Ne plaši me patetika političara na baterije!
Dijana Hrkalović, državna sekretarka u MUP-u Srbije, govori za „Alo!” o upadu Boška Obradovića u policijsku stanicu u Guči, o motivima zbog kojih je ministar Nebojša Stefanović ponudio ostavku, ali i o razlozima zbog kojih trpi žestoke napade opozicije.
MUP Srbije
Našli ste se u centru medijske pažnje nakon upada lidera Dveri Boška Obradovića u policijsku stanicu u Guči. Otkud vi tamo?
- Mnogo je logičnije zapitati se otkud Boško Obradović tamo nego otkud ja tamo, s obzirom na to da je to moj posao i moja dužnost, da sledim naloge ministra Stefanovića, koji stalno pruža podršku policajcima u obavljanju njihovog posla, posebno u teškim uslovima, što je pokazao i u nedelju. Moja obaveza je da ih zaštitim kad neko pokuša da ih napadne i da naruši njihov profesionalni integritet. Napadi na policiju su učestali u poslednje vreme, posebno od predstavnika Saveza za Srbiju, i ministar Stefanović je smatrao da policajci treba da znaju da nisu sami u tim napadima različitih kvazipolitičara i da će on uvek stati iza njih, jer časno i pošteno rade svoj posao.
Pročitajte još:
Na snimku koji je Obradović objavio na društvenoj mreži Tviter čuju se brojne optužbe i uvrede na vaš račun, kako ste sve to istrpeli?
- Meni je žao što su oni dobri ljudi iz policije bili prinuđeni da trpe nečije iživljavanje i pokušala sam to da zaustavim. Obradović je pribegao uvredama i vikanju zbog svoje nemoći, to je bilo jasno, pojavio se tu sa divljačkim ponašanjem bez cilja i plana i morao je da napravi neki performans, i to još uvodeći u problem neodgovorno ljude koje je predvodio, u sukob sa zakonom. Za razliku od njega, ja nisam mogla neodgovorno da se postavim prema policajcima i instituciji koju predstavljam i zato sam istrpela njegovo neartikulisano vikanje.
Ministar policije Nebojša Stefanović nakon tog događaja je ponudio ostavku jer, kako kaže, nije bio u mogućnosti da zaštiti svoje kolege. Šta mislite o tom njegovom potezu?
- Mislim da je ministar Stefanović često previše samokritičan, ali je i ovaj njegov potez za svako poštovanje. Još jednom je pokazao da mu je istinski stalo do ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova i da je spreman da ih zaštiti od napada i pritisaka raznoraznih političara, koji su usled svoje nesposobnosti da pridobiju glasove građana Srbije očigledno spremni na sve. Normalno je da mu je kao odgovornoj osobi na čelu jedne institucije bilo teško što je skupina takozvanih političara dala sebi za pravo da se unosi u lice policijskim službenicima i ometa ih u obavljanju posla. Pošto sam i sama prisustvovala njihovim divljačkim izlivima besa, znam koliko je policajcima ta njegova podrška značila. Ni policijski službenici u većim mestima ne sećaju se ovakvog varvarskog upada u stanicu, a kamoli zaposleni u jednom mirnom mestu kakva je Guča. Ipak, uspeli su da sačuvaju prisebnost i da ne reaguju na provokacije.
Delovali ste poprilično smireno u toj veoma napetoj situaciji. Kako vam je to pošlo za rukom?
- To su trenuci u kojima nisam mogla da reagujem kao pojedinac, stavila sam interes policajaca ispred svega. To je ono što me je vodilo u tim trenucima. Sem toga, moju smirenost sigurno ne može da naruši patetika trećerazrednih političara na baterije. I to političara koji su političari samo onda kad to treba da im omogući da se bogate na račun građana i kada to treba da im posluži kao izgovor ili spas od odgovornosti za krivična dela. Samo u Srbiji činjenica da se bavite politikom, kako to pojedini iz opozicije shvataju, valjda treba da znači da imate apsolutni imunitet, te ako ste pretukli novinare, žene ili ste krali, institucije ne smeju ništa da vas pitaju jer ste, zaboga, političar?! Svima mora da bude jasno da u Srbiji niko nije i ne sme biti iznad zakona. Da nije dozvoljeno tući nikoga i da za to ne postoji nikakvo opravdanje. Besmislice koje svakodnevno izgovaraju govore mnogo o onima koji to rade. Šta želite da poručite time što kažete, parafraziram, „naš funkcioner je udario novinara, ali mi kažemo da to i nije novinar“, „da, tukli smo ženu, ali ionako je iz SNS-a“. Da li je jedino što imate da ponudite građanima Srbije nasilje i politika koja građane deli na podobne i nepodobne. Ostala sam smirena te večeri između ostalog i zato što znam psihologiju običnih nasilnika, koji su hrabri samo u razularenoj grupi i samo onda kada ih se neko plaši.
Važno je kako radim, a ne koliko godina imam
Vrlo ste mladi, je li to prednost ili mana u poslu koji obavljate?
- Mislim da jedino merilo u bilo kojem poslu treba da bude kako neko radi, a ne koliko ima godina i kojeg je pola. Trudim se da svoj posao obavljam najbolje što mogu i znam. Možda je nekome čudno da uopšte vidi ženu na rukovodećoj poziciji u Ministarstvu, ali moram da napomenem da četvrtinu ukupnog broja zaposlenih u MUP-u čine žene. Dokle god budem državni sekretar u MUP-u, radiću isključivo po zakonu i u interesu građana.
Na meti ste već danima, da li vas pogađaju zlonamerni komentari koji se iznose na vaš račun? Šta kažete na tvrdnju Vuka Jeremića da ste mafija jer samo mafija nosi trenerke?
- Svi su zlonamerni i netačni, ali to mi je potvrda da ispravno radim svoj posao. Čim Obradović, Jeremić i ostali predstavnici Saveza za Srbiju imaju potrebu da iznose laži o meni, znam da sam na pravoj strani. Zato me i ne pogađaju napadi ljudi koji su stekli ogromno bogatstvo dok su bili na vlasti i koji bi po svaku cenu da se vrate u fotelje. Vidim da im je jedna od najvećih zamerki što sam u nedelju nosila trenerku. Jeremić kaže da sam pripadnik mafije jer samo mafija nosi trenerku. Šta da kažem na to? Šta onda, po Vuku Hou Jeremiću, oblači međunarodna mafija? Verujem da on to najbolje zna.
Da li vas te laži pogađaju?
- Slušali smo u Srbiji brojne laži o meni, poput one da imam veze sa kriminalom, a u životu nisam napravila čak ni saobraćajni prekršaj. Zato će svi ti ljudi imati priliku da na sudu dokažu te svoje besmislene tvrdnje. Sve te zlonamerne tvrdnje svakako potiču iz iste kuhinje i samo su rezultat straha ljudi sa druge strane zakona kojima se ne sviđa činjenica da u MUP-u danas ne mogu da nađu zaštitu i protekciju, kao što su to nekada mogli.
„Hrabri“ su samo kad napadaju žene
Kako gledate na sve češću upotrebu vulgarnog, agresivnog rečnika u javnom životu, posebno na račun žena?
- Očigledno je to glavno programsko načelo Saveza za Srbiju, jedini plan, od kojeg ne odstupaju ni po koju cenu. Možda im i slogan na nekim sledećim izborima bude „Glasajte za nas - zato što mrzimo žene“. Treba li da vas podsetim na napad na članicu RIK-a Maju Pejčić, nasrtanje na predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković u njenom kabinetu, pozive na silovanje premijerke Ane Brnabić, prebijanje novinarki „Pinka“ Gordane Uzelac i Mare Dragović... To su samo neki od primera njihove „hrabrosti“.