Naprednjaci s Malim ubedljivo pobeđuju!
Srpska napredna stranka ubedljivi je favorit za pobedu na predstojećim izborima za Skupštinu grada Beograda, pokazuje istraživanje koje je kod nas sprovedeno prvi put, a do sada je u svetu pokazalo izuzetnu preciznost.
Alo!/Marko Metlaš
Prema istraživanju i analizi koju je na osnovu hiljada objava na društvenim mrežama sproveo centar OSIC (Open Source Intelligence Centre) iz Beograda, lista SNS-a osvojila bi u Beogradu 39,1 odsto glasova.
Slede liste koje predvode Aleksandar Šapić sa 15,8 i Dragan Đilas sa 14,5 odsto, zatim Aleksandar Antić, ukoliko bi bio kandidat za gradonačelnika Beograda kao predstavnik SPS-a i Jedinstvene Srbije sa 11,8 odsto, pri čemu partije koje ga podržavaju imaju nešto niži rejting - osam odsto.
Na listi su još i Ljubiša Preletačević Beli sa 5,4 odsto i, ukoliko bi se kandidovao, Dragan Šutanovac sa 4,7 odsto, dok njegov DS i Nova stranka stoje nešto slabije sa 2,4 odsto. Ostali kandidati i partije koje se pominju u javnosti kao mogući učesnici izbora nose ukupno 8,7 odsto glasova.
S obzirom na to da SNS nije objavio ime svog kandidata za gradonačelnika, OSIC je „izmerio” da građani u stavovima koje izriču na društvenim mrežama prepoznaju nekoliko funkcionera te partije u ulozi budućeg gradonačelnika, a najveće šanse daju Siniši Malom (19,5 odsto). U okviru ukupnog procenta koji bi osvojio SNS, a to je 39,1, drugi po „snazi” je Nebojša Stefanović sa 12 odsto, a slede Zorana Mihajlović sa 5,1 i Goran Vesić sa 2,4 odsto podrške.
Prema podacima OSIC-a, istraživanje i analiza sprovedeni su od 20. novembra, kada je Glavni odbor SNS-a doneo odluku da se ide na gradske izbore, pa sve do 20. decembra. U tom periodu selektovano je na hiljade poruka na društvenim mrežama Fejsbuk, Tviter i Instagram, a u konačnu analizu ušle su objave 4.800 autora, što odgovara stavovima oko 1,5 miliona ljudi.
Najživlja debata na Fejsu
Analizirana je i „gustina saobraćaja” na društvenim mrežama i pokazalo se da je najviše objava i komunikacije (šerovanje, retvitovanje, lajkovanje...) bilo odmah posle odluke SNS-a o gradskim izborima, zatim u danima posle odluke SPS-a da za gradonačelnika kandiduje Aleksandra Antića i odluke Pokreta slobodnih građana i Narodne stranke da podrže Dragana Đilasa za gradonačelnika. Takođe, pokazalo se da se najživlja debata o gradskim izborima vodi na Fejsbuku (71 odsto poruka), zatim na Tviteru (24 odsto) i na Instagramu (5 odsto).
Kuriozitet u vezi s ovim potpuno novim sistemom prikupljanja i obrade stavova građana je da se „filtriraju” sve poruke na društvenim mrežama koje nisu objektivne. Tako su eliminisane poruke političkih stranaka, nevladinih organizacija, objave u medijima, čak i najveći broj poruka takozvanih botova, da bi na kraju bile analizirane samo poruke i stavovi onih za koje se smatra da iskreno i jasno saopštavaju koga bi podržali na izborima.
Isključena je i mogućnost manipulacije, jer je ljudska intervencija u podacima svedena na minimum, a poseban analitički sistem kreiran je tako da na skali od deset nivoa određuje da li nekom porukom izražavate pozitivan ili negativan stav o nekoj stranci ili kandidatu.
Pogodili Trampa i Bregzit
Pomoću sistema, koji je novina i u svetu, a koji primenjuje OSIC, procenjen je tačan ishod referenduma u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU, kao i rezultat poslednjih američkih predsedničkih izbora. Istraživanja ovog tipa već su bacila u senku klasične predizborne ankete, a najubedljivija razlika pokazala se upravo u dva pomenuta slučaja - Bregzitu i na američkim predsedničkim izborima, kada tradicionalnim istraživanjima nije ni približno „pogođen” konačni rezultat, dok je takozvani kraudsorsing (crowdsourcing) predvideo rezultate koji su za mnoge bili neočekivani.