"Morali smo da tolerišemo zločine nad Srbima u tom kraju" Dušku Tadiću pretili da će ga ubiti zajedno sa decom!

Prvi haški osuđenik, koga su mediji pojedini zbog svedočenja lažnih svedoka nazvali "Srpski Ajhman", ispričao je u "Ćirilici" kako je uhapšen u Nemačkoj, sa kim se potukao u haškoj ćeliji, ko mu je pretio ubistvom dece...

"Antisrpska propaganda je počela mnogo ranije. Potičem iz antifašističke ugledne porodice koja je živela na periferiji grada Prijedora. Ali to je deo gde je 95 odsto bilo muslimanskog stanovništva. Mi smo bili u tom našem okruženju jedna manjina. Mi smo bili toliko tolerantni da su se oni osilili i identifikovali sa događajima sa Kozare tokom Drugog svetskog rata. A poznato je da su ljudi sa Kozare većinom stradali, a mladi su odvođeni u Jasenovac", kaže Tadić.

On ističe da je upravo u tom periodu najveću štetu nanela Titova ideja bratstva i jedinstva.

"Morali smo da tolerišemo zločine nad Srbima u tom kraju. Svi su znali šta se desilo u tom kraju. Muslimani tog kraja su na krvoločan način poubijali oko 700 Srba. Možda je to razlog što su se neki ljudi nekorektno ponašali prema muslimanima, zatvarali ih u logore...Ali ja i moja porodica nismo imali razloga da se tako ponašamo."

- Iako je unuk onog čoveka koji je likvidirao tvoj pretke tebi pretio..., konstatovao je Milomir Marić.

- Da... Mog dedu po majci je upro jedan komšija i odveo sa sobom. Husein Mujagić mu je ime. Tri kuće dalje je stanovao njegov stric takođe pripadnik Handžar divizije, ali taj čovek zbog savesti za svog života nije izašao iz dvorišta svoje kuće. U sećanju tih svih ljudi je ostao nekakav kompleks, oni su živeli sa kompleksom krivice. I umesto da se priklone nekim našim rodoljubivim idejama oni su se priklonili brobi protiv Srba.

On je podsetio kako je 1991. dobio preteće pismo od Organizacije mladih muslimana iz Kozarca.

"Rekli su ili da se iselim ili će me ubiti zajedno sa decom a kuću će mi zapaliti. Prilično sam ozbiljno to shvatio. Ali nisam hteo da odem sa mog ognjišta. Možda je to moja najveća greška."

Prisećajući se ključnog svedoka u Hagu koji je svedočio protiv njega Tadić kaže:

"Taj čovek koji je svedočio kao njihov ključni svedok protiv mene, Nihad Seferović, je psihički bolesnik, alkoholičar. On je pre rata hapšen i zatvaran u psihijatrijskoj ustanovi zbog silovanaj stoke. On se pojavio odjednom kao svedok. Njega su pozvali kada im je sve drugo propalo protiv mene. Hag je kreirao mnogo laži o meni."

Ispričao je kako su ga pre hapšenja u Nemačkoj pratili više dana.

O boravku u Hagu kaže da nije baš istina kako su se svi pritvorenici slagali.

"Srbi su sedeli odvojeno, Hrvati odvojeno, muslimani isto tako. Družili su se koliko su morali. Bilo je incidenata kada se igra fudbal, odbojka...", rekao je Tadić, pa se prisetio incidenta u kome je i sam učestvovao:

"Mene je u Hagu napao jedan muslimanski zatvorenik u ćeliji. Baš smo se potukli dobro."