Ana Brnabić
EPA/TATYANA ZENKOVICH/ POOL
Ana Brnabić

EPA/TATYANA ZENKOVICH/ POOL

Ana Brnabić, Foto: EPA/TATYANA ZENKOVICH/ POOL

Ustav Republike Srbije eksplicitno definiše brak kao zajednicu muškarca i žene, a LGBT građanska partnerstva nisu zvanično priznata, bar za sada. Sve bi trebalo da se promeni novim zakonom o kom će se javno raspravljati tokom ovog meseca u Skupštini. Kako je predlagač zakona Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a vladajuća stranka ima apsolutnu većinu u Parlamentu, izvesno je da ćemo do leta i dobiti zakon na koji se čeka godinama.

Zašto tek sada dobijamo zakon o istoolnim zajednicama?

- Ne mogu da odgovorim, jer šta god da kažem, kritikovaće me da nisam objektivna. Pustiću resornu ministarku da se bavi tom temom - kaže za NOIZZ Ana Brnabić.

Kod ljudskih prava nema objektivno i subjektivno.

- Suviše je blisko mojim privatnim interesima da automatski znam kako bi se moj komentar tumačio.

Javnost je po tom pitanju vrlo podeljenja. Očekujete li po usvajanju zakona neke oštrije reakcije i negodovanja ili će to biti tek prvi od koraka ka većim pravima za LGBT ljudi?

- To je veoma teško proceniti. Verujem da je našoj javnosti važno da tačno razume šta donosi ovakav zakon i koliko taj zakon i dalje poštuje sve ono što tradicionalisti u društvu smatraju da je važno, a to je brak kao zajednica muškarca i žene. Taj zakon u to ne zadire.

Srbija ima nekoliko zakona kojima se bori protiv diskriminacije, nejednakosti i govora mržnje, ali aktivisti tvrde da se ne čini dovoljno da bi se ta prava suštinski povećala ili sprovela. Da li imate utisak da je LGBT zajednica očekivala više vašim dolaskom na čelo Vlade i smatra li da ste uradili dovoljno za njih?

- Ja nisam gej premijerka, nego premijerka Srbije. Čujem kritike. Mislim da sam dosta učinila, već samim činom „autovanja“ kada ste na ovako visokoj poziciji ili poziciji ministra, a da ne krijete ni šta ste, ni ko ste. Mislim da je značilo mnogo za naše društvo. To je, verujem, pomoglo i da se neko drugi u nekoj maloj sredini u unutrašnjosti oseća OK sam sa sobom. To može biti važnije nego da imate zakon, a da se niko ne „autuje“ i da svi i dalje misle da je biti gej nešto nenormalno. Svako ima svoj put, ovo je moj. Znam šta sam uradila, koliko, kako i koliko je sve bilo teško i meni i mojoj porodici.

Pročitajte: