Mali Šengen će probuditi Balkan!

Volfgang Petrič je jedan od retkih zapadnih diplomata koji su još od devedesetih uključeni u sva dešavanja u regionu, od vremena kada je bio ambasador Austrije u Beogradu, izaslanik EU za Bosnu i Hercegovinu, kao i za Kosovo i Metohiju, a sada je predsednik Fondacije „Maršalov plan“.

U intervjuu za „Alo!“, na pitanje šta očekuje u 2020. kada je reč o zapadnom Balkanu, navodi:
- Mislim da 2020. može biti veoma dinamična godina za region, sa višestrukim izborima, odnosno formiranjem novih vlada, uključujući Severnu Makedoniju, Srbiju i Kosovo. Osim toga, inicijativa mali Šengen i politika EU prema regionu, koja bi trebalo da se osnaži na majskom samitu u Zagrebu, imaju potencijal da ubrizgaju novu političku i ekonomsku dinamiku na zapadnom Balkanu. Zbog toga verujem da postoji ozbiljan potencijal za važne promene u regionu, ali je previše varijabli da bismo mogli da damo neka predviđanja.

Da li će u 2020. doći do dogovora između Beograda i Prištine?

- To zavisi od mnogih faktora, od sastava i fokusa naredne vlade u Prištini, ishoda izbora u Srbiji, kao i od toga da li će EU imati dovoljno kapaciteta da se usmeri na pronalaženje rešenja. Zbog teškoća s kojim se Priština suočava u formiranju nove vlade plašim se da bi dijalog mogao ostati zamrznut i tokom većeg dela 2020. i da neće biti previše vremena da se postigne dogovor. Iz tih razloga, pretpostavljam da će EU uskoro imenovati specijalnog izaslanika za dijalog između Beograda i Prištine, koji će se onda ubrzati do normalizacije odnosa. Nadam se najboljem jer verujem da je značajan deo javnosti na obe strane spreman da probleme iz prošlosti ostavi iza sebe i umesto toga se fokusira na predstojeće zadatke: izgradnju mirnog i prosperitetnog regiona za sebe i buduće generacije.

Američke izbore u novembru će pratiti ceo svet, može li Tramp da osvoji drugi mandat?

- Mislim da bi bilo veoma budalasto kada bismo to isključili kao mogućnost. Pred izbore 2016. je vrlo malo ljudi u takozvanom mejnstrimu razmišljalo o tome da Tramp ima ikakve šanse da pobedi i čak su mnogi veoma uticajni republikanci govorili protiv njega. U međuvremenu, Tramp je forsirao čitav establišment republikanaca da ga podrži, a njegova glasačka baza je izuzetno lojalna. Istovremeno, demokrate su rastrzane između otvorenog, progresivnog krila koje se zalaže za stvari poput univerzalne zdravstvene zaštite i većih poreza za korporacije i bogate, radikalne levičare u američkom političkom kontekstu i umerenije centrističke frakcije. To nosi rizik od toga da, bez obzira na to koja struja prevlada, deo demokrata bude razočaran i uzdrži se od glasanja. Moje lično profesionalno iskustvo u vezi s Amerikom govori mi da ćemo biti u boljoj poziciji za prognoze nakon što u prvom kvartalu 2020. demokrate izaberu svog predsedničkog kandidata.

Da li mislite da će se Makronov stav u vezi sa zemljama zapadnog Balkana i njihovog pristupanja EU promeniti?

- To zavisi od toga da li njegove ideje o promeni pristupnih pregovora mogu biti uključene u dogovoreni novi proces koji će usvojiti EU. U slučaju da se to dogodi, Makron bi to mogao da „proda kod kuće“ kao dokaz uticaja Francuske u Uniji i kao njegov lični uspeh, nešto što mu je hitno potrebno jer je njegov politički položaj ozbiljno uzdrman protestima i štrajkovima protiv ekonomskih i penzionih reformi. U suprotnom, plašim se da će se Makron uzdržati od zauzimanja bilo kakvog spoljnopolitičkog stava koji je nepopularan u Francuskoj i koji bi mogao da mu našteti u budućnosti.

Šta možemo očekivati od Kurtija ukoliko postane premijer?

- Mislim da je izbor Kurtija dokaz da je ljudima na Kosovu dosta starih elita i njihove korupcije i nepotizma. Nadam se da će nova vlada u Prištini biti u stanju da razbije politički sistem kojim su do sada dominirale figure još iz vremena rata, mnoge od njih sa diskutabilnom prošlošću i poslovnim vezama. Kurti je svoju kampanju bazirao ne samo na spoljnoj politici i odnosima sa Beogradom nego i na borbi protiv korupcije i nepotizma, siromaštva, nezaposlenosti i organizovanog kriminala. Nadam se da će uspeti u tome, ali on takođe mora da shvati da je iznalaženje dogovora sa Beogradom i toga da mora da bude otvoren za pošten kompromis takođe jednako važno i hitno.

Kada su u pitanju izbori u Srbiji, deo opozicije je ostao pri stavu da će ih bojkotovati. Vaš komentar?

- Verujem da je bojkot demokratskog procesa radi potenciranja zahteva za reforme koje bi trebalo da poboljšaju demokratiju kontradiktoran. Mislim da neke tačke koje opozicija iznosi, od nezavisnosti medija, sudstva, vladavine zakona... Imaju smisla i to je potvrđeno u godišnjim izveštajima EU. Međutim, demokratski proces ima za cilj tačno ispravljanje uočenih problema u upravljanju i bojkotovanjem izbora opozicija sama šteti demokratskom sistemu Srbije. Nadam se da će se razgovori nastaviti i da će se naći rešenje pod kojim će se sve stranke suočiti i prihvatiti volju građana na univerzalnim, slobodnim izborima.