„Ma, kakvi Vučići, ja sam vlasnik ’Franša’”
„Andrej Vučić, brat premijera Srbije Aleksandra Vučića, preotima elitne restorane po Beogradu!“ Ovaj trač koji kruži gradom već je poprimio tolike razmere da nema „upućene“ osobe koja vam u poverenju neće otkriti kako je Vučić oteo „Franš“ jadnom vlasniku koji je taj restoran držao tri decenije.
Mitar Mitrović
Rešili smo da ovu priču proverimo na licu mesta i zaputili smo se pravo u kultni restoran „Franš“. Nakon što smo seli u baštu ovog restorana, glumimo naivnu gošću i molimo konobara da nam pozove vlasnika, jer želimo da nešto popričamo sa njim. Nije prošlo ni par minuta, a gazda je stigao. Ipak, to nije bio Andrej Vučić, brat premijera Srbije.
- Dobar dan, ja sam Nikola Dimitrijević - ljubazno se predstavio gospodin uz dodatak: „Izvolite, šta mogu da učinim za vas?“
Vi ste vlasnik?
- Naravno.
Zaista ste vi vlasnik, nije možda Andrej Vučić?
Na ovu upadicu Dimitrijević počinje glasno i iskreno da se smeje, a onda ozbiljno i s ponosom dodaje:
- Vlasnik sam „Franša“ 34 godine, od njegovog otvaranja davne 1982. godine, a ugostiteljstvom se bavim 40 godina. Moj deda se time bavio, moj otac takođe, taj posao sam nastavio i ja.
Ljute ga, kaže, priče da je bilo ko, pa i brat premijera, preoteo njegov restoran. Tvrdi da nije bilo nasilnih pokušaja preuzimanja vlasništva ni drugih restorana u Beogradu.
- Ne, ni slučajno, ni blizu, ni iz daleka, nikada. Najiskrenije vam to kažem... Pa, svi mi vlasnici restorana se međusobno poznajemo i da se tako nešto bilo kome dogodilo znao bih - ubeđuje nas gospodin Dimitrijević.
Ipak, da vi samo ne glumite da ste vlasnik? Možda se plašite?
- Ma, šta vam je... Naravno da ne glumim da sam vlasnik „Franša“ - iskreno i ubedljivo izgovara rečenicu Dimitrijević.
Ističe i da je od prijatelja čuo da je premijer Srbije Aleksandar Vučić na jednoj od konferencija za štampu negirao da je vlasnik ovog restorana.
- Zvali su me prijatelji i kazali da je premijer pričao o tome. Ne znam šta da vam kažem. Te priče su toliko daleko otišle da je i on morao o tome da govori - navodi Dimitrijević i dodaje da se od davne 1982. godine vlasnik nijednom nije promenio.
- Sve se vodi na moje ime, svi papiri su na moje ime - objašnjava nam Dimitrijević i dodaje da ne namerava da prodaje restoran, a ni da menja profesiju.
- Nemam neku ideju šta bih drugo mogao da radim osim ovog posla. Za ovo sam i školovan, trudio sam se čitavog života da učim o ovome, gde god da sam putovao. Bilo bi mi jako teško da promenim profesiju - zaključuje Dimitrijević i nudi nas da se zasladimo savršenim musom od čokolade.
Gradske priče mi samo štete poslu
- Mnogo puta su kružile te priče, i ja ih često čujem. Kao novi vlasnici su se pominjali razni biznismeni i sportisti. Čak me i gosti restorana ponekad to pitaju - objašnjava, dodajući da priče stalno kruže, samo se imena vlasnika menjaju. Ipak, priznaje da gradske priče umeju biti neprijatne. - Ponekad ume biti neprijatno zbog tih priča, jer mogu imati uticaja na goste. Ljudi kada čuju da se vlasnik promenio ne žele ići na to mesto - ističe on.