"KLINTON JE SAM REKAO DA NE BI POTPISAO" Konačno istina, Srbija je bombardovana jer je odbila samo JEDNU STVAR, to je značio rat!

On je podsetio i na to da je prvi čovek SAD Bil Klinton rekao delegaciji američkih Srba da ono što je dato Miloševiću, ni on ne bi potpisao, a da bi prekid bombardovanja doveo u pitanje kredibilitet Nato, SAD i predsednika SAD.

NATO bombardovanje 1999. godine
NATO bombardovanje 1999. godine, Foto: EPA

Nekadašnji potpredsednik vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović ocenjuje da je Pariska konferencija koja je počela na današnji dan 1999. godine kao nastavak pregovora u Rambujeu, bila još jedna neiskrena ponuda međunarodne zajednice da se reši kosovska kriza, posle čije propasti je usledilo je bombardovanju Srbije.

Prema njegovim rečima, skup u Parizu koji je propao posle samo četiri dana, bio je još tužniji od Rambujea koji je predstavljao kraj jednog procesa.

Kako kaže, u Rambujeu nije bilo pregovora, a u Parizu nije bilo ni razgovora, prenosi Politika.

NATO bombardovanje
NATO bombardovanje, Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević

Bombardovanje Srbije je bilo izvesno, zaključuje Šainović. Trebao im je izgovor – srpsko odbijanje mirovnog sporazuma i u Parizu, a koji ni Albanci nisu potpisali u Rambujeu, gde su prethodno vođeni pregovori pod okriljem Kontakt grupe za Balkan.

„Kosovu ni pod pretnjom nismo mogli da damo suverenitet kao ni da istim potpisom prihvatimo okupaciju cele zemlje”, rekao je Šainović za Tanjug i podsetio da je srpskoj delegaciji upravo ponuđen takav dokument.

On je podsetio da se tada „od Beograda očekivalo da prihvati da snage Nato pakta dođu u zemlju, da nose oružje, lišavaju slobode koga hoće, da ga izvedu pred službenika, ne pred sud”, što su sve, kako kaže, elementi okupacije.

„Samo dve rečenice ispod u dokumentu koji je trebalo da potpišemo, pisalo je da bi tako bilo tri godine, a posle toga bi međunarodna konferencija odlučivala u skladu sa voljom naroda”, naveo je Šainović.

Šainović je podsetio da je tadašnja državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt rekla da je odbijanje Srbije da potpiše takav tekst sporazuma preduslov za bombardovanje.

„Ni tada nismo, a ne bismo ni danas mogli da potpišemo taj papir i to je istorijska činjenica. Iz dana u dan stizale su nam sve lošije ponude. U Parizu nam je nuđeno to isto zato što se znalo da ništa ne možemo da prihvatimo”, rekao je on.

Godinu dana nakon bombardovanja, stigla je nova potvrda da su tvrdnje srpske strane da cilj pregovora u Rambujeu nije bio traženje rešenja, već način da se bombarduje Srbija, činjenica i to iz Bele kuće od čoveka koga je 15 godina kasnije, za zasluge, odlikovala takozvani kosovski predsednik Atifete Jahjaga.

Portparol Stejt departmenta i jedan od glavnih saradnika Olbrajtove Džejms Rubin je izjavio da cilj Vašingtona nije bio postizanje mirovnog dogovora.

NATO bombardovanje
NATO bombardovanje, Foto: Tanjug/Emil Vas

„Stvarna namera SAD bila je da započne rat u koji će uvući Evropu, rukovodeći se ciljem da se jugoslovenska delegacija dovede u položaj da prosto ne može da potpiše dokument. Svi zvaničnici uključeni u proces veoma jasno su stavili do znanja da se Srbi moraju učiniti odgovornim kako bi se prešlo u vojnu akciju”, rekao je Rubin.

Ceo dotadašnji proces obećavao je mogućnost da se kriza ublaži i da ne dođe do oružanog sukoba, ali u leto 1998. SAD menjaju stranu što potvrđuju i u Ženevi, kaže Šainović.

On dodaje da je upravo slika Ričarda Holbruka iz Junika, sa čovekom sa kalašnjikovom, događaj koji potvrđuje da je Albancima obećana država.

Rečeno im je da će SAD izvršiti takav pritisak na Miloševića da promeni Ustav da bi Kosovo dobilo nezavisnost, navodi Šainović i dodaje da je istovremeno poruka bila „odatle, pa nadalje onaj ko vodi proces vodi ga u rat”.

„Zato je Raumbuje bio osuđen na politički neuspeh”, kaže Šainović.

On je podsetio i na to da je prvi čovek SAD Bil Klinton rekao delegaciji američkih Srba da ono što je dato Miloševiću, ni on ne bi potpisao, a da bi prekid bombardovanja doveo u pitanje kredibilitet Nato, SAD i predsednika SAD.

Skup u Parizu, poslednja runda pregovora o Kosovu počela je 15. marta, a okončan neuspehom posle svega četiri dana. Dve delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.

Povezane vesti

  • Korisnik: Djido75
    18/03/2019 - 06:46
    Sad je drugacije....
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi