Kod nas Srbi i Albanci sede za istim stolom!

On nam objašnjava zašto Preševo, Bujanovac i Medveđa ne treba da se tretiraju kao iste ili slične opštine i zbog čega bi svi oni koji nikada nisu bili u Medveđi hitno morali da je posete...

 Da li je Medveđa jedino mesto na svetu u kojem se Srbi i Albanci slažu i žive normalno, kumuju jedni drugima...?

- Da, tako je, mi zaista možemo da budemo dobar primer multietničke saradnje. Recimo, posle poslednjih izbora mi, koalicija oko SNS-a, imali smo većinu, ali smo pozvali naše komšije Albance da i oni učestvuju u vlasti sa nama. U Medveđi ne postoji podela na srpske i albanske kafiće, sedimo uvek za istim stolom, među nama ima mnogi iskrenih prijatelja, imamo kumstva. Nikada kod nas nije bilo etničkih svađa ili ne daj bože fizičkih sukoba, čak ni onda kada se na Kosovu dešavao pogrom, ni posle toga. Srbin i Albanac se možda jesu nekad posvađali, ali to je, recimo, bilo u situaciji kada igraju partiju šaha, pa se ljutio onaj koji gubi. Prelepo je, na primer, bilo kada su na priredbi u jednoj školi povodom Svetog Save učestvovala i albanska deca, i to u albanskim narodnim nošnjama.

Često se Preševo, Bujanovac i Medveđa tretiraju kao identične opštine i opšta je predstava da su tamo, u stvari, Srbi manjina?

- Našu opštinu mnogi doživljavaju kao albansku, što nije tačno. Mi smo geografski udaljeni od tih opština oko 170 kilometara i mi nemamo nikakvih geografskih dodirnih tačaka sa njima. Čak smo i u dva odvojena okruga, oni su u Pčinjskom, mi smo u Jablaničkom. Mi smo, kao Preševo i Bujanovac, samo na adminstrativnoj liniji sa KiM, ali takođe se i Leskovac, deo Lebana i Kuršumlija nalaze u tom delu. Vlada je svojevremeno formirala koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu i samo zbog njegovog naziva smo nekako postali paket, ali faktički nas povezuje samo to što smo multietničke sredine, s tim što Albanci kod nas nisu većina.

 Kako ljudi žive u Medveđi danas? Da li mladi odlaze? Šta opština radi da građanima poboljša kvalitet života?

- Po struci sam kardiolog i imao sam ponude da odem i radim u daleko većim gradovima, ali sam ostao u Medveđi. Hteo sam da budem primer i srećan sam što stasava generacija mladih obrazovanih ljudi koji su voljni da ostanu ovde. Plan mi je da im dam veću odgovornost u rukovodećim strukturama, iz budžeta smo prošle godine izdvojili i zaposlili svih 20 ljudi sa završenim fakultetom. Imamo mnoge mere još za zadržavanje mladih, trudimo se da sredimo i ulepšamo Medveđu. Iz budžeta izdvajamo sve više sredstava za sportske manifestacije i kulturu.

 Imate li podršku države?

- Imamo podršku države i s te strane smo veoma zadovoljni, preko koordinacionog tela dobijamo određeni fond budžeta. Mi smo se skoro izborili da malo više bude za Medveđu jer, iskreno, doskora nismo dobijali koliko i druge opštine.

 Koliku popularnost uživa predsednik države i lider vaše stranke u Medveđi?

- Ima apsolutnu i potpunu podršku kod nas zbog ulaganja generalno u jug Srbije i zbog truda i borbe za kvalitet našeg života. Ceni se i njegova briga za naš narod na Kosovu, koji je nama veoma blizu, njegova energija je neverovatna.

 Da li on ima i podršku Albanaca iz Medveđe?

- Da, naravno da ima i toga.

 Kad kosovski Albanci pominju da će Kosovu pripojiti „preševsku dolinu“, pod tim se podrazumevaju Preševo, Bujanovac, Medveđu? Kako vi reagujete na takve najave?

- Niko od nas u Medveđi te priče ne uzima za ozbiljno. Niko od Albanca iz Medveđe javno ne izražava tu želju da se pripoji Kosovu. Nama to deluje potpuno nestvarno.

 I kada se provlačila ideja o razgraničenju, pominjala se vaša opština?

- Niko ko živi u Medveđi apsolutno ne veruje u to, niti smatramo da će se tako nešto ikada desiti. Verujemo državnom vrhu, sumnjam da je iole realno da se te tri opštine koje pominju ikada odvoje od Srbije.

 Šta je zaštitni znak Medveđe? Šta bi oni koji nikada nisu bili tamo trebalo da vide?

- Bog je bio velikodušan i dao nam je najlepša prirodna bogatstva. Imamo Sijarinsku banju. koja je jedinstvena u celoj Evropi, imamo još 18 voda koje se koriste za lečenje i piće, oporavak, i ja kao lekar vrlo dobro znam koliko su stvarno dobre. Imamo rudnik zlata, olova i cinka, imamo poludrago kamenje, takođe. Volim često da kažem da u Medveđi naši seljani poje stoku mineralnom vodom, putevi se prave od poludragog kamena, od tog kamena ljudi prave i poljske toalete, potporne zidove. Ali, i pored ogromnog prirodnog bogatstva, naše pravo bogatstvo su zapravo ljudi koji žive u Medveđi.