Ko se iz vlade plaši?! Samo jedna osoba ima hrabrost da stane ispred i pregovara

Otuda, budimo iskreni, koliko god da se prstom upire u takozvane frilensere zbog neplaćanja poreza, jednako prst možemo da uperimo i ka državi koja godinama unazad nije ukapirala da velike svetske kompanije pronalaze svuda po svetu frilensere i angažuju ih za određeni posao, te na taj način izbegavaju plaćanje svih mogućih poreza koji idu uz isplatu honorara za frilensera. Modernizacija u poslovanju, posebno rad od kuće, doveo je do novog vida radnog angažovanja koji se višestruko isplati kompanijama, ali i ljudima koji se odluče da budu slobodni na tržištu rada, to jest frilenserima. Srbija to nije na vreme prepoznala, kao što u mnogim drugim segmentima kaskamo za svetom i ne primećujemo šta se po pitanju modernizacije u sferi rada događa. Otuda, razumljivo je što se jako teško pronalazi modus kako da se oporezuje poslodavac iz inostranstva koji angažuje našeg frilensera i plaća mu honorar. No, to ne znači da bi trebalo uvoditi retroaktivnu naplatu poreza frilenserima. Čini mi se da je Ana Brnabić jedina od cele Vlade to shvatila i moram da joj čestitam na hrabrosti što uprkos zvižducima ona skupi hrabrost i izađe pred frilensere da bi im rekla da je spremna dalje da pregovara.

Naravno, da budemo načisto, protest je svakako ispolitizovan i to je više nego očigledno. Sasvim je prirodno da opozicija protest koristi za svoje ciljeve i da ubacuje svoje aktiviste među demonstrante. Ništa novo i ništa neobično. Problem je što mnogi koji čine vlast ne shvataju da sa ljudima koji su opravdano revoltirani moraju do besvesti da razgovaraju. Tvrdim da devedeset odsto tih frilensera želi dogovor sa državom i da razumeju da porez mora da se plaća. Slučajno i poznajem određene poslodavce koji su angažovali frilensere i želeli su da plate porez, ali naš zakon to nije prepoznavao. Nisu krivi frilenseri što država nije ovo pitanje regulisala. Ono što me zabrinjava je činjenica, ponavljam, da osim Ane Brnabić niko u Vladi ne razume da se sa ljudima mora da razgovara. Čak i kada su stavovi nepomirljivi, mora da se razgovara. Ovo je prijateljski savet svim mojim uvaženim poznanicima iz Srpske napredne stranke koji obavljaju funkcije predsednika opštine, gradonačelnika, državnih sekretara po ministarstvima, ministrima, da jednostavno sede na takvim mestima sa kojih odlučuju o sudbinama ljudi. Samim tim, ako su se već tukli i grabili za fotelje, onda neka se pokažu dovoljno odgovornim i neka rešavaju probleme. Lično priznajem da nisam sposoban za tako nešto i zato mi ne bi palo na pamet da budem neodgovorna osoba pa da se laktam da dođem na neku od pomenutih funkcija. Međutim, oni koji su to po svaku cenu želeli neka se sada pokažu. Svako u svom resoru neka se potrudi da prepozna anomalije koje mogu da dovedu do problema. Pratite moderne tehnologije, gledajte uporedna rešenja u svetu, interesujte se za običnog čoveka jer on vam je dao glas.

Sve u svemu, molim ministre, direktore javnih i državnih preduzeća, državne sekretare, predsednike opština, gradonačelnike, ma molim sve državne funkcionere da shvate da svet napreduje. Tehnologija napreduje brže nego ikad. Danas se trguje kripto valutama, a mi nemamo ništa od regulative koja to reguliše. Klinci jurcaju sa električnim trotinetima, a mi još uvek električne trotinete u zakonu o saobraćaju ne prepoznajemo. Kriminal, posebno poreske utaje i pranje novca, odvija se masovno elektronskim putem, a mi još uvek nemamo dovoljno obučene policajce i tužioce, niti ih imamo u dovoljnom broju, da ovaj vid kriminala sprečavamo. Mi još uvek ne štitimo dovoljno naše interaktivno nebo. Naše uhodavanje s modernim tehnologijama ide sporo, a imamo mlade IT stručnjake među najboljima u svetu. Na svaku modernu pojavu koja predstavlja progres mi gledamo kao da je zavera. Zbog te naše sporosti i tromosti, a svakako i nezainteresovanosti, pa i nekompetentnosti državnih funkcionera, dolazimo u glupave situacije kao što je ova sa frilenserima.
Svako dobro od Gospoda.