Gde je Srbija u Makronovom modelu postepenog pristupanja Uniji?

* Novi model proširenja Evropske unije koji predlaže Pariz mnogi su označili kao stratešku perestrojku za Evropu

* Neizbežno je i pitanje kako bi Makronov plan postepenog članstva i prisupa fondovima mogao da utiče na evrointegracije Srbije

* U Vladi tvrde da na države koje su već otvorile pregovore nije primenljiv

Evropskoj buri ne nazire se kraj. Na turbulentnu postizbornu kombinatoriku Makron doliva i nova pravila proširenja Unije. Od četiri principa na kojima se zasniva francuski predlog, nedoumice izaziva mogućnost nazadovanja i kažnjavanja za nesprovođenje reformi.

Ohrabruje međutim, mogućnost pristupa milionima iz bogatih kohezionih fondova unije, prema kojima su pretpristupni, koje sada koristimo, na nivou džeparca.

"Meni se u svakom slučaju čini da bi ovo bilo bolje nego što je proces pregovora, zato što bi se uspostavio drugačiji sistem koji bi funkcionisao po principu nagrade i gde bismo mi imali jednu prilično jasniju trajektoriju. Sa druge strane, imali bismo i mogućnost pristupa i kohezionim fondovima, direktne saradnje u momentu kada su određena poglavlja zatvorena", kaže Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

 

Francuska uloga unutar Evropske unije sve je jača, ali u Vladi Srbije čekaju da čuju i stav drugih članica i Evropske komisije. Precizno čitajući francuski non pejper, procenjuju da na Srbiju nije primenljiv.

Jugoslav Milačić, savetnik ministra za evropske integracije kaže da ne vidi na koji način bi takav model bio primenljiv na države koje su već otvorile pregovore i podsetio da je Srbija otvorila pregovore još u januaru 2014.

"Ako bi neko želeo da Srbiju vrati na početak, ili u neku drugu fazu, morao bi precizno da odredi u kojoj bi se to fazi mi sada nalazili, u našem procesu i koje to još kriterijume nismo ispunili od onih za koje smo već dobili pohvale i otvorili poglavlja", kaže Milačić.

Za utehu je to što je Francuzima partnerstvo sa Srbijom strateški interes, jer model koji su plasirali otežava ulazak u uniju, neke su od prvih reakcija.

"To što nama Francuzi nude da mi zasedamo u Savetu ministara, a bez prava glasa, da li je to demokratija", upitao je Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.

"Mi tu ne možemo da utičemo na donošenje odluka, mi ćemo tu biti samo kao posmatrači, kao neko ko je prisutan. Ovo je neka zamena za nešto, to je kao kad idete u bioskop, da gledate film a pre toga gledate najavu drugih filmova i reklame, e to je to", kaže Zečević.

 

Srbiji važan stav Nemačke

Francuskoj, je kažu, stalo da kontrira Nemačkoj koja je za fleksibilnije proširenje i bez reforme same unije.

Stav nemačke srpskoj vladi je važan, ali dok se svih 27 članica zvanično ne dogovri, Srbija evrointegracije nastavlja kao i do sada.

Da li ćemo od Nove godine imati i nova pravila proširenja, prvi deo odgovora dobićemo u utorak kada će o francuskom i drugim predlozima razgovorati evropski ministri u Briselu.

Procenjuje se da bi za Srbiju bilo najlošije ako se oko novog modela proširenja, bilo kog, unija dugo ne usaglasi, jer bi to moglo da produži naše pregovore.

Bonus video