Đilasa zanimaju samo pare!

- Oni tu temu koriste isključivo za napade na Aleksandra Vučića, a kada im pružite priliku da ukrstimo argumente i da vidimo zbog čega smo danas u ovakvoj situaciji, gde bi se svakako njihova odgovornost najviše manifestovala, onda ih nema nigde. Očekivao sam da neće doći jer njih KiM svakako i ne zanima, njihove prioritetne teme su REM i RTS, i to samo zbog Šolakovog i Đilasovog privatnog biznisa.Njih zanimaju sekunde za reklame i kablovska distribucija TV kanala, kao i kako da sačuvaju pljačku građana koju sprovode preko prekograničnih TV kanala. KiM je tema koju upotrebljavaju samo onako kako im britanska služba kaže da je upotrebljavaju.

Vaša poslanička grupa tražila je da se udvostruči vreme za raspravu, šta očekujete od sednice?

- Iskreno, očekujem da se narodu kaže crno na belo u kakvoj smo poziciji. Ništa drugo. Verujem da će Vučić to najotvorenije objasniti građanima. Inače sam veliki protivnik održavanja sednica vezanih za tematiku KiM, posebno ako se donose nekakve rezolucije, jer vremenom svi ti dokumenti izgube smisao. Nema rešenja, nema dogovora, ali jasno je da ima izgleda da dođe do ozbiljnog sukoba i narodu se mora reći kakva nam je pozicija.

Prošle nedelje su Vaše fotografije sa kolegama iz opozicije podigle veliku prašinu u medijima, zašto ste baš sada objavili te slike?

- Aktivno sam u politici od 1997. godine kada sam postao punoletan i zvanično se učlanio u SRS. Od 1993. godine sam kao klinac sa radikalima lepio plakate, išao na njihove skupove i bio aktivista. Kao novinar sam uradio ko zna koliko stotina intervjua u raznim redakcijama u kojima sam radio, posebno na radiju Fokus koji je bio rak rana tadašnjem žutom režimu. Sve ljude sa naše političke scene sam imao prilike na razne načine da upoznam, a sam Boris Tadić mi je bio i gimnazijski profesor. Našao sam nedavno neke od tih fotografija u svojoj arhivi i odlučio sam da to objavim, jer ipak je to neka istorija. Podsećanje šta sam radio, koga sam intervjuisao, gde sam bio aktivan… Svoje prošlosti se ni malo ne stidim i Bogu hvala imam šta da objavim.

Čestitali ste Tadiću pobedu na izborima za šefa države, kako komentarišete ponašanje jednog dela opozicije i bojkot parlamenta?

- Dva puta sam mu uživo čestitao, mada mi je to bilo nešto najteže u životu. Posebno 2008. godine, jer sam bio svestan kolika je to katastrofa za Srbiju. Ipak, volja naroda je volja Boga, a narod je tada rekao svoje. To što oni nisu danas spremni da se suoče sa svojim greškama i zašto ih narod neće, to je njihov ozbiljan problem. U njima nema časti, a ni morala.

Da li je moguć dijalog vlast i opozicije?

- On postoji u parlamentu. To što SZS smatra da je opozicija, izvinite, to nije istina. Oni su deo opozicije. Neka dođu u Skupštinu i neka razgovaraju. Ne pada nam na pamet da na drugačiji način vodimo dijalog. Parlament je mesto i neka kandiduju temu. U suprotnom, slobodno neka sede pod šatorom koliko im je volja i neka nastave da se glupiraju. Samo ih molimo bez nasilja da to čine, jer to im nećemo tolerisati.

Veliki broj vaših stranačkih kolega kazao je da Vučić treba da ostane na čelu stranke, šta vi mislite?

- Meni je SNS suštinski Aleksandar Vučić. Sve ostalo je, bez uvrede, besmisleno za raspravu. Bespotrebno trošenje reči.

Maja Gojković je rekla da treba analizirati rad svakog ko je dobio funkciju u ime SNS-a, a nije član stranke. Da li se slažete sa njenim stavom?

- Veliki sam protivnik davanja prednosti vanstranačkim kadrovima i mislim da je to najgora demagogija. Stranka je ta koja odgaja kadrove i gde se ipak nalaze ljudi koji poznaju program i ideje naše organizacije. Pošto je narod SNS-u dao mandat da ga vodi uvek mi je bilo logično da ljudi iz stranke imaju prednost. Priča sa vanstranačkim kadrovima mi se nikada nije dopada i meni je to uvek bila glupa demagogija.