Čemu Srbija može da se nada?

Naslednik nemačke kancelarke Angele Merkel trebalo bi da bude izabran sredinom januara sledeće godine na partijskoj konvenciji Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Merkelova je najavila da će poziciju napustiti nakon parlamentarnih izbora u septembru 2021, a skoro izvesno je da će je naslediti jedan od tri kandidata iz njene partije.

Nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović za Sputnjik kaže da je Lašet po političkom profilu najbliži Angeli Merkel i da ga ona pomalo favorizuje, ali i da su njegove šanse neizvesne, jer će se za partijski tron između kandidata voditi žestoka bitka.

„On je umerenija varijanta, bliža pragmatičnoj Merkelovoj, pa se u toj politici verovatno ne bi nešto posebno menjalo. On dolazi iz velike pokrajine. Imaće najveći broj delegata na stranačkom kongresu. Njegove šanse su dosta dobre“, smatra Stojanović, ali i dodaje da je Lašet izgubio deo podrške, jer se nije najbolje snašao u borbi sa pandemijom virusa korona.

Stojanović za Merca kaže da je veći atlantista i „Amerikanac“ od svih kandidata i da bi bio naklonjen savezu sa SAD. Godinama je u jednom američkom fondu bio značajna ličnost, biznismen. Tim putem stekao je veliko bogatstvo i ime u međunarodnim poslovnim vodama.

On u partiji zastupa tradicionalnu i jaku struju, te Stojanović smatra da bi Merc CDU „vratio udesno“, iako to ne izgovara javno, jer bi mu to oduzelo poene u stranačkoj borbi.

„On i ta struja, koja inače dosta favorizuje i pomaže Merca, a kojoj pripada i najstariji i najiskusniji političar te stranke i predsednik Bundestaga Volfgang Šojble, misle da je Merkelova sa strankom otišla previše ulevo, da je bliža socijaldemokratama nego tradicionalnim konzervativcima CDU i da je promenila svoj profil. Samo je pitanje koliko je te struje koja bi podržala Fridriha Merca“, predočava Stojanović.

Naš sagovornik ukazuje na to da je Merc temperamentan i nestrpljiv, te da bi u spoljnoj politici bio prodorniji, a time i oštriji u odnosima s Rusijom i Kinom.

Merc je ranije obavljao funkciju šefa poslaničke grupe CDU, ali ga je odatle „sklonila“ Merkelova. Iako je neuspešno pokušao da preuzme lidersku poziciju od nje na prošlim stranačkim izborima, ambicije su mu i dalje velike.

Stojanović ocenjuje da će se bitka za partijsku, a samim tim i kancelarsku fotelju voditi između Lašeta i Merca i dodaje da će struja koja pobedi biti naznaka buduće orijentacije stranke, odnosno spoljne politike.

Sagovornik Sputnjika ocenjuje da Retgen ima najmanje šanse u bici za lidersku poziciju, iako je iskusan spoljni političar. Ukoliko se ipak domogne vodećeg mesta, Stojanović tvrdi da bi i on bio direktniji u spoljnoj politici.

„Retgen nije zauzimao nijedan tako važan položaj u stranci. Spoljnopolitički odbor jeste bitan, ali se politika ipak vodi u zavisnosti od toga koja stranka preuzima Ministarstvo spoljnih poslova. U ovom času, a i ranije, to je uvek pripadalo socijaldemokratama. I sada je Hajko Mas, njihov predstavnik, na tom mestu“, ističe Stojanović.

Stojanović predočava da, ako nakon partijske konvencije u stranci bude većih neslaganja, postoji sitna mogućnost da se borbi za mesto kancelara priključi šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije i premijer pokrajine Markus Zeder, koji se tokom pandemije pokazao kao dobar „krizni menadžer“.

„Veliki broj Nemaca bi radije video njega u kandidaturi za kancelara. Čak i u CDU ima dosta onih koji misle da bi Zeder bio bolji kandidat za kancelara od ove trojice. Tu nastaje problem, jer on dolazi iz male stranke, bavarske Hrišćansko-socijalne unije. Nje nema van Bavarske. Ona je mlađa sestra CDU i do sada su samo dva kandidata iz te stranke pokušala da se domognu najvažnijeg političkog položaja u zemlji — kancelarskog trona“, predočava Stojanović.

Nemačka neće promeniti politiku prema Srbiji, ko god da postane novi kancelar, tvrdi Stojanović, ali će biti zainteresovana za privrednu saradnju, jer je izvozno orijentisana zemlja, pogotovo ako tu funkciju bude obavljao Lašet.

„Za teme koje su nama važne, kao što je pitanje Kosova, ostaće ista rigorozna nemačka politika. Što se tiče odnosa s Rusijom i Kinom, to neće zavisiti od Nemačke i njihovog odnosa prema nama, već od odnosa američke administracije prema tim zemljama. Ako se taj odnos bude zaoštravao, a Nemačka odluči da se prilagođava američkoj administraciji, onda će i ona vršiti pritisak da Srbija spoljnu politiku usklađuje s EU“, smatra Stojanović.

On napominje da će se u Nemačkoj „koplja lomiti“ kada su u pitanju odnosi sa Rusijom i Kinom, jer Nemačka, bez obzira na trenutne sporove, s Rusijom želi da gaji dobar odnos, kao i s Kinom.

„Nemci se plaše da bi nova američka administracija mogla da ih dovede u krajnje neugodnu situaciju, da zaoštri odnose s Kinom i Rusijom, i stavi ih u procep, pred dilemu — ili s nama ili protiv nas, odnosno s njima“, zaključuje Stojanović.