Bajdenova pobeda u SAD pokrenula lavinu u Evropi, ka Srbiji okrenute pesnice Brisela, imaju samo jedan cilj!
Integracija Zapadnog Balkana u NATO potpuno je potisnula proces evrointegracija zemalja regiona, kaže Miša Ðurković iz Instituta za evropske studije uz ocenu da Vašington i Brisel koordinisano vrše pritisak na Srbiju da oslabi saradnju sa Rusijom i Kinom, a sve sa ciljem potpunog priključenja evroatlantskoj bezbednosnoj zajednici.
EPA/Oliver Hoslet
Češto pominjanje bliske saradnje sa Rusijom i Kinom, Ðurković vidi kao deo geopolitičkog uslovljavanja i pritisaka SAD i EU iz kojih "čita" insistiranje na potpunom priključivanju Srbije evroatlantskima integracijama, njenom priznavanju nezavisnosti Kosova i na tome da "digne ruke" od srpskog naroda u okruženju.
"Pošto EU apsolutno nije zainteresovana za dalje proširenje, što se vidi i po finansijskom planu za period 2021-2027, NATO integracije su potpuno zamenile priču o evropskim integracijama. To se videlo i u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a sada se vrši pritisak na Srbiju i BiH, odnosno na Republiku Srpsku, da smanje vojnu i spoljnopolitičku saradnju sa Rusijom i Kinom i postanu članice NATO", rekao je Ðurković za Tanjug.
Da li će Srbija ući u EU?
Pritisci na Srbiju su sve učestaliji jer je, ocenjuje Ðurković, u Briselu naraslo samopouzdanje posle pobede Džozefa Bajdena na američkim izborima i očekivanog povratka u administraciju onih koji su napravili karijere na Balkanu, a za koje su Srbi po definiciji problem.
"U Briselu su se četiri godine osećali "odstranjeno" jer nisu bili saveznici Trampove politike, a sada smatraju da su dobili novi vetar u jedra i da treba koordinisano krenuti sa pritiscima na Srbiju", kaže Ðurković.
On očekuje da će se koordinisani pritisci na Srbiju nastaviti i u pogledu onoga što, kaže, EU na čelu sa Nemačkom naziva "potrebom" da se završi priča o Kosovu tako što će Srbija potpisati pravnoobavezujući sporazum i priznati nezavisnost Kosova.
"Srbija zna šta su njeni interesi i treba da ih brani, a pogotovo sada kada više ne postoji mogućnost brzog ili relativnog brzog priključenja u EU". kaže Ðurković.
Blokadu proširenja EU vidi kao posledicu unutrašnjih problema te zajednice, pre svega Bregzita koji još nije završen, ali i ekonomskih poteškoća i strahovitih potresa koje je izazvala pandemija kovida-19.
Ðurković kaže da su za EU izazov i parlamentarni izbori u Nemačkoj, koji treba da se održe do septembra sledeće godine, a koji su, smatra on, važniji od izbora Evropske komisije jer se "tiču pitanja liderstva u EU".
"Zbog svih tih problema, EU se okreće sama sebi i ne želi da priključuje Zapadni Balkan, koji smatra potencijelno problematičnim prostorom, i zato će pronaći bilo kakav izgovor da se zaustavi proces proširenja", navodi Ðurković.
Smatra da Srbija bez obzira na sve okolnosti i pritiske koji će se pojačavati, mora da štiti svoje nacionalne interese u dosadašnjim okvirima vodeći računa o položaju Srba u regionu, boreći se za KiM i braneći Republiku Srpsku.