Amfilohije me uporedio sa majkom devet Jugovića
Milicu Đurđević, portparolku pokreta „Zavetnici“, zatekli smo u jednom prestoničkom kafiću i sa njom proćaskali kako o politici, tako i o privatnom životu.
Alo!/Ana Paunković
Mladu političarku, koja se nedavno zaklela na večnu ljubav Stefanu Stamenkovskom, svom dugogodišnjem partneru i predsedniku pokreta „Zavetnici”, odmah smo upitali - kako je to kada vam je muž ujedno i partijski šef?
- Mi smo osam godina zajedno, zajedno smo osnovali „Zavetnike”, naša veza je starija od stranke. Oboje smo imali ista interesovanja i te ideje su nas negde i povezale. On je isto kao ja vrlo posvećen ljubavi prema zemlji i srpskom narodu. Ali zanimljivo je da kada imamo sednice GO, uglavnom sam ja ta koja ima različito mišljenje u odnosu na njegovo, oboje želimo samo najbolje, ali se razmimoilazimo zbog neke metodologije, jer sam ja malo fleksibilnija prema članstvu. Ume on kući ponekad da kaže: „Ženo, dokle ćeš da se svađaš sa mnom na GO”, i da se ljuti kada je pod utiskom, ali to brzo prođe jer oboje u stvari imamo iste ciljeve.
Koliko vam je važno što vas je venčao vladika Amfilohije lično? Šta vam je on poručio nakon venčanja?
- Vladika Amfilohije je naš porodični prijatelj i saborac mog oca iz vremena komunizma i to prijateljstvo je tata preneo na mene. Za mene je bila velika čast što nas je on venčao jer smatram da je on najveći duhovnik među velikodostojnicima SPC. On nam je poželeo da nam prvo dete bude za nas dvoje kao roditelje, drugo dete za naše roditelje, a treće dete da bude za Crkvu i za otadžbinu, a onda je nabrajao i dalje i uporedio mene sa majkom Jugovića.
Zašto ste odbili učešće u rijalitiju „Zadruga” kada vam je nuđen veliki novac za to?
- Prosto jer ne želim da učestvujem u procesu rijalitizacije Srbije, kao i zato što ne vidim sebe u jednom takvom konceptu. Nemam ništa protiv neke vrste zabave i komercijalnih sadržaja na televizijama, ali smtram da je sve to otišlo predaleko i to je postao proces koji je vrlo opasan u društvu jer skreće pažnju građana sa ključnih životnih tema. Nekome ko se bavi politikom tamo nije mesto.
Na kojoj državnoj funkciji biste se najbolje snašli?
- Kad sam imala tri godine, pevala sam kosovske pesme, kada sam bila u vrtiću i kada su sve devojčice govorile da će biti učiteljice, pevačice, frizerke, ja sam i tada govorila da ću biti političarka. Mene u suštini najviše zanimaju spoljnji poslovi zato što smatram da se spoljnja politika direktno održava na unutrašnju i da je ona prioritetna i mislim da bi taj neki resor bio najbolji za mene.
Da li bi vam laskala titula najlepše političarke i ko je, po vašem mišljenju, najlepša političarka u Srbiji?
- Ne mislim da sam najlepša političarka. Tu titulu su mi dodelili novinari i puno im hvala, to je kompliment i prija mi naravno i bila bih licemerna kada bih rekla da mi ne prija. Zanimljivo mi je da mi je Stefan pričao da su ga ljudi kada je posle izveštaja sa našeg venčanja u „Alo!“ novinama ušao u kafić gde obično ide pozdravili rečima: „Gde si Stefane, koji si oženio najlepšu srpsku političarku!“ Ima ih puno lepih, naročito među onima koje nisu popularne toliko, a od popularnih mislim da je lepa Marija Obradović iz SNS-a.
Odbila sam Šekija
Da li ste imali ponude da pređete u druge stranke?
- Imala sam ponudu od gospodina Vojislava Šešelja prošle godine da postanem član Centralne otadžbinske uprave, najvišeg organa SRS-a, on je o tome razgovarao sa mojim ocem, on mu se na tome u moje ime, znajući moj stav, zahvalio. To je stranka duge tradicije, ja to poštujem, ali smatram da je to stranka prošlosti i da je to nešto što je osuđeno da u periodu koji dolazi prosto ne bude na političkoj sceni.