Šešelj: Žao mi je...

Svaka od njih ima po hiljadu strana, nazivi su veoma tipični za Šešelja, u njima se bavio svojim političkim protivnicima. „Fašistoidni ljotićevski jurišnik Boško Obradović“ je poslednje delo šefa SRS-a koje je ugledalo svetlost dana, malo pre toga izašle su knjige „Uplakana riđa beštija Dragan Đilas“, „Ustašku ću zveknuti nanu Mariniki Čobanu“, „Drogirano panonsko govedo Nenad Čanak“ i „Žuto govno u brišućem letu Borko Stefanović“ koja je, kako je naveo, posvećena Oliveri Kovačević, urednici RTS-a.

Da li ste redovni posetilac sajma knjiga?

- Siguran sam da bi interesovanje za ove knjige na Sajmu bilo veliko, bio sam veoma inspirisan dok sam ih stvarao, a ni materijala mi nije falio. Ali prvenstveno mi je žao što nema Sajma zbog moje knjige u tri toma „U Srebrenici nije bilo genocida“ koju stvarno treba svako da pročita jer sam dokazao tu tezu. Ove pomenute o političarima koji me svakodnevno vređaju i nazivaju ratnim zločincem pisao sam sa zadovoljstvom i tu sam isto dokazao o kakvim kretenima se radi.

Recimo, knjigu o Bošku sam počeo da pravim kada mi je stigla tužba od njega. Tužio me je jer sam za njega rekao da je američki špijun, kao bio je uvređen. A ja sam to rekao jer sam imao dokaze koje sam i izneo u našem jednom TV duelu, u knjizi je transkript te emisije, takođe i moji drugi javni nastupi i izjave na tu temu - naveo je Šešelj za naš list.

Dodao je i da inspiracije za pisanje još uvek ima napretek te da je u pripremi „još nekoliko dobrih knjiga sa još boljim naslovima“, a kome će biti posvećene saznaćemo uskoro...