Dva čoveka protiv vetrenjača prošlosti i jednog zajedničkog neprijatelja

Vučić se osvrnuo i na zemlje koje su pretrpele najveći udar Fridom hausa, Poljsku i Mađarsku.

- Pročitao sam izveštaj, to je veoma neozbiljno štivo, puno netačnosti. Mislio sam da to piše grupa stručnjaka, a onda sam shvatio da piše jedan čovek, novinar BIRN-a - rekao je Vučić na konferenciji za novinare u predsedništvu Srbije.

Predsednik je, potom, naveo dve zemlje koje su se u najvećoj meri našle na udaru Fridom hausa, Poljska i Mađarska.

Međutim, ostaje otvoreno pitanje, da li je Orban radom u interesu spostvene zemlje, stekao brojne neprijatelje spolja, ali i iznutra, i da li se slična stvar dešava svima koji pokušavaju da vode nezavisnu politiku.

Pored Poljske i Mađarske, sada se i Srbija, po prvi put od 2003. godine ne svrstava u "delimično konsolidovane demokratije", već u kategoriju "hibridnih režima" u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene, piše u izveštaju Fridom hausa.

- Pandemija koronavirusa uvodi čitav svet u proces deglobalizacije, koji se ogleda u skraćivanju do skoro veoma dugih, internacionalizovanih lanaca vrednosti u nacionalne ili uže regionalne okvire. Taj proces će nužno imati i svoju političku dimenziju, kako u vidu rasta populističkih i protestnih pokreta različitih ideoloških usmerenja, tako i kada govorimo o skretanju aktuelnih političkih garnitura u najvažnijim evropskim državama korak ili dva u pravcu resuverenizacije. U tom smislu, može se reći da su lideri poput Kačinjskog u Poljskoj ili Orbana u Mađarskoj predstavljali avangardu procesa koji bi danas, u najnovijim okolnostima, mogao dobiti svoju pojavnu formu i u državama "Stare Evrope". Upravo stoga, uticajne institucije posvećene očuvanju liberalnog međunarodnog poretka poput Fridom hausa pokušavaju da talas suverenizma zaustave na njegovom izvoru i svojim delovanjem oslabe vlade u državama poput Mađaske i Poljske, tako što će narušiti njihov ugled u internacionalnoj areni. Međutim, upravo na primeru najnovijeg izveštaja te organizacije o Srbiji se vidi da je neretko taj rad površan, metodološki inkonzistentan, bogat materijalnim greškama, te da se u njemu ogleda politička pristrasnost autora koji zapravo dolazi sa "domaćeg terena" - kaže za Alo.rs spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević tvrdi da je izveštaj Fridom hausa veoma sporan jer ga je pisao domaći novinar, vrlo ostrašćenih političkih shvatanja.

- Fridom haus je nevladina organizacija, nije zvanična institucija, ali su oni nametnuli utisak da su bitni u institucionalnim okvirima. Koliko sam upućen, taj izveštaj pravio je novinar BIRN-a koji je politički apsolutno ostrašćen. Treba razlikovati objektivno izveštavanje od pisanja nekog ko je navijač. Uostalom Vlada Srbije dala je jasan odgovor na ovaj izveštaj, u jednom saopštenju - rekao nam je Vučević.

Naš sagovornik dozvoljava mogućnost da izveštaj ima skrivene namere.

- Što se tiče napada na države Višegradske četvorke, pa i na Srbiju, moguće je da ima skrivenih namera prema svima onima koji vode nezavisnu politiku i otvoreno kažu da postoji evropska nesolidarnost. Srbija jeste na evropskom putu, ali razmišlja svojom glavom - ističe Vučević. 

PROŠLO JE VREME POSLUŠNIKA STRANIH SLUŽBI

Nekoliko dana kasnije, srdačan susret predsednika Srbije i premijera Mađarske u Beogradu, gde čujemo još jednom nagoveštaje suverenizma, uprkos skepticima koji govore da je uticaj velesila na manje države, poput Mađarske i Srbije, presudan.

Vučić poručuje da je prošlo vreme poslušnika.

- Ako hoćete da birate klimoglavce, koji neće služiti Srbiji, već nekim stranim službama, izaberite ih za mesec dana slobodno. Neka me pobede na izborima - poručio je Vučić, rame uz rame pored Orbana, svojevrsnog simbola prkosa, suverenizma i samostalnosti, tog rušitelja jednoumlja u EU. 

Predsednik Srbije poručuje da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u savremenoj istoriji, u svim sferama društvenog života, i u politici i ekonomiji, a potom izražava zahvalost Mađarskoj na podršci koju konstantno pruža Srbiji na njenom EU putu, ali i na pomoći tokom krize izazvane pandemijom korona virusa.

- Zahvalan sam mađarskom rukovodstvu, posebno Orbanu, što je imao želju i hrabrosti da još od pre nekoliko godina krenemo u borbu sa vetrenjačama prošlosti i da gradimo budućnost. Uspeli smo u tome i srećan sam što Srbi i Mađari, građani dve zemlje, danas imaju izuzeutno dobre odnose - rekao je Vučić.

I zaista, kako su dva čoveka došla na ideju da se uhvate u koštac sa duhovima prošlosti, na misao da dvojica mogu premostiti vekove neprijateljstva?

Čini se da su i Orban i Vučić, shvatili da država ne vredi ništa, ako nacija biološki ne opstane, a toga nema bez očuvanja nacionalne kulture i bezbednosti, ali i ključnog faktora opstanka, razvoja ekonomije i saradnje koja će se, prema rečima analitičara Starovića, sve više koncentrisati na regionalne okvire.

Orban je to potvrdio sledećim rečima:

- Mi danas u Mađarskoj želimo da imamo susednu zemlju koja će biti zdrava, jaka i koja se dobro razvija, a to je Srbija - rekao je Orban u obraćanju posle sastanka sa predsednikom Srbije.

Mađarski premijer kaže da se odnos dve zemlje i dva zvaničnika zasniva na uverenju da se treba baviti budućnošću.

- Mi u Mađarskoj to nazivamo politikom nade, jer verujemo da to može rezultirati time da svima bude bolje nego što je bilo ranije, i Srbima i Mađarima. Svako pitanje posmatramo sa tog apsekta - rekao je Orban i poručio da je Srbija je stekla veliki ugled, sve je jača i prisutnija u evropskoj politici. On je izrazio uverenje da će naša zemlja biti u stanju da doprinese razvoju i napretku celog regiona.

Starović navodi da je procesima koje vidimo danas i promeni odnosa prema Srbiji, nesumnjivo doprinela uloga Aleksandra Vučića kao političara koji je razumeo promene na globalnom nivou i vešto manevrisao sa onim što je imao na raspolaganju, a to nije bilo mnogo. Naš sagovornik kaže da se ponovo vraća vreme velikih i autentičnih nacionalnih lidera.

- Za razliku od konca 20. veka, kada je raširena svest o "kraju istorije" sterilizovala politiku širom sveta, a pogotovo u Evropi, čijim najvažnijim državama su upravljali gotovo bezlični lideri, u novom veku ponovo stupaju na scenu veliki državnici, koji svojom vizijom, snagom, ali i trajanjem, daju dodatni kvalitet spoljnoj politici svojih država. Po svim karakteristikama i shodno dosadašnjim rezultatima, predsednik Srbije se nesumnjivo upisao u listu velikih državnika Evrope prve polovine 21. veka, čiji autoritet prevazilazi političke, ekonomske, pa ako hoćete i demografske kapacitete naše države. Isto se svakako može reći i za Viktora Orbana, kao i za Vladimira Putina. Na planu ideologije, suverenizam ili možda bolje rečeno demokratski etatizam jeste nešto što povezuje većinu snažnih lidera u Evropi, ali i na širem planu. U tom smislu, veoma su interesante i potencijalno od velike koristi za našu državu triangulacije na liniji Vučić-Orban-Netanjahu, Netanjahu-Vučić-Putin, Putin-Erdogan-Vučić ili, zašto da ne, u skoroj budućnosti i Vučić-Netanjahu-Tramp. Povrh toga, specijalni odnosi sa NR Kinom, koji su u velikoj meri i plod ličnog poverenja predsednika Vučića i Sija, otvaraju Srbiji perspektive koje se do skoro nisu mogle ni naslutiti - priča nam naš sagovornik.

EKONOMIJA SPAJA

Predsednik Srbije je istakao da su dve zemlje prošlu godinu završile sa trgovinskom razmenom od 1,76 mlrd evra, a da je u prvom kvartalu prve godine, i pored krize, zabeležen rast od 8,37 odsto, i dodao da je Mađarska treći partner Srbije na nivou EU, a približava se drugom mestu.

Vučić kaže da je posebno zadovoljan što će mađarske investicije "doći" i u Arilje, što pokazuje, tvrdi on, da njihovi investitori nisu zainteresovani samo za sredine gde živi mađarsko stanovništvo.

- Tako ćete moći da vidite izuzetnu kompaniju u prerađivačko-prehrambenoj industriji u Arilju, što je bilo nezamislivo, ali je rezultat dobre saradnje, pa i takve vesti mogu da dođu - rekao je Vučić.

On je istakao da će Mađarska i Srbija imati ove godine "prijateljsku utakmicu" ko će imati najveći privredni rast, dodajući da neće biti ljutnje ko će da bude uspešniji, jer dve zemlje, ponavlja, imaju najbolje odnose.

Vučić je posebno istakao i ulogu Ištvana Pastora, predsednika SVM i Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, koji je, kaže, uspostavio mostove prijateljstva, dodajući da je mađarski narod u Srbiji most iskrenog prijateljstva dve zemlje i uverenje da će to tako uvek biti.

- Vojvodina je najbolji primer međusobne saradnje Srbije i Mađarske. Mi nikada nismo imali bolje odnose između Srba i Mađara u našoj pokrajini. To je samo jedan od faktora stabilnosti i prosperiteta jedne zemlje, a drugi je naravno, ekonomija. U sredinama gde živi mešano srpsko i mađarsko stanovništvo imate izuzetne primere saradnje, međusobne tolerancije i suživota. Postigli smo istorijsko pomirenje i zatvorili neka pitanja iz prošlosti, a Mađarska je danas otvoreno najveći zagovornik pristupanja Srbije EU - kaže Vučević.

Orban podseća da su Srbija i Mađarska imale rekordan rast prošle godine i da je zahvalan Vučiću što je omogućio da za vreme epidemije nesmetano funkcioniše transport robe, kao i da građani koji žive pored granice mogu da prelaze zbog posla.

- Naše države su pobedile i dobile prvu bitku sa korona virusom, uspeli smo da obuzdamo epidemiju. Sad počinje druga bitka, a to je pokretanje ekonomije i o tome ćemo danas, nastaviti da razgovaramo - rekao je Orban.

On je podsetio i da Mađarska prihvata investicije koje dolaze iz Srbije, navodeći da već postoji investicija koju je ta država podržala.

- To će se nastaviti. Smatram da ako mi Mađari ulažemo u Srbiju i iz Srbije dolaze investicije u Mađarsku, bićemo zadovoljni jer nam to daje osnovu za bolju budućnost - rekao je Orban i podsetio da je Eksim banka otvorila i kreditnu liniju od 100 miliona evra koja je namenjena podrši srpskim kompanijama u Mađarskoj.

Orban podseća i na kapitalne infrastrukturne i projetke u oblasti energetike, pa navodi da se izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta odvija sve bržim tempom, da saradnja sa Kinom mnogo znači, a zatim i da se radi na izgradnji gasovoda.

- Evidentan je rast srpske privede i moraćemo da se potrudimo ako hoćemo da idemo u korak sa tim - rekao je mađarski premijer.

JEDINI JE USTAO ZA SRBIJU

Predsednik je preneo i da je posebno zamolio za dodatnu podršku Mađarske Srbiji na EU putu.

- Zahvalni smo i komesaru Varheiju, koji je mađarski izbor u Evropskoj komisiji i koji mnogo pomaže Srbiji. Zamolio sam za još snažniju podršku Srbiji, što je gotovo nemoguće, jer uvek i na svakom mestu Mađarska podržava Srbiju. Hvala za podršku na evropskom putu, za izuzetne bilateralne odnose. Posao svih u budućnosti biće da čuvaju i brinu o tim odnosima. Nemoguće je bolje komšijske i prijateljske odnose od ovih koje danas imamo uspostaviti - - rekao je Vučić i izrazio uverenje da će uz pomoć Mađarske i drugih, moći da se osigura evropska budućnost Srbije.

Predsednik Srbije je otkrio i malo poznate detalje iz visokih diplomatskih krugova, navodeći da je mađarski premijer jedini ustao za interes Srbije tokom Samita EU - Zapadni Balkan.

- Hoću da pitam građane Srbije, jesmo li mi dobili nešto loše od Mađarske ili od Mađara koji žive u Srbiji? Jel znate neku zemlju koja je bila glasnija da zaštiti Srbe na Kosovu i u regionu? Jel znate neku zemlju koja je više ulagala u Srbiju poslednjih godina? Viktor je bio jedini koji je rekao da je više Srbija potrebna Evropskoj uniji nego Evropska unija Srbiji, nemojte da vam kažem za šta su nas napadali, mi smo u čudu gledali šta se dešava. Mađari su najveća nacionalna zajednica u Srbiji nakon Srba i ponovio je deset puta pred evropskim zvaničnicima da svi u Evropi treba da se ponašaju prema Mađarima kao što to Srbi čine i da slede naš primer - ispričao je Vučić.

Orban je ponovio da Mađarska pruža podršku evropskim integracijama Srbije, te da očekuje da evropske institucije otvore šest poglavlja, koja je Srbija već spremila za otvaranje.

Vučević za Alo.rs analizira posetu Orbana, navodeći da je Mađarska pod njegovim vođstvom postala iskreni prijatelj Srbije. On posebno ističe ulogu ličnog, prijateljskog odnosa Vučića i Orbana, i doprinos dvojice državnika razvoju odnosa dveju zemalja.

- Interesantna je ta izjava Orbana da je Evropskoj uniji Srbija potrebna više nego EU Srbiji. To nije naša konstatacija, već jednog nesumnjivo velikog državnika, lidera jedne ozbiljne evropske države, a Orban i Mađarska to jesu - kaže Vučević

OBAVESTIO SAM ORBANA...

Predsednik Vučić obavestio je Orbana o svemu što se zbiva u regionu, uključujući i situaciju na Kosovu i Metohiji.

- Razmatrali smo situaciju u regionu. Premijera Orbana sam obavestio o svemu što se zbiva, govorio sam i o situaciji na KiM, o razgovorima koje očekujemo, o odnosu velikih sila po tom pitanju. Zamolio sam za razumevanje Mađarske - rekao je Vučić.

On je istakao da je izuzetno zahvalan Orbanu i šefu mađarske diplomatije Peteru Sijartu, jer su se trudili, bez obzira što je Mađarska priznala Kosovo, da razumeju srpske stavove i da u raznim važnim pitanjima pomognu i budu sa nama.

- Niko tako dobro nije razumeo Srbiju kao naši mađarski prijatelji po mnogim ključnim i važnim pitanjima i i onima od nacionalnog značaja - objasnio je Vučić.

NOVI TALAS SUVERENIH NACIONALNIH LIDERA

Kada je Surinam postao prva zemlja koja je povukla priznanje Kosova, niko to nije shvatao preterano ozbiljno, iako je to "probijanje leda" bila izuzetno važna, prva pobeda Srbije i nešto nesvakidašnje u svetu diplomatije. Kako se broj povlačenja priznanja povećavao, i kako su se u grupu posebnih "upisivale" države koje po svojoj veličini, brojnosti stanovništva i diplomatskom uticaju imaju veći značaj, postavilo se i sasvim logično pitanje, kada će to učiniti i prva evropska zemlje.

Sve je počelo inicijativom širom zemalja EU. Posle češke intelektualne elite i inicijativa iz Slovenije, i Italijani su bili spremni da od svoje vlade zatraže da preispita odluku o priznanju Kosova kao države. 

Vito Komančini, istaknuti funkcioner Salvinijeve stranke i poslanik u parlamentu Italije, ističe da je tzv. Kosovo veliki problem za celu Evropu.

– Tu su narko-trafiking, trgovina ljudskim organima, islamski teroristi, povratnici s ratišta. Naš stav je da na svaki mogući način pružimo podršku Srbiji. I da, odluku o priznanju tzv. Kosova ćemo svakako preispitati – izjavio je Komančini.

Funkcioner Lige kaže da je EU podeljena na mnogo delova i da je Bregzit žestok udar za Uniju.

– Da bi EU nastavila dalje, mora da promeni svoj put. Siguran sam da Srbija ispunjava sve što je potrebno za članstvo, ali definitivno je potrebno i da se EU promeni – kaže on.

Komančini je govorio da su sankcije protiv Rusije veoma pogrešno rešenje i da podržava odluku Srbije da sarađuje sa Rusijom, te da bi Srbija trebala da bude most između EU i Evroazijske unije i dodaje da ima veliki repsekt prema politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i dodaje da su rezultati Srbije u ekonomiji "impresivni".

Potom je grupa intelektualaca pokrenula peticiju da zvanični Pariz učini epohalni potez. Zahtev da Francuska preispita priznanje Kosova kao države stigao je od uglednih francuskih intelektualaca koji su pokrenuli potpisivanje peticija kako bi vladu te države naterali da promeni odluku vezano za južnu srpsku pokrajinu.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da su oba ova slučaja praćena su diplomatskom aktivnošću srpskih zvaničnika prema Rimu i Parizu. Podsetićemo se smao susreta predsednika Vučića sa Mateom Salvnijem i Emanuelom Makronom. Salvini je dokazani suverenista i antiglobalista. Makron to nije, bar ne na prvi pogled. Francuska je, nakon Bregzita, ostala jedan od stubova EU. Makron se našao na čelu odavno posrnule velesile i nekada velike nacije koja ne bi oprostila da Evropom dominira isključivo Nemačka. I Salvini i Makron, uslovno rečeno, predstavnici su novog talasa.

I među evropskim zvaničnicima, svakako pionir suverenizma, Viktor Orban. U Briselu nisu verovali kada im je premijer male zemlje na periferiji Unije rekao ne. Ko je taj čovek koji je pobrao simpatije novih vetrova diplomatije, pitali su se svi.

Optuživali su ga za nacionalizam, populizam, rasizam, autokratiju, diktaturu, šurovanje sa Putinom kao najveći greh, pretili sankcijama i šta sve ne...

Orban je mirno ogradio žicom svoju državu i rekao "ne" naređenjima činovnika iz Brisela. Nastavio je da vodi svoju politiku, ne mareći za posledice. Posledica zapravo nije ni bilo. Naprotiv, mađarska ekonomija se podigla, zemlja je stekla poštovanje u evropskim krugovima i prepoznatljivog lidera koji ume da vodi nezavisnu politiku.

Orban je ubrzo postao zakleti neprijatelj Soroša, duboke države, nevladinih organizacija i organizacija za ljudska prava sa sumnjivim ciljevima i još sumnjivijim izvorima finansiranja.

- Viktor Orban je stekao imidž "lošeg momka" u Briselu onog momenta kada je stupio na pravac politike suverenizma, koja podrazumeva stalno i dosledno pretpostavljanje interesa naroda Mađarske liberalnoj dogmi koja dominira unutar krugova evro-birokratije. No, za takvu politiku premijer Mađarske redovno dobija podršku mađarskih birača, koji su i nosioci suvereniteta države, dok njegovi rivali iz sedišta EU, ma koliko se dičili meritokratskim principima, suštinski svoje položaje duguju sistemu izbora i imenovanja koji pati od demokratskog deficita - komentariše Starović.

Ako malo pogledamo njegov razvojni put, ne možemo, a da ne napravimo paralelu sa srpskom političkom scenom i Aleksandrom Vučićem. Obojica su deo sličnog talasa koji tek treba da zapljusne Evropu. To se neće desiti iznenada, pompezno, revolucionarno. Tiho, kao što smo svih ovih godina kuvani, probudićemo se, shvatajući da živimo u zemlji koja sarađuje sa inostranstvom, ali ne postupa po nalozima spolja, već ima svoju politiku, pogrešnu ili ispravnu, ali svoju.

Na pitanje da li su Orban, Vučić, Lukašenko, Putin, Erdogan i mnogi drugi državnici, zapravo predstavnici jednog novog talasa suverenih, autentičnih i prepoznatljivih nacionalnih lidera, Miloš Vučević kaže:

- Nesumnjivo je da se radi o liderima koji imaju veliku podršku naroda u svojim zemljama. Nama je svakako najbliži primer predsednika Vučića. Ne može se tvrditi da se radi o nekoj vrsti stvaranja saveza, ali postoje mnogi zajednički interesi tih zemalja, ali i pojedinosti u kojima se ne slažu, ali i to je apsolutno pravo nezavisnih zemalja. Poljska je ozbiljna evropska država, velika nacija. Imamo mnogo toga zajedničkog, ne slažemo se u odnosu prema Rusiji, ali putevi saradnje Beograda i Varšave su otvoreni. Sve te srednjeevropske države, bivše članice Varšavskog pakta, nisu, kako su ih nekad nazivali "sovjetski sateliti". Radi se ozbiljnim i razvijenim, ekonomski snažnim državama koje mogu da vode apsolutno nezavisnu spoljnu politiku. Mađarska je, eto, primer kako se jedna slabije razvijane država, razvila u ozbiljnu ekonomiju. I Poljska i Mađarska su primer kako se u kratkom vremenskom periodu uspeo ostvariti veliki napredak ekonomije i privrede, a Srbija sada, svakako, ide tim putem.

MOŽE LI TO BITI MAĐARSKA?

Sada dolazimo od ključnog pitanja. Imajući u vidu sve pomenuto, Srbija i dalje čeka, prvu evropsku zemlju koja će povući priznanje nezavisnosti Kosova. Hoće li to biti Mađarska?

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, otkrio je jednom prilikom koje bi zemlje voleo da vidi sledeće na listi država koje su povukle priznanje Kosova. Naravno, na prvom mestu je naveo SAD, ali je odmah potom naveo naše susede.

- Voleo bih da to bude Mađarska - govorio je ranije Dačić.

Isti oni koji su danas Orbanovi neprijatelji, stvorili su državu kojoj posle deset godina, čini se, polako ističe rok trajanja. Sponzori koji su je stvorili gube rat na domaćem tlu i postavlja se pitanje da li će Albanci podeliti sudbinu svih onih koje je stvorila Amerika, poput talibana u Avganistanu. Rok trajanja je vremenski sličan. 

Ipak, treba imati na umu, da odluka o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova, od strane bilo koje evropske zemlje neće biti doneta lako ili bar ne, na način koji očekujemo. Naši sagovornici skeptični su po tom pitanju, ali ostavljaju prostor za nadu u neke druge procese.

Vučević kaže da bi Mađarska sigurno podržala kompromisno rešenje.

- Što se tiče eventulanog povlačenja priznanja nezavisnosti tzv. Kosova od strane vlade u Budimpešti, to je sada jako teško reći. Priznanje Kosova je bio jedan talas koji je bio dirigovan od strane NATO pakta i pojedinih članica EU. Verujem da bi Mađarska podržala dogovor Srba i Albanaca - kaže Vučević.

Analitičar Nemanja Starović kaže da je proces stvaranja lažne države otišao predaleko, ali da Srbija ima ogroman potencijal za stvaranje novih savezništava u odbrani svojih nacionalnih interesa.

- Moramo biti svesni da je proces izvajanja Kosova i Metohije iz državnog organizma Srbije toliko odmakao od 1999. godine, da je već vraćanje statusnog pitanja na pregovarački sto u poslednje dve godine uspeh ravan čudu. Kako čuda na ovom svetu nema, jasno je da se radi o plodu veštine i posvećenosti naše diplomatije, ali pre svega predsednika Srbije koji je rukovodio odnosima naše države sa najvećim svetskim silama. Nije realno očekivati da Mađarska danas napravi tako radikalan potez u vidu povlačenja priznanja Kosova, jer bi time snažno antagonizovala većinu svojih partnera iz EU i NATO. Međutim, zvanična Budimpešta se nebrojeno puta u poslednjim godinama pokazala kao pravi prijatelj Srbije i na različitim forumima je glasala u korist Beograda, a protiv Prištine, bez obzira na ranije donetu odluku o priznanju. Sve to samo iznova potvrđuje tezu da za nas najbliži put ka Evropi ne vodi ni preko Dablina, ni preko Talina, a svakako ne preko Zagreba, već isključivo preko Budimpešte - zaključuje Starović u razgovoru za Alo.rs.