Albanci počeli da prodaju srpsku robu Srbima, dvostruki aršini za velike kompanije

Albanci su počeli da prodaju srpsku robu Srbima na severu Kosova i Metohije.

Već danas smo imali situaciju da su pojedini trgovci iz Prištine trgovcima na severu Kosova nudili srpsku robu, kaže za Sputnjik ministar trgovine Rasim Ljajić, koji napominje da može biti da je reč o zalihama iz magacina, a može biti da je nekim ilegalnim kanalima došla do njih i oni sada srpsku robu prodaju Srbima na severu Kosova i Metohije.

Govoreći o ekonomskim posledicama najnovije mere Prištine koja je uvela taksu od 100 odsto na robu kupljenu u centralnoj Srbiji, što praktično znači da će ona biti duplo skuplja, Ljajić kaže da se svakako radi o velikoj ekonomskoj šteti.

„Radi se o više od 2.660 malih i srednjih preduzeća i velikih kompanija, koji plasiraju robu na to tržište i mali će svakako pretrpeti veliku štetu, jer oni teško da mogu da nadomeste to tržište. Velike kompanije će se verovatno snaći i pronaći nova tržišta, ali u celini će ekonomska šteta biti ogromna i ona će zavisiti od toga koliko će ove mere trajati“, kaže ministar trgovine.

Na pitanje da li je odlukom Prištine trgovina zaustavljena, Ljajić kaže da je u ovom trenutku ona skoro prekinuta, jer ne postoji proizvođač koji sa ovakvim taksama može biti konkurentan.

„Ali to će otvoriti jedno novo sivo, ili bolje reći crno tržište. Pojaviće se špekulanti, šverceri koji će iskoristiti ovu situaciju da ostvare značajnu zaradu. Onaj ko je hteo da blokira trgovinu između centralne Srbije i Kosova i Metohije možda je imao u vidu i tu vrstu trgovine koja će sada bukvalno procvetati“, ukazuje Ljajić.

U svakom slučaju, štetu će, kako objašnjava, trpeti potrošači na Kosovu i Metohiji koji sada plaćaju skuplju robu nego što su to činili do juče, ali i proizvođači na Kosovu koji su kupovali sirovine od srpskih proizvođača, za koje u kratkom vremenu neće moći da nađu zamenu.

A oni, kako kaže sagovornik Sputnjika, srpsku robu nisu kupovali zato što vole Srbiju, nego zato što je ta roba bila kvalitetna i jeftinija i konkurentnija od iste vrste robe na drugim tržištima.

Na pitanje da li je ekonomski izvodljivo da strane firme koje posluju na teritoriji Srbije zaista budu izuzete iz prištinske odluke, Ljajić je odgovorio primerom.

„Kompanija ’Koka-kola‘ kao jedan od međunarodnih brendova koji su izuzeti iz ove odluke može da prodaje ’koka-kolu‘ bez dodatnih taksi, ali ta kompanija proizvodi i ’rosu‘, vodu koja je najprodavaniji proizvod na tom tržištu, a za nju kao srpski brend važi ova mera Prištine.“

Prema tome, i „Koka-kola“ će kao velika multinacionalna kompanija, kao međunarodni brend koji je navodno izuzet iz ove odluke, trpeti ekonomsku štetu.

Ljajić napominje da jedino što možemo da očekujemo jeste reagovanje Evropske unije, koja, smatra on, može da zaustavi „tu besmislenu odluku“. On se nada da će pritisak međunarodne zajednice biti sve veći, jer je, prema njegovoj oceni, ovo stanje neodrživo, a ugrožen je čitav projekat u koji je EU puno uložila — od CEFTA sporazuma, preko Berlinskog procesa, do ideje o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora.

Sve je sada dovedeno u pitanje ukoliko se ove mere nastave, izričit je Ljajić.