Ako ste Srbin koji pokušava da se vrati odakle su vas proterali desiće vam se OVA STRAŠNA STVAR

Oružje  na tlu bivše Jugoslavije utihnulo je pre gotovo dve decenije, ali sukobi još nisu završeni. Države regiona i danas vode rat neobjavljenim optužnicama za navodne ratne zločine. Na njima su, međutim, uglavnom srpska imena. Hapšenja, pretnje i fantomski sudski procesi, osim što imaju cilj da Srbe trajno udalje iz svog zavičaja, koriste se i kao alat za podizanje dnevnopolitičkih tenzija u regionu.

Hrvatska je po izmišljenoj optužnici za ratni zločin nedavno na svojoj teritoriji uhapsila državljanina BiH Daneta Lukajića (61), pukovnika Vojske Republike Srpske, koji je krenuo na obeležavanje Dana sećanja na Jadovno i 77 godina od stradanja više od 40.000 ljudi u kompleksu ustaških logora smrti Gospić-Jadovno-Pag. Tek u trenutku privođenja, on je saznao da ga Hrvatska tereti za navodni ratni zločin u logoru Manjača 1992. godine.

Lukajićev slučaj, međutim, nije jedini niti usamljen. Dešavalo se da ljudi godinama nesmetano prelaze granicu, a da potom budu uhapšeni, sa obrazloženjem da su optuženi za ratni zločin. Prethodnih decenija, bivši borci, ali i oni koji to nisu bili, privođeni su na granicama, imanjima, ali i slavljima i zadušnicama.

O broju ovih optužnica nema zvaničnih podataka, ali izvori "Novosti" iz obaveštajno-bezbednosnih krugova kažu da se radi o stotinama, a možda i hiljadama optužnica. Najveći broj optužnica protiv Srba podigla je Hrvatska, ali je simptomatično da se one potežu selektivno i po (političkoj) potrebi.

Manipulacije u Hrvatskoj i BiH

Direktor Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske Milorad Kojić kaže, da je u fantomskim optužnicama Hrvatska bez premca.

- Takav je i najnoviji slučaj optužnice protiv Daneta Lukajića. Iako se radi o delu ratnog zločina na području BiH, za koje Hrvatska nema nikakve ingerencije, pojavila se optužnica. Ovde se radi o klasičnom zastrašivanju Srba kako bi prekinuli svaki kontakt sa postojbinom - ističe Kojić.

Prema njegovim rečima, dok se fluidne optužnice protiv Srba lako i efikasno iznose na svetlo dana, u fiokama sudova po Hrvatskoj, čame dokazi protiv Hrvata optuženih za zločine nad Srbima, kako u BiH, tako i u Hrvatskoj.

- One se ne diraju - ističe Kojić, i dodaje da potvrđene bosanske optužnice, koje se ustupaju Hrvatskoj, jer je reč o optuženim hrvatskim državljanima, nikada se ne otvaraju.

Optužnicama i raznim spiskovima navodnih ratnih zločinaca manipuliše se i u BiH. Tako Udruženje "Majke Srebrenice" spremaju spisak sa čak 22.000 Srba koji će biti ustupljen nemačkom tužilaštvu 11. jula na komemoraciji u Srebrenici.

Zagrebačko Županijsko državno odvetništvo podiglo je pre nekoliko meseci optužnicu protiv osmorice komandanata i 14 pripadnika srpskih jedinica, koji se terete za ratni zločin protiv hrvatskih civila na području Slavonije. Ko je sve na crnoj listi Hrvatske godinama se prikriva, iako hrvatska i srpska strana formalno razmenjuju informacije o tome. Hrvatska je dostavila Srbiji popis sa imenima osoba koje su pod istragom u Hrvatskoj, ali su s vremenom ti spiskovi proširivani novim imenima.

Hrvatski ministar pravosuđa Dražen Bošnjaković, početkom godine u Beogradu je sa svojom koleginicom Nelom Kuburović dogovorio razmenu popisa osumnjičenih i optuženih za ratne zločine. Sada je sve na radnim grupama, koje bi trebalo da reše problem. Ministar Bošnjaković je optimističan da će popisi veoma brzo biti razmenjeni.

- Dobra volja za saradnjom postoji u obe države - kaže Bošnjaković.

- Hrvatska tu saradnju posmatra kao preduslov da Srbija zatvori neka poglavlja sa EU, pre svega ona koja se odnose na vladavinu prava.

Albanci žele tuđu imovinu

Spiskovima Srba koji su navodno počinili zločine koči se i proces povratka raseljenih na Kosovo i Metohiju. Albanske organizacije i udruženja iz Đakovice, slično kao u Srebrenici, predale su Specijalnom tužilaštvu Kosova spisak sa oko 200 raseljenih Srba iz ovog grada pod optužbom da su počinili navodne zločine. Poznat je slučaj hapšenja Bogdana Mitrovića (83) iz okoline Suve Reke koji je primer zastrašivanja raseljenih, ali i otimanja njihove imovine.

- Milorad Zajić koji je uhapšen kada je otišao u policijsku stanicu u Klini da prijavi krađu, a pod optužbom da je počinio navodne zločine samo je jedan u nizu pokušaja Albanaca da se domognu njegovog imanja i kuće koja je na vrednoj lokaciji u Klini.

Pošto nije želeo da proda imovinu, Albanci su ga optužili za ratni zločin i on se već više meseci nalazi u kućnom pritvoru - ističe, za "Novosti", Božidar Šarković, predsednik Privremenog organa opštine Klina, i dodaje da će lažna optužnica sigurna uticati na nameru njegove porodice da se vrati u Metohiju.

I srpski advokati sa KiM podsećaju na brojne primere lažnih optužnica pritiv Srba čija se imovina našla na meti albanskih komšija.

- Dovoljno je da neko upre prstom i da Srbin bude uhapšen zbog ratnog zločina - ističe advokat Ljubomir Pantović, koji zastupa Srbe na KiM.

- Siguran sam da Specijalno tužilaštvo Kosova poseduje spisak lica koja se terete i da su ispisane optužnice koje samo čekaju momenat da budu aktivirane - objašnjava advokat Pantović.

Prete blokadom

Precizan broj građana Srbije koje tereti Hrvatska nije moguće saznati, jer liste nisu kompletne, i iz dana u dan se menjaju. Zvanični Zagreb, navodno, ažurira spiskove, kako bi srpskoj strani bili poslati tačni podaci. Zagreb neprekidno insistira na promeni srpskog zakona o univerzalnoj jurisdikciji, kao preduslovu za završetak pregovora Srbije i EU. U protivnom, ponovo bi moglo doći do blokiranja srpskih pregovora od strane Hrvatske.

Primer zastrašivanja 

Pitanje spiskova sa imenima Srba koji su počinili navodna krivična dela na KiM ponovo je otvoreno kada su nedavno udruženja Albanaca iz Đakovice predala spisak sa imenima oko 200 Srba raseljenih iz ovog grada.

- Na spisku se nalaze imena viđenijih Srba, i to uglavnom onih čije se kuće nalaze u centru grada, a koje su Albanci ili uzurpirali, ili počeli da ruše i na njima grade nove ogromne objekte - opominju predstavnici Udruženja raseljenih Srba iz Đakovice. Spisak je sačinjen sa ciljem da Srbi odustanu od povratka. Albanci imaju debeo razlog za to, jer se čak 400 raseljenih porodica prijavilo za povratak u svoj grad.