ŠOLAKOVI MEDIJI MORAJU DA PLATE AUTORSKA PRAVA U SRBIJI Iz Luksemburga potvrdili: Ni ovde ništa ne plaćaju!

Unija diskografa Srbije i OFPS pozivaju na prekid  dugogodišnje prakse  neplaćanja naknada medija koji nisu registrovani u Srbiji za korišćenje muzičkih dela i fonograma

Predstavnik OFPS Nikola Viletić izneo je na javnoj raspravi u Beogradu niz predloga za poboljšanje Nacrta zakona o elektronskim medijima. Između ostalog on je naveo da se predlozi vezani za nacrt zakona o elektronskim medijima odnose na to da kanali koji nemaju formalnu dozvolu izdatu u Srbiji, odnosno imaju formalnu dozvolu izdatu u inostranstvu, konkretno u Luksemburgu, tu su Sportklub kanali, Vavoom, Pikaboo, Cinemania, Nova S, N1, tako da oni ne plaćaju autorsku naknadu za srodna prava proizvođača fonograma i interpretatora ni u Srbiji, ni u inostranstvu, odnosno ni u Luksemburgu u kojem imaju formalno izdate dozvole.

Mi smo proveravali preko kolega iz Luksemburga, da li tamo plaćaju, ne plaćaju. Ovde ne plaćaju zato što smatraju da nisu u nadležnosti Republike Srbije, taj član 58 nacrta propisuje upravo ko je u nadležnosti Republike Srbije i naš predlog je da se doda još da i taj koji proizvodi sadržaj takođe u nadležnosti Republike Srbije. Ne samo pružalac usluga medija, nego i onaj koji proizvodi taj sadržaj, što je i definisano u uvodnim odredama zakona. 
Dakle, kako kaže, na taj način bi i oni bili u nadležnosti republike Srbije, i oni bi plaćali autorske naknade SOKOJ-u, za muzičare, za interpretatore i za proizvođače fonograma.   

"Zatim, primedba je vezana za član 77 nacrta koji propisuje da kanali koji su u inostranstvu i imaju dozvolu u inostranstvu kao što su Eurosport, Fox kanali koji su u Bugarskoj, da oni mogu da se reemituju ovde i da se ovde prekrajaju njihovi programi, da se stavlja srpski titl i da se emituju srpske reklame, što znači da se taj deo marketinškog budžeta plaća u inostranstvu, a oni ne emituju te reklame u inostranstvu, već samo kada ih kablovski operator reemituje ovde u Srbiju i te reklame se ubacuju umesto onih reklama koje se izvorno emituju odande odakle se taj program izvorno emituje, ističe ovaj učesnik javne rasprave. Poslednji predlog ovih udruženja se odnosi na zastupljenost domaćih srpskih muzičkih dela gde nacrtom u članu 78 je propisano da se to odnosi samo na pružaoce medijskih usluga radija, a ne i na pružaoce medijskih usluga televizije. "Mi tražimo da se to odnosi i na pružaoce medijskih usluga televizije i da se obriše stav 2 koji se odnosi na to da oni koji imaju specijalizovani strani sadržaj, da oni ne moraju da se prilagode tom članu 78 stav 1".

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI