PRVA LINIJA ODBRANE, KOLUMNA VLADIMIRA ĐUKANOVIĆA: Uvek za privredu i uvek za čistu životnu sredinu
Video isečak

Međutim, tada nije bilo današnjih lažnih ekologa da se suprotstave bezmalo zločinačkom naumu koji je tadašnja vladajuća garnitura zamislila za Srbiju. Naprotiv, u medijima su stizali hvalospevi i čista lirika na izjave Olivera Dulića kao tadašnjeg ministra za zaštitu životne sredine.

Nedavno sam u svom video-podkastu istakao da se zalažem za dolazak „Rio tinta“, pa čak i da se organizuje protest svih nas koji hoćemo da dođe „Rio tinto“. Možda sam preterao, ali sam to rekao u afektu kao odgovor na klasičan bezobrazluk onih koji se danas protive toj kompaniji, a inače su joj dali sve moguće dozvole za istraživanja i bili spremni da s njima potpišu ugovor o eksploataciji. Znači, moja reakcija bila je uslovljena odvratnom licemerju onih kojima je jedini cilj da danas na ovoj temi, manipulišući osećanjima ljudi, zgrću političke poene. No, kako god, ukoliko bi „Rio tinto“ ikada aplicirao da dobije dozvolu za kopanje, odnosno za eksploataciju litijuma, a prethodno svojim elaboratima i studijama uverio stručnu javnost da će se prilikom eksploatacije u potpunosti poštovati svi standardi za zaštitu životne sredine, ne vidim razlog zašto bismo mi bacili milijarde dolara na godišnjem nivou u vetar. Nisam stručnjak za rudarstvo, ali pratim i čitam i, koliko kapiram, Srbija jedina u Evropi ima uz litijum i jadarit i bor, što nas čini veoma poželjnim za potencijalno otvaranje fabrike za električne baterije, pa čak i za električne automobile. E, ovo poslednje je veoma važno. Znači, ako se zalažemo za zdravu životnu sredinu, onda bi naš nasušni interes trebalo da bude dopuštanje eksploatacije litijuma  uz sve standarde za zaštitu životne sredine i pravljenje fabrike za električne automobile, jer svuda u svetu postoji težnja da se iz saobraćaja sklanjaju automobili sa dizel motorima i da sve polako prelazi na elektriku baš iz prioritetnog razloga koji se zove zaštita životne sredine. Ovo je fantastična šansa za Srbiju!

Otuda, nije mi jasno zašto se oni koji se tako vatreno zalažu za zaštitu ekologije protive ovakvom projektu. Zar nije cilj da sklonimo sa naših ulica automobile koji izbacuju toliko štetnih gasova i da vozimo električne automobile. Mnoge zemlje su to stavile kao svoj prioritetni cilj do početka 2030. godine. Otuda, Srbiji se kao zemlji koja u Evropi ima ogromna nalazišta litijuma i jedina koja ima jadarit, otvara ogromna šansa za neviđeni progres. Ovde je samo važno naglasiti da naš cilj nije samo da dozvolimo eksploataciju litijuma, već nam je cilj da se u Srbiji proizvode električne baterije i automobili. Uostalom, poručujem lažnim ekolozima, ukoliko to ne žele, da odmah pobacaju svoje mobilne telefone, jer telefoni, tableti, laptopi, svi imaju litijum-jonske baterije.

Srbija mora da gleda napred. Svakako, mora da se štiti životna sredina, ali ne da to bude ideologija koja nam se postavlja kao marksistička dogma. Neophodno je pronaći meru između neophodnog progresa i nasušne potrebe za zaštitom životne sredine. Verujem da je to moguće. Što se tiče lažnih ekologa, više nemam nikakvu dilemu da oni sve ovo ne rade zato što se bore za zdravu životnu sredinu, već pre svega to čine kao lobisti za neku drugu kompaniju kojoj je „Rio tinto“ konkurent. Uostalom, zašto bi Srbija išla napred, kada bi možda samo Nemačka mogla da ima monopol u litijumu? Što se mene lično tiče, bitno mi je da Srbija ide napred, a ko će raditi na ovom projektu apsolutno mi je nebitno. Ukoliko pruži dokaze da može da zaštiti životnu sredinu, a Srbija od tog posla može da zaradi milijarde, može da dođe ko god hoće da radi. Bitno je da ljudi imaju odlično plaćen posao, a Srbija na godišnjem nivou enormno veći BDP. Blizu smo toga, samo je potrebno da budemo racionalni.

Živela Srbija!

BONUS VIDEO:

Komentari (0)

Loading