Dok se veći deo Evrope tokom 2025. godine suočavao sa snažnim inflatornim pritiscima, produženim rastom cena energenata i ozbiljnim poskupljenjem osnovnih životnih namirnica, Srbija je – prema ocenama domaćih i međunarodnih ekonomskih institucija – uspela da očuva stabilnost tržišta i ublaži udar na životni standard građana. Ključnu ulogu u tome imale su koordinisane mere države, kao i ciljane intervencije predsednika Aleksandar Vučić i Vlade Srbije.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je inflacija u Srbiji krajem godine spuštena ispod pet odsto, čime je i zvanično označen izlazak iz perioda visoke inflacije. Takav rezultat ostvaren je kombinacijom više faktora: kontrolom cena osnovnih proizvoda, snažnim nadzorom tržišta, subvencijama u energetskom sektoru i kontinuiranim investicijama koje su održale privredni rast.

U nastavku sledi detaljan pregled – šta je tokom godine poskupelo, šta je pojeftinilo i na koji način su državne mere očuvale kupovnu moć građana.

ŠTA JE POSKUPELO – GLOBALNI PRITISCI KOJE NI SRBIJA NIJE MOGLA U POTPUNOSTI DA ZAOBIĐE
1. Hrana – umeren rast, znatno blaži nego u EU

Rast cena hrane zabeležen je širom sveta zbog poremećaja u snabdevanju, klimatskih problema i poskupljenja sirovina. U Srbiji je, međutim, taj rast bio znatno kontrolisan:

hleb i pekarski proizvodi: +4–6%

mleko i mlečni proizvodi: oko +5%

meso: +3–7%, u zavisnosti od vrste

sezonsko povrće: +8–12%

U poređenju sa pojedinim državama Evropske unije, gde su cene hrane rasle i do 20 odsto, Srbija je zadržala znatno niži tempo poskupljenja. Ovaj rezultat ostvaren je zahvaljujući ograničenju cena, intervencijama Robnih rezervi i direktnim subvencijama.

2. Usluge – sektor sa najbržim rastom cena

Kao i u ostatku Evrope, sektor usluga beležio je rast zbog povećanja plata i troškova poslovanja:

ugostiteljstvo: +7–10%

frizerske, kozmetičke i zanatske usluge: oko +10%

auto-servisi i majstorske usluge: do +12%

Država je deo pritiska ublažila povećanjem minimalne zarade, poreskim olakšicama i subvencijama namenjenim preduzetnicima.

3. Putovanja i turizam

Globalni rast cena goriva i hotelskog smeštaja odrazio se i na ovaj sektor:

aranžmani za inostranstvo: +12%

avionske karte: +15–20%

Ipak, domaći turizam ostao je dostupniji nego u regionu, zahvaljujući državnim vaučerima i velikim ulaganjima u banjske i planinske centre.

ŠTA JE POJEFTINILO – DIREKTAN EFEKAT DRŽAVNE POLITIKE I STABILNOG DINARA

Uprkos globalnim pritiscima, određene kategorije proizvoda i usluga u Srbiji zabeležile su pad cena, što je posledica stabilnog kursa dinara, povećane ponude i odgovorne ekonomske politike.

 Tehnologija i elektronika

Zbog globalnog pojeftinjenja čipova i snažne konkurencije:

televizori: –10 do –18%

laptopovi: –8 do –12%

pojedini modeli mobilnih telefona: –5 do –10%

Srpsko tržište se brzo prilagodilo zahvaljujući stabilnoj tražnji i unapređenim lancima snabdevanja.

Poslovni prostori i zakup

Veliki investicioni ciklus doveo je do povećane ponude poslovnog prostora:

zakup starijih poslovnih objekata pojeftinio je 5–15%

Ovaj trend povezuje se sa velikim državnim projektima i investicijama, uključujući i pripreme za EXPO 2027.

 Automobili

Pad tražnje u Evropskoj uniji doveo je do:

pojeftinjenja polovnih vozila: –7 do –12%

stabilizacije cena novih automobila, uz podršku državnih programa za zelenu mobilnost

DRŽAVNE MERE KOJE SU UBLAŽILE INFLACIJU

Među ključnim potezima države izdvajaju se:

ograničavanje cena osnovnih životnih namirnica

rekordno punjenje Robnih rezervi

subvencije poljoprivredi i energetici

vaučeri za domaći turizam

pojačana tržišna kontrola i stroge kazne

stabilan kurs dinara, rezultat odgovorne fiskalne politike

Zahvaljujući tim merama, Srbija je kraj godine dočekala sa najnižom inflacijom u regionu.

GODINA STABILIZACIJE I KONTROLISANE KRIZE

Iako su globalni poremećaji pogodili i domaće tržište, Srbija je uspela da ublaži posledice i očuva relativnu cenovnu stabilnost. Uz najavljene nove mere, nastavak investicija i velike razvojne projekte, očekivanja za 2026. godinu ostaju pozitivna, sa jasnim ciljem da inflacija dodatno padne i približi se nivou razvijenih evropskih ekonomija.

Prema ocenama ekonomskih analitičara, državna politika se pokazala kao ključni oslonac u zaštiti životnog standarda, dok Srbija nastavlja da se pozicionira kao finansijski najstabilnija zemlja jugoistočne Evrope.