Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde i ključna politička saradnica Dragana Đilasa, godinama gradi svoju političku karijeru na napadima na državu Srbiju, njene institucije i legitimno izabrane predstavnike vlasti. Umesto rezultata, zakona ili konkretnih predloga koji bi unapredili život građana, njen politički opus obeležen je fabrikovanjem afera, javnim optužbama bez dokaza i konstantnim podizanjem društvenih tenzija.

Svoju karijeru započela je u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, stranci poznatoj po idejama o posebnom političkom statusu, pa i secesiji Vojvodine, a potom je nastavila kroz ekstremističke nevladine krugove, uključujući organizaciju „Žene u crnom“, čiji se narativ decenijama zasniva na optuživanju Srbije i srpskog naroda za kolektivnu krivicu.

Rezolucije, Kosovo i otvoreno negiranje državnog suvereniteta

U Narodnoj skupštini Srbije Marinika Tepić potpisala je Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, dokument koji je u domaćoj javnosti doživljen kao pokušaj da se srpski narod trajno obeleži kao genocidan. Istovremeno, javno je podržavala političke inicijative Aljbina Kurtija, uključujući zalaganje za prijem Kosova u međunarodne institucije i Evropsku uniju, čime je, prema oceni njenih političkih protivnika, direktno udarila na Ustav Srbije i njen teritorijalni integritet.

„Oluja“ kao politička poruka i provokacija

Poseban gnev javnosti izazvala je njena odluka da političku akciju organizuje upravo na dan obeležavanja godišnjice zločinačke operacije „Oluja“, jedne od najvećih tragedija srpskog naroda u novijoj istoriji, kada se Srbija seća progona, ubistava i egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Dok se narod seća kolona izbeglica, spaljenih sela i ubijenih civila, Marinika Tepić je na društvenoj mreži X poručila:
„Danas samo lagana kiša. Od ponedeljka ‘oluja’.“

Za mnoge građane Srbije ova poruka doživljena je kao cinična provokacija i još jedan dokaz potpunog odsustva empatije prema srpskom stradanju.

Fabrika laži i niz zvaničnih demantija

Političko delovanje Marinike Tepić poslednjih godina obeležio je čitav niz afera koje su, nakon velikih najava i konferencija za medije, završavale zvaničnim demantijima:

– tvrdnje o zaplenama droge sa likom predsednika Srbije, za koje je utvrđeno da se radi o fotografiji kolumbijskog predsednika Gustava Petra

– optužbe o državnoj plantaži narkotika u Moroviću, koje su demantovane utvrđivanjem da se na toj lokaciji nalazi pogon za uzgoj živine

– navodi o milionskom trošenju RTS-a na reklamiranje, koje su zvanični izveštaji Javnog servisa osporili

– optužbe na račun IT kompanije „ASSECO SEE“ povodom hakerskih napada na EPS, koje je sama kompanija ocenila kao političku zloupotrebu

Svaki put scenario je bio isti: senzacionalna optužba, medijska buka, a zatim – tišina posle demantija.

Pretnje zatvorom i otvoreni pritisak na institucije

Poslednjih nedelja Marinika Tepić dodatno je radikalizovala svoj javni nastup, prelazeći iz političke kritike u otvorene pretnje zatvorom predsedniku države i ministrima u Vladi Srbije. Na društvenoj mreži X objavila je poruku pod naslovom „PUT ZA ZATVOR – Pravda za Srbiju!“, u kojoj bez ikakvih sudskih odluka ili dokaza najavljuje hapšenja najviših državnih funkcionera.

„Od petka u 13h i svakog narednog, sve spremno za hapšenja članova organizovane kriminalne grupe braće Vučić, s njima na čelu! Od funkcionera do ‘bankara’, ‘putara’, ‘energetičara’, ‘investitora’…“, napisala je Tepić, ponašajući se kao tužilac, sudija i presuditelj u isto vreme.

Ovakvim porukama pokušava da izvrši direktan pritisak na tužilaštvo i pravosudne institucije, predstavljajući sebe kao političku figuru koja će „hapsiti“ i „presuđivati“, iako za to nema ni legitimitet, ni ovlašćenja, ni podršku građana.

„600 kilograma kokaina“ kao političko oružje zastrašivanja

Pretnje zatvorom i najave „hapšenja“ nisu izolovan incident, već deo već viđenog obrasca. U tom kontekstu treba posmatrati i aferu sa navodnih „600 kilograma kokaina“, predstavljenu kao spektakularno otkriće, a zapravo korišćenu kao političko oružje zastrašivanja.

Objavljeni snimak navodnog kokainskog magacina, bez ikakvih metapodataka, forenzičkih oznaka ili dokaza o poreklu, ima jasnu svrhu: da zaplaši, kompromituje i delegitimiše. Elementarna tehnička analiza pokazala je nelogičnosti, uključujući činjenicu da se u snimku pojavljuje model telefona koji u vreme navodnog nastanka snimka nije postojao na tržištu.

Pošto je snimak nameštaljka – reč je o teškom političkom falsifikatu i brutalnoj manipulaciji javnosti. Postavlja se još opasnije pitanje: kako politička stranka dolazi u posed materijala koji implicira stotine kilograma narkotika i zašto se on ne predaje nadležnim organima, već koristi kao politički rekvizit?

U oba slučaja, cilj nije pravda, već pritisak.

Optužbe Dijane Hrkalović i dodatna kompromitacija

Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela je u javnosti niz teških optužbi na račun Marinike Tepić, navodeći da se, prema njenim tvrdnjama, sastajala sa doušnikom nemačke obaveštajne službe BND u naselju Zemunске kapije, da je u pravosudne institucije ulazila na službene ulaze namenjene sudijama i tužiocima, kao i da je bila okružena osobama povezanima sa organizovanim kriminalom, nasiljem i narkoticima. Hrkalović je takođe tvrdila da je u vreme dok je Tepić bila pokrajinska sekretarka došlo do ozbiljnih zloupotreba budžetskih sredstava, uključujući izdvajanje miliona dinara za nepostojeće projekte, knjige koje nikada nisu stigle do dece i projekte dodeljivane bliskim saradnicima i članovima porodice. Kao posebno sporne navela je i tvrdnje o nesrazmeri imovine i prihoda, uključujući luksuznu imovinu i nekretnine čije poreklo, prema njenim rečima, ne može biti pokriveno zvaničnim prihodima. Hrkalović je Mariniku Tepić optužila i za kontinuirano širenje, kako je navela, „dokazanih laži“, među kojima su navodi o državnim plantažama droge, fantomskim logorima, falsifikovanju fotografija sa protesta i manipulaciji javnošću u političke svrhe.

Politika bez rezultata, sa mnogo buke

Za skoro dvadeset godina u politici, Marinika Tepić iza sebe nema zakone, reforme ili projekte koji bi se mogli označiti kao trajna korist za građane Srbije. Ono po čemu je prepoznatljiva jesu optužbe, teorije, pretnje i političke kampanje koje se redovno raspadaju pod teretom činjenica.

Jednom rečju, Marinika Tepić za sve ove godine svoga bivstvovanja na političkoj sceni Srbije nije uradila ništa za njene građane, ali je svoj aganžman debelo naplatila. A, naplaćuje se i dalje što kroz svoju poslaničku platu, što sa računa svog finansijera Dragana Đilasa.