Komemorativni skup povodom druge godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 osoba, a na koji su pozvali studenti u blokadi, završen je juče polaganjem venaca, cveća i paljenjem sveća u znak sećanja na stradale.

Tokom komemorativnog programa nekoliko horova otpevalo je pesmu „Cveta trešnja“, izrecitovane su pesme Branka Miljkovića „Pohvala svetu“ i Alekse Šantića „Što te nema“, a jedna od studentkinja u govoru je podsetila na događaje od 1. novembra 2024. godine i poručila da studenti neće odustati od zahteva za utvrđivanje odgovornosti za tragediju.

- Tragedija nije reč koja adekvatno opisuje ono što se dogodilo 1. novembra 2024. godine. Tragedija opisuje nesreću, slučajni događaj, a iza ove reči može vešto da se sakrije reč koju svi tražimo, a to je odgovornost - poručila je studentkinja.
Ona je podsetila i na okupljanja, proteste i akcije odavanja pošte stradalima, tokom kojih su građani širom Srbije zastajali i odavali počast žrtvama u 11.52 časa, kada je nadstrešnica pala.

Studentkinja je rekla da su svoj glas podigli onda kada je odgovornost izostala, i to najpre tišinom, dodajući da studenti nastavljaju da insistiraju na pravdi i odgovornosti.

Komemorativnom skupu prisustvovali su i predstavnici Studentske liste Radomir Saičić, Ilija Srdanović, Mihail Dudaš, Dragan Jovanović, kao i glumac Tihomir Stanić.
Građani i studenti su tokom skupa prilazili prostoru ispred Železničke stanice, gde su ostavljali cveće i palili sveće u znak sećanja na nastradale.

Pošta stradalima u padu nadstrešnice odata je i u Nišu, Novom Pazaru i drugim mestima.
Nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu srušila se 1. novembra 2024. godine u 11.52 časa. Na licu mesta stradalo je 14 osoba, dok su još dve osobe naknadno preminule od posledica povreda.
Patrijarh srpski Porfirije služio je juče posle liturgije u Hramu Svetog Save na Vračaru pomen svim nastradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu pre dve godine.

Patrijarh je poručio da nas vera u Boga i ljubav prema bližnjima obavezuju na večno sećanje, molitvu i brigu jednih o drugima, ističući da se bol porodica i čitavog naroda može isceliti samo kroz molitvenu utehu, ali i jasnu svest o odgovornosti.

- Pomolili smo se za pokoj njihovih duša, znajući da je bol jer se rastajemo onda kada to naša ljudska logika ne predviđa, onda kada imamo utisak da se nešto desilo ranije nego što bi trebalo da se desi. Ali mi znamo da je važnije od svega ne kada će ko otići u naručje Božje, nego gde će stići, da li će zaista biti u naručju Božjem ili će to naručje promašiti. Zato se mi molimo za pokoj duša nevino postradalih pod nastrešnicom u Novom Sadu, da im Gospod da carstvo nebesko, da im da pokoj, da im da mir i radost tamo gde nema tuge, gde nema uzdisanja, gde nema bola, a da isto tako uteši i sve njihove bližnje - poručio je patrijarh.

On je pozvao narod da nikad u svojim molitvama ne zaboravi postradale i to da je svaki život dar od Boga.
Patrijarh ističe da bi nesreća u Novom Sadu trebalo da nam bude podstrek da se približimo Bogu i budemo bolji ljudi, kako bismo onda bili bliži i bolji jedni drugima.

- Večni pokoj daj Gospode Sari, Valentini, Milici, Nemanji, Vukašinu, Anđelu, Milošu, Anji, Stefanu, Sanji, Vasku, Đorđu, Goranki, Vukašinu, Mileni, Đuri i daj im večni život - rekao je patrijarh.