U periodu od 1945. do 2012. godine, za ukupno 67 godina, u Srbiji je izgrađeno 596 kilometara autoputeva. Brojni projekti realizovani su u etapama, a na završetak pojedinih deonica čekalo se godinama.
Nasuprot tome, od 2013. do kraja septembra 2026. godine, prema dostupnim podacima, za saobraćaj je otvoreno više od 684 kilometra autoputeva i brzih saobraćajnica. To znači da je za nešto više od 13 godina izgrađeno više kilometara nego tokom prethodnih 67 godina zajedno.
Autoput Miloš Veliki među najvažnijim projektima
Jedan od ključnih projekata u razvoju putne mreže Srbije jeste autoput Miloš Veliki. Poslednja deonica, od Pakovraća do Požege, otvorena je u julu 2025. godine, zajedno sa tunelima Laz i Munjino Brdo. Njome je zaokružena izgradnja ovog autoputa prema zapadnoj Srbiji, čija ukupna dužina iznosi 120 kilometara.
Važnu ulogu u povezivanju Beograda sa ovim pravcem ima i deonica Novi Beograd–Surčin, duga osam kilometara, koja omogućava neposredan izlaz iz glavnog grada na autoput Miloš Veliki.
Među velikim saobraćajnim projektima nalazi se i obilaznica oko Beograda. Njen zadatak je da poveže Batajnicu, Dobanovce, Ostružnicu, Orlovaču, Straževicu i Bubanj Potok, čime se omogućava efikasniji tranzitni saobraćaj i smanjuje opterećenje ulica u prestonici.
Od Niša do granice sa Severnom Makedonijom
Značajni infrastrukturni projekti realizovani su i na jugu Srbije. Tokom 2015. godine u saobraćaj je puštena deonica Crvena Reka–Čiflik, duga približno 13 kilometara, kao i deo trase između Čiflika i Staničenja. U 2017. godini otvorene su veće deonice na pravcu prema Pirotu i Dimitrovgradu.
Kompletan pravac Niš–Dimitrovgrad, ukupne dužine 87 kilometara, završen je kroz više etapa tokom 2017. i 2018. godine.
Napredak je ostvaren i na južnom kraku autoputa E75, gde je izgrađena deonica Vladičin Han–Donji Neradovac, duga 26,3 kilometra. Završetkom radova kroz Grdeličku klisuru uspostavljena je kompletna autoputska veza od Niša do granice sa Severnom Makedonijom. Dužina ovog dela autoputskog pravca iznosi oko 95,7 kilometara.
Na severu Srbije, u decembru 2019. godine završena je deonica poznata kao Y-krak, odnosno obilaznica na pravcu Subotica–Kelebija, duga 24 kilometra.
Novi putevi za bolje povezivanje Šapca, Loznice i Bosne i Hercegovine
Autoput Ruma–Šabac, u dužini od 24,6 kilometara, pušten je u saobraćaj 14. oktobra 2023. godine. U sklopu ovog projekta izgrađen je i novi most preko Save, koji predstavlja važan deo saobraćajne veze između Srema i Mačve.
Među projektima koji unapređuju povezanost zapadne Srbije nalazi se i brza saobraćajnica Šabac–Loznica. Istovremeno, tokom 2024. godine završena je obilaznica oko Gornjeg Milanovca.
Bolju vezu sa autoputskom mrežom dobilo je i Valjevo, zahvaljujući izgradnji 5,8 kilometara brze saobraćajnice na pravcu Iverak–Divci, kojom je grad direktnije povezan sa autoputem Miloš Veliki.
Važan deo buduće saobraćajne veze između Srbije i Bosne i Hercegovine predstavlja autoput Kuzmin–Sremska Rača. Ova deonica duga je oko 18 kilometara, a njena izgradnja započela je 2019. godine. Projekat uključuje izgradnju novog mosta preko Save, dugog približno 1,3 kilometra, kao i petlji Kuzmin i Bosut i novog graničnog kompleksa. Deonica je deo planiranog autoputa Beograd–Sarajevo.
Moravski koridor povezuje gradove centralne Srbije
Među najvećim infrastrukturnim poduhvatima u zemlji izdvaja se Moravski koridor, koji povezuje Pojate, Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo, Čačak i Preljinu.
Do sada je za saobraćaj otvoreno 100 kilometara ove saobraćajnice. Za završetak celokupne trase potrebno je izgraditi još približno 12 kilometara, na deonici između Vrbe i Adrana. Kada svi radovi budu okončani, Moravski koridor trebalo bi da bude dug ukupno 112 kilometara.
Napreduju i radovi na Dunavskom koridoru, koji povezuje područje Požarevca sa Velikim Gradištem i Golupcem. Od planirane trase završeno je 68 kilometara, dok je do potpunog završetka ostalo još oko šest kilometara. U budućnosti se predviđa i produženje brze saobraćajnice u pravcu Kladova i Bora.
U međuvremenu je otvorena i prva deonica severne obilaznice oko Kragujevca, u dužini od pet kilometara, čime je započeto unapređenje saobraćajne povezanosti ovog grada.
Koji infrastrukturni projekti treba da budu završeni do kraja godine?
U narednom periodu očekuje se završetak nekoliko važnih saobraćajnih projekata. Među prioritetima su dovršetak Moravskog koridora, puštanje u saobraćaj 18 kilometara autoputa na pravcu Sremska Rača–Kuzmin, kao i okončanje radova na brzoj saobraćajnici Šabac–Loznica.
Fruškogorski koridor još nije zvanično otvoren za saobraćaj, ali se radovi na njegovoj izgradnji nastavljaju. Reč je o još jednom projektu koji bi trebalo da unapredi povezanost gradova i naselja i olakša odvijanje saobraćaja.
Razvoj putne infrastrukture planiran je i nakon završetka trenutno aktuelnih radova. Među projektima koji bi u narednom periodu trebalo da dobiju veći značaj nalaze se „Osmeh Vojvodine“ i „Vožd Karađorđe“. Njihova realizacija trebalo bi da omogući bolje povezivanje različitih delova Srbije i dodatno unapredi dostupnost novih saobraćajnih pravaca.
Sofronijević: Od 2012. do danas izgrađena su 239,72 kilometra novih pruga i rekonstruisano 880 kilometara postojećih
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević rekla je nedavno za Kurir kaže da se danas o infrastrukturi razmišlja kao o celini, mreži koja povezuje gradove, privredne centre, sela, luke, aerodrome i industrijske zone i da je razvoj Srbije za poslednjih 14 godina najbolje sagledati kroz konkretne rezultate. U tom smislu je posebno je izdvojila železnicu i podsetila da je pruga Beograd-Bar završena 1976., a da je nakon toga usledio period bez ulaganja u železničku infrastrukturu.
- Pruga je bilo, ali su njihova tehnička svojstva, brzina i pouzdanost sve manje odgovarali savremenim potrebama, a dosta pruga je i ukinuto. Do 2012, od te 1976. nije izgrađen nijedan novi kilometar pruge, a rekonstruisano je samo 31,5 km pruga. Od 2012. do danas izgrađena su 239,72 kilometra novih pruga i rekonstruisano 880 kilometara postojećih. Srbija je dobila brzu prugu od Beograda do Subotice, uskoro i do Budimpešte, a od otvaranja pruge 20. marta 2022. ukupno je prevezeno 17.225.538 putnika - nabraja ministarka.
- Do 2012. bilo je izgrađeno 596 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, a danas imamo izgrađena 1.282 km, od čega je samo u periodu od 2013. do danas urađeno 686 km auto-puteva i brzih saobraćajnica. Do kraja godine završićemo Moravski koridor, Dunavski koridor, deonicu Badovinci-Slepčević i Sremska Rača - Kuzmin. Intenzivno se radi i na auto-putu Beograd - Zrenjanin - Novi Sad i brzim saobraćajnicama Fruškogorski koridor, Smajli i Vožd Karađorđe. Paralelno se rade i jednako važni putni infrastrukturni projekti kao što je obilaznica oko Kragujevca, most preko Dunava kod Bačke Palanke i deonica Dub–Dubci sa tunelom ispod prevoja Kadinjača - rekla je Sofronijević.
Ministarka je dodala da su i u vodnom saobraćaju pokrenuta značajna ulaganja, a posebno je izdvojila rekonstrukciju i proširenje Luke Prahovo, kao važan projekat za privredni razvoj istočne Srbije i istakla da je u vazdušnom saobraćaju ostvaren značajan napredak i da je Er Srbija 2012. godine letela ka 33 destinacije, dok je tokom letnje sezone 2026. godine njena mreža obuhvatila više od 100 linija, dok trenutnu flotu Er Srbije čine 32 aviona, što je za 21 avion više nego 2012. godine, kada je u floti bilo 11 aviona.
Komentari (1)