Stipe Mesić je u jednom ranijem intervjuu opisao detalje razgovora koje je vodio uoči raspada SFRJ, navodeći da je tajno otišao u Nemačku na sastanak sa Hans-Ditrihom Genšerom.

Kako je ispričao, očekivao je kratak razgovor, ali je sastanak trajao čak četiri sata.

— Rekao sam mu da više nema naboja da bi se Jugoslavija mogla održati, čak ni u konfederalnom modelu, i da će, ako Evropa ne prizna novoformirane države, biti rata na celom našem prostoru — rekao je Mesić.

On je tvrdio da je Genšeru izneo i procenu da bi sukobi bili krvavi u Hrvatskoj i brutalni u Bosni i Hercegovini, kao i da bi se na kraju i Srbija našla u teškoj situaciji.

„Da li me blefira?“

Prema Mesićevim rečima, Genšer je tada pitao jednog od prisutnih da li ga Mesić „blefira“.

Odgovor je, kako je naveo, bio da je to njegova politička procena.

Sastanak koji je trebalo da traje dvadesetak minuta potom se produžio na nekoliko sati.

Genšer uzeo telefon i pozvao Island

Mesić je zatim opisao i trenutak kada se povela priča o tome ko bi mogao prvi da prizna Hrvatsku.

Kako je naveo, počeo je da nabraja države za koje je verovao da bi to mogle da učine.

Tada mu je Genšer, prema njegovom sećanju, predložio da razmišljaju o državama koje su u Drugom svetskom ratu bile neutralne.

— Uzeo je telefon i nazvao ministra spoljnih poslova Islanda i dogovorio da oni budu prvi koji će nas priznati — ispričao je Mesić.

Island je potom bio među prvim državama koje su priznale Hrvatsku, dok je Vatikan ubrzo učinio isto.

Posle Berlina — Vatikan

Mesić je rekao da se nakon povratka u Zagreb uputio i na sastanak u Vatikan.

— Vratio sam se u Zagreb, a potom otišao na sastanak u Vatikan — rekao je Mesić.

Njegovo svedočenje pokazuje koliko su u periodu neposredno pred raspad Jugoslavije intenzivni bili diplomatski kontakti i lobiranje za međunarodno priznanje novih država nastalih raspadom SFRJ.

Istovremeno, njegove tvrdnje o razgovoru sa Genšerom daju uvid u to kako su pojedini politički akteri tog vremena procenjivali da je opstanak Jugoslavije praktično nemoguć i da će neuspeh međunarodne diplomatije dovesti do rata.

Izvor: Večernji.hr