Sud u Hagu, kao mesto gde se suđenje održavalo, odnosno izmešteni Kosovski sud sa okupirane srpske teritorije, Hašimu Tačiju i saborcima izrekao je kazne kakve je izrekao. Kazne koje su izrečene u prvom stepenu su izuzetno blage, imajući u vidu Haški tribunal i kazne protiv osuđenih Srba.

 
Čak je iz optužnice izbačena i kvalifikacija koja je optužene  teretila za udruženi zločinački poduhvat. Ta ista kvalifikacija nije mogla da mimoiđe ni jednog optuženog Srbina u Haškom tribunalu.

Na žalost srpkom narodu na KiM dobro su poznati zločini takozvane oslobodilačke vojske Kosova, koje je predvodio Hašim Tači, zvani Zmija. I sam Tači je učestvovao u likvidaciji Srba i to onih koji nisu mogli da se brane.

Očekivala je srpska javnost ovako male kazne, jer sve je bilo pod sloganom "Kadija te tuži, kadija te sudi!"

Ono što dalje brine srpsku javnost i što na žalost očekuje, to je da u žalbenom postupku ove ionako niske kazne budu umanjene ili možda i ukinute. Primer za ovo imamo posle žalbe na presudu hrvatskom Generalu Gotovini i njegovim saborcima, kao i ratnim komandantima muslimanske armije u BIH.

Ono što baca još jedanput tamnu senku na međunarodnu zajednicu i njen odnos prema celokupnom korpusu srpskog naroda to je izostanak bilo kakve ozbiljne reakcije na ponašanje albanskih građana, za vreme i posle izricanja ove presude.

 
Dan pred izricanje presude u Prištini se okupilo skoro 100.000 Albanaca, od kojih su mnogi bili u uniformi  UČK i nosili zastave ove terorističke organizacije. Iskazivali su podršku svojim  saborcima i komandantima koji su čekali izricanje presude. Napali su čak i sedište Euleksa, koje je doduše bilo prazno, jer su gospoda stranci ostali u iznajmljenim stanovima ili hotelima. Skoro se zaboravlja da se SAD 90ih godina prošlog veka dugo UČK držali na listi terorističkih organizacija, i to sve do bombardovanja Jugoslavije odnosno Srbije.

Na dan izricanja presude okupio se ogroman broj demonstranata, Albanaca, koji su pokazivali svoj bes i to na svim prostorima gde su dominantni, pored KIM, Severna Makedonija, Albanija, deo Crne Gore, pa i u Preševu. 

U samom Hagu skupila se albanka dijaspora, pa su demonstranti ispoljili neviđeno nasilje prema holandskim policijskim vozilima i prema njihovoj imovini...

Hajde da probamo da povučemo paralelu, što je skoro nemoguće, između mirne i dostojanstvene sahrane Generala Mladića, gde je preko 100.000 ljudi u miru ispratilo Generala na večni počinak i ove nasilne albanske demonstracije.

Zbog sahrane Generala Mladića na Srbiju se obrušila cela međunarodna zajednica, doduše sa Zapada, sve članice EU, kao birokrati iz Brisela. Bilo je tu raznih pretnji, kritika, pa i zahteva za sankcije prema Srbiji.

 
A za vreme i neposredno posle albanskih demonstracija od istih su stizale Albancima ne osude, nego licemerne izjave da treba da se suzdrže od nasilja.

Šta bi se desilo da su Srbi radili ovakve demonstracije pred i za vreme izricanja kazni Generalu Mladiću i Karadžiću, generalima koji su hrabro branili Srbiju i ponizili NATO, i desetinama drugih zatočenih Srba u Haškom tribunalu. 

Verovatno bi odmah uveli razno-razne sankcije Srbiji i nagovestili da zaboravimo ulazak u EU, koji doduše i ovako visi o vrbovom klinu.

Ovo potvrđuje izjava i MSP Hrvatske koja tvrdi da pojedinačna odgovornost osuđenih ne menja istorijski kontekst rata, niti legitimitet Kosovske nezavisnosti...

I ovo dešavanje nameće srpskom narodu pitanje da li smo u celom XX veku bili na pravoj strani istorije ili ne!