Godinama im vlast, njeni predstavnici i državne institucije očigledno nisu predstavljali problem. Neki su bili članovi SNS-a, neki su podržavali njene funkcionere, neki su gradili profesionalne karijere u državnom sistemu, a neki od najglasnijih današnjih protivnika vlasti svojevremeno su upravo od nje tražili pomoć.

Kada se njihove biografije poređaju jedna pored druge, nameće se jednostavno pitanje: šta se dogodilo između vremena kada im vlast nije smetala i trenutka kada su postali njeni najžešći protivnici?

Srdanović – od SNS-a do prvog mesta blokaderske liste
Najupadljiviji je primer Ilije Srdanovića, čoveka koji se danas nalazi na prvom mestu liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“.

Prema informacijama koje su objavili mediji, Srdanović je ranije bio povezan sa SNS-om, a na čelo Instituta za kardiologiju u Novom Sadu došao je na predlog naprednjaka.

 
Postoji i snimak iz novembra 2017. godine sa svečanosti Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Tada je Igor Mirović, u to vreme predsednik Pokrajinske vlade, primio plaketu zahvalnosti za pomoć, finansiranje i obnovu Instituta, a među prisutnima koji su aplaudirali bio je i Srdanović.

Danas je upravo on prvi na listi koja se biračima predstavlja kao alternativa vlasti SNS-a.

Put od nekadašnjeg odnosa sa naprednjacima do čela njihove političke konkurencije zato je deo Srdanovićeve biografije koji otvara sasvim legitimno pitanje – šta se u međuvremenu promenilo?

Anđelka Bulatović – članica SNS-a na blokaderskoj listi
Još očigledniji paradoks predstavlja Anđelka Bulatović.

Bulatović se nalazi na studentsko-blokaderskoj listi, a prema objavljenim podacima članica je Srpske napredne stranke u Novom Sadu još od 2012. godine.

 
Tako se na listi koja se građanima predstavlja kao alternativa SNS-u našla žena čije se dugogodišnje stranačko članstvo vezuje upravo za stranku protiv koje ta lista izlazi na izbore.

Posebno je zanimljivo što je blokaderski pokret svoju listu mesecima predstavljao kao otklon od postojećih političkih stranaka.

Štimac – od dresova i molbe Vučiću za pomoć do žestokog protivnika vlasti
Na studentsko-blokaderskoj listi nalazi se i Aleksandra Štimac, supruga bivšeg košarkaškog reprezentativca Vladimira Štimca.

Danas je Vladimir Štimac jedan od glasnijih protivnika vlasti, ali njegov odnos prema Aleksandru Vučiću nije oduvek izgledao tako.

Štimac je svojevremeno govorio o potpisanom dresu koji je Vučić tražio od njega, ali je mnogo zanimljivija priča o problemima koje je bivši košarkaš imao sa gradnjom.

Kako je poznato javnosti, Štimac je odlazio kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića i molio ga da mu pomogne oko ozakonjenja objekta na Altini, za koji je navedeno da je izgrađen bez odgovarajućeg odobrenja.

Prema tada objavljenim informacijama, pomoć nije dobio.

U javnosti su objavljeni i podaci o građevinskom zemljištu na Kopaoniku na kojem je Štimac planirao gradnju. Problem je, prema tim navodima, predstavljao regionalni cevovod, zbog čega na tom mestu nije mogao da gradi planirani objekat.

Tako je put vodio od čoveka koji je odlazio kod Vučića i molio ga za pomoć do jednog od njegovih glasnijih protivnika, čija se supruga danas nalazi na listi koja želi da smeni aktuelnu vlast.

Šta se između ta dva trenutka promenilo?

Feđa Dimović – rođeni brat na čelu Instituta „Vinča“
Na studentsko-blokaderskoj listi nalazi se i Feđa Dimović, frontmen Beogradskog sindikata i dugogodišnji kritičar aktuelne vlasti.

Istovremeno, njegov rođeni brat dr Slavko Dimović nalazi se na čelu jedne od najznačajnijih državnih naučnih institucija – Instituta za nuklearne nauke „Vinča“.

Slavko Dimović je direktor Instituta „Vinča“, institucije od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju u sastavu Univerziteta u Beogradu.

Tako se i ovde pojavljuje zanimljiv kontrast: dok Feđa Dimović godinama veoma oštro kritikuje vlast i sada izlazi na izbore kao kandidat studentsko-blokaderske liste, njegov rođeni brat nalazi se na čelu jedne od najvažnijih državnih naučnih institucija.

Sama ta činjenica, naravno, ne govori ništa sporno o bilo kome od njih, ali jeste važna za potpunu sliku o kandidatima koji se danas predstavljaju kao alternativa postojećem sistemu.

Bodiroga – od poslova sa EPS-om do blokaderske liste
Među najpoznatijim imenima na listi je i Dejan Bodiroga.

I njegova poslovna prošlost pokazuje da kontakt sa državnim sistemom nekada nije predstavljao problem.

Bodirogino ime pominjano je još 2015. godine u priči o poslu nabavke IT i merne infrastrukture za EPS, u kojem je njegova kompanija EWG bila podizvođač francuskom „Atosu“.

Samo poslovanje sa državnim preduzećem, naravno, nije sporno. Ali podatak jeste relevantan kada se govori o biografijama ljudi koji se danas nalaze na listi čija je jedna od glavnih političkih poruka promena postojećeg sistema.

Danas je Bodiroga jedan od najprepoznatljivijih kandidata liste koja želi da aktuelnu vlast pošalje u opoziciju.

Šta se dogodilo na putu od vlasti do blokadera?

1
Svako ima pravo da promeni političko mišljenje. Niko nije dužan da zauvek podržava istu stranku, političara ili politiku.

Ali javnost isto tako ima pravo da pita zašto je do promene došlo.

Kada se na jednoj izbornoj listi nađu ljudi koji su bili članovi SNS-a, imali drugačiji odnos prema njenim funkcionerima, poslovali sa državnim kompanijama ili od najviših predstavnika vlasti tražili pomoć za rešavanje sopstvenih problema, a zatim postali žestoki protivnici te iste vlasti, njihove političke biografije postaju legitimna tema.

Posebno kada danas nastupaju pod zastavom promene sistema.

Zato pitanje nije samo gde su danas.

Pitanje je gde su bili juče.

 
Ko je bio član SNS-a? Ko je imao podršku naprednjaka? Ko je poslovao sa državnim preduzećima? Ko je od predsednika države tražio pomoć kada mu je bila potrebna? I, konačno, kada je i zbog čega nastao politički preokret?

Jer ako od građana danas traže poverenje i glas da bi menjali Srbiju, onda građani imaju pravo da znaju čitav njihov politički put – i ono što govore danas i ono što su radili onda kada im vlast očigledno nije bila problem.