Ljudi su čekali u redovima, davali svoje potpise i verovali da podržavaju nešto ozbiljno, a oni koji su ih pozvali nisu bili u stanju ni najosnovniju proceduru da sprovedu kako treba.

Ovakav amaterizam se gotovo ne pamti u političkom životu Srbije. Ni kada je Beli Preletačević pravio otvorenu političku satiru, stvar nije izgledala ovako neozbiljno.

Najveće poniženje, međutim, nije za one kojima se podsmevaju. Poniženje je za hiljade ljudi koje su izveli na ulicu, naterali da čekaju i svojim potpisom daju legitimitet ovoj lakrdiji.