Kada se pomene opozicioni spektar može se slobodno reći da su to svi politički akteri koji će učestvovati na izborima, praktično protiv SNS.

Interesantna koincidencija se desila dva dana posle sahrane Generala Ratka Mladića, a možda to nije koincidencija.

Od 2000. do 2012. godine praktično je Demokratska stranka, odnosno njeni lideri bili na vlasti u Srbiji. Da ostavimo po strani ekonomsko uništenje Srbije i njeno poniženje prema svima u okruženju, trebamo obratiti pažnju na sledeće.

Počevši od Slobodana Miloševića, pa do Generala Mladića i Radovana Karadžića, Haškom tribunalu isporučeni su 62 srpska državljanina, generala i visokih oficira vojske i policije, kao i političara.

Svi su oni osuđeni na preko hiljadu godina zatvora, a jedini se bez osude vratio dr Vojislav Šešelj, ali se Haški sud prethodno obezbedio da ne plaća odštetu oslobođenim licima za vreme provedeno u pritvoru. Mnogi su umrli u Haškim kazamatima.

Posebnu radost i zadovoljstvo, tadašnji Predsednik Republike Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić, ispoljavao je na konferencijama za štampu, posle hapšenja i isporučivanja naših državljana sudu u inostranstvu.

Od 2012. počeo je sunovrat nekad velike Demokratske stranke, koju su osnovali pre Drugog svetskog rata  izuzetni srpski intelektualci, a njen rad obnovili početkom 90ih takođe uvaženi profesori univerziteta.

Raspadala se Demokratska stanka u svojoj bezidejnosti i došla dotle da joj Predsednik bude Srđan Milivojević.

Sva aktivnost Srđana Milivojevića od početka ,može se slobodno reći obojene revolucije u Srbiji i blokaderskog nasilja , svela se na besciljno tumaranje po raznim skupovima, ulicama i raskrsnicama i bezidejnu galamu protiv vlasti. Nije se ustručavao Milivojević da odlazi u Zapadne zemlje ili Brisel, i da odande vređa i tužaka Srbiju.

Dva dana posle sahrane Generala Mladića, Milivojević izjavljuje da Demokratska stranka neće na raspisane izbore, nego će podržati takozvanu studentsku listu.

Još nije jasno, da li takozvani studenti žele da ih ova propala stranka podržava, ali je više nego jasno, da stranka čiji je predsednik isporučio Generala Ratka Mladića u Haški kazamat, praktično u svojoj bezidejnosti prestaje da postoji.

Valjda postoji neka kosmička pravda!

Interesantno je posmatrati i ponašanje čoveka koji se iz petnih žila trudio da postane neprikosnoveni lider opozicije, i to vrlo intenzivno zadnjih godina, Dragana Đilasa.

Shvativši da nije ni malo uputno da se njegovo ime nađe na izbornoj listi, našao je solomonsko rešenje, da njegova stranka izađe na izbore pod nazivom Marinika Tepić-SRCE. Inače, Srce je stranka generala Ponoša, koji je u Srbiji zapamćen samo po zlu, jer je po nalogu NATOa skoro potpuno uništio srpsku vojsku i njeno orudje, dok su on i Đilas, zajedno sa Borisom Tadićem bili na vlasti. Pokušaće ovako prikriveno da prevare glasače.

Posle sahrane Generala Ratka Mladića i spontano okupljenih oko 150.000 građana koji su mu odali poslednju počast usledila je neverovatna haranga i napadi na Srbiju i Republiku Srpsku. Po očekivanju u tome najviše prednjače muslimanski funkcioneri iz Sarajeva, zajedno sa medijima i normalno sve moguće iz Hrvatske. Iz Sarajeva idu toliko daleko da prete, šta drugo mogu

Muslimani, džihadom protiv Republike Srpske, pa i Srbije. 

Ovo je svakako posebna tema, ali je indikativno da je u okviru tih napada Bakir Izetbegović, sin od oca Alije i predsednik stranke SDA usput, sa posebnim poštovanjem odao priznanje i podršku takozvanim studentima u Srbiji koji se bore i protiv njima omržene države, a pogotovo protiv njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Ovo bi bio samo kratak osvrt, i to samo letimično, na samo jedan dan predizborne kampanje, a biće ih još preko 40 i svaki će donositi mnogo zanimljivosti na opozicionoj sceni.