General Ratko Mladić koji je preminuo 27. avgusta u Hagu, sahranjen je juče na Topčiderskom groblju u Beogradu, a pogrebu je prisustvovalo više od 150.000 ljudi koji su od ranog jutra pristizali u Beograd. Patrijarh Porfirije, koji je držao opelo Mladiću, poručio je da je general položio svoj život da bi odbranio Srbe. Mladić je sahranjen u porodičnoj grobnici pored svoje ćerke Ane.  

Još u ranim jutarnjim satima je nekoliko hiljada ljudi bilo ispred Crkve Svetog Luke na Vidikovcu, a istovremeno, kilometarske kolone vozila i autobusa pristizale su auto-putem „Miloš Veliki“ iz pravca zapadne Srbije ka Beogradu.

Ostaje upamćeno da je tokom opela u crkvi bilo više od 300 sveštenika u posebnim crvenim odorama.   

Opelo generalu Ratku Mladiću služio je patrijarh srpski Porfirije i vladike Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Patrijarh Porfirije istakao je da će ime generala Ratka Mladića ostati duboko utkano u pamćenje i molitve najvećeg dela srpskog pravoslavnog naroda, koji prema njemu oseća i neguje duboku zahvalnost, jer ga vidi kao vojnika i komandanta koji je u jednom teškom i tragičnom vremenu stajao na čelu vojske svoga naroda, nosio veliku odgovornost i teret, podneo žrtvu i položio život za slobodu, odbranu i opstanak svoga roda.

- Danas stojimo pred odrom raba Božjeg i brata našeg, Ratka generala, za koga znamo da je bio hrišćanin i o kome svedoče sveštenici koji su ga pohodili da se poslednjih godina smireno ispovedao i pričešćivao telom i krvlju Hristovom, verujući i nadajući se u milost i ljubav Božiju, i koji se na kraju upokojio držeći krst, krst hristoliki na svojim grudima - rekao je patrijarh.
Patrijarh Porfirije je rekao da poslednja reč o čoveku ne pripada smrti, ne pripada ni grobu, ni prolaznosti, ni ništavilu već vaskrslom Hristu.

Na kovčegu sa telom generala Mladića su njegova kapa i sablja, a ispred kovčega, uz Mladićevu fotografiju, ordenje, kao i venac u bojama srpske zastave.

Kada je završeno opelo, na kovčeg su stavljene zastave Srbije i Republike Srpske, a general je, kako su to nazvali prisutni, krenuo na svoj poslednji marš.

Nepregledna reka ljudi je pratila kovčeg do Topčiderskog groblja, gde je Mladić, u skladu sa svojom poslednjom željom, sahranjen pored svoje ljubimice, ćerke Ane.

Sin Ratka Mladića, Darko Mladić, nosio je očevu sablju, dok je unuk Stefan nosio Mladićevu generalsku šapku, a Mladićeva unuka Anastasija je u rukama držala dedinu sliku.
Posle poslednjeg aplauza prisutnih, Ratko Mladić je sahranjen u porodičnoj grobnici.

Poslednji pozdrav

Među ljudima koji su došli da odaju poslednju počast generalu bili su i: Danilo Vučić, Bratislav Gašić, Milorad Dodik, Milica Đurđević Stamenkovski, Branislav Lečić, Vladimir Dajković, Nikola Selaković, Nenad Vujić, ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, Aleksandar Vulin, dr Danica Grujičić, Dajana Paunović, Luka Dačić, Dragan Marković, Aleksandar Šešelj, Vjerica Radeta, Darko Glišić, Draško Stanivuković, Nenad Popović, Željka Cvijanović...

Ratko nam je bio sve u životu

- Za mene je Ratko Mladić bio sve u životu, general, vojvoda, sve najbolje. Emocije preovladavaju. Došli smo iz Istočnog Sarajeva - rekao je sagovornik Alo!, a na pitanje da li mu je bilo teško rekao je da bi „trebalo peške doći“.
Da oda počast došao je i nekadašnji komandant jedinice vojske RS Vukovi sa Vučijaka, Miro Šikarac.

- Došli smo zato što poštujemo našeg generala, da mu odam počast i uveličam ovaj dan na ovakav način, iako je on tužan za nas. Vrlo je bitno da smo ovde sa svim ostalim jedinicama Republike Srpske, a i sa narodom koji je došao u velikom broju iz Republike Srpske i sa narodom iz Srbije, da smo se danas okupili da na dostojanstven način ispratimo našeg heroja – ispričao je Šikarac za Alo!.

- Da njega nije bilo dosta bi Srba dole stradalo. To je naš heroj. Proglasili su ga izdajnikom, raznim zločincem... žuta bagra. Da smo se mi pitali, još bismo ga čuvali – kazao je naš sagovornik.

Hvala, braćo, što ste došli da presudite da li je moj otac heroj ili zločinac

Darko Mladić se u ime majke i porodice zahvalio okupljenima na ispraćaju, a potom poručio da neće držati govor, već da želi poslednji put lično da se obrati svom ocu, dok su prisutni bili svedoci tog razgovora.
- Molim vas da mi oprostite, pošto vam neću održati govor. Želim da se obratim lično mome ocu, a vi ćete biti svedoci tog razgovora. Dragi tata, kada sam te vozio na helikopter koji te je odvezao u Knin, rekao si: „Dao sam reč da ću braniti narod i državu, to je obaveza i čast“. I još svaki Srbin mora da misli kako će jednog dana pred Lazara. A vojnik i oficir još mora i pred Miloša. Uvek si bio borac i pobednik, usred najžešćeg vihora rata, 1943. na čisti ponedeljak. U našu kuću došao je tifus kada si imao 40 dana. Preživeo si i pobedio si. Ostao si bez oca, na kraju rata u operaciji za oslobođenje Sarajeva tvoj otac, Neđo Mladić, u borbi protiv ustaša u selu Šunja smrtno je ranjen. Pre toga je stigao da te krsti. On je došao iz partizana, a kum iz četnika. I zajedno su te krstili. To je bila tvoja snaga, još nisi bio svestan, a već si mirio Srbe. Kasnije, težak život posleratni, tvoja majka odgaja tebe, sestru Milicu, brata Milivoja, Bogdana i Marka, koji su kao siročići ostali bez oca i majke. Ona se sama nije preudavala, samo Bog zna kako se snalazila, ali vas je sve odgojila kao časne i poštene ljude - rekao je Darko Mladić.

On kaže da je njegov otac sanjao da bude doktor, i da je opštini falio 21 dinar za stipendiju, i da je zato postao vojnik.

- Kasnije si mi govorio, jedan hirurg ako je dobar na stolu može da spasi jedan život, a jedan oficir ako je dobar može da spasi hiljade. Ti si spasio narod - rekao je generalov sin i zaplakao se.

Kaže da su neprijatelji pokušali da ga kupe i uplaše više puta, i da nisu uspeli.

- Na kraju, ostalo im je samo da te tiho poštuju i smišljaju laži o tebi, ne bi li te omrzli u narodu i svetu. Napravili su veštačke sudove za naše junake, kako bi pretvorili branioce u zločince, a izdajnike u heroje. Hvala, braćo, što ste došli da presudite da li je moj otac heroj ili zločinac - kazao je on, na šta se prolomilo: „Heroj, heroj, heroj...“

Danas izlaziš i pred Lazara i Miloša, rekao je Darko Mladić.

- Pogledaj sa čime izlaziš - zavapio je on i slomio se u suzama.

- Ne moram ništa da nabrajam, narod nam je svedok. Neprijatelj te je ubio u Hagu, uradili su to na naše oči, na moje oči, na oči celoga sveta. Bog vidi i Bog zna, i meni je to dovoljno. Ja tebi govorim jer nema mrtvih, ti si samo promenio svet u kome obituješ, u kome tvoje telo nije imalo ni trunke snage da živi... Putuj, oče, putuj, komandante, nama ostaje da se ponosimo tobom, i da nikada ne izneverimo ono čemu si dao ceo svoj život i svoju porodicu – poručio je Darko.