Mali je istakao da se održivost javnih finansija ne procenjuje poređenjem nominalnih iznosa deficita iz različitih godina, već njegovim udelom u BDP-u.
Prema njegovim navodima, ovogodišnji deficit iznosi 3,5 odsto BDP-a, dok je u periodu od 2009. do 2012. godine deficit prelazio četiri odsto i dostizao više od šest odsto BDP-a.
Kako je ocenio, tada su kapitalne investicije bile svega oko tri odsto BDP-a, dok se država zaduživala i za finansiranje plata i penzija.
„To je bio sunovrat javnih finansija“, poručio je Mali.
Danas se ulaže 7 odsto BDP-a
Mali je ukazao na razliku između tadašnje i današnje fiskalne politike, navodeći da država danas za kapitalne investicije izdvaja oko 780 milijardi dinara, odnosno približno sedam odsto BDP-a.
To je dvostruko više od aktuelnog budžetskog deficita, dok prosečna kapitalna ulaganja u poslednjoj deceniji iznose oko 5,5 odsto BDP-a.
Ministar je poručio Ćulibrku da prilikom analize ne može da zanemari upravo te rashode.
„Neka uzme tabelu koju toliko voli i uradi jedno oduzimanje. Bez kapitalnih rashoda budžet Srbije bio bi u snažnom suficitu“, naveo je Mali.
On je istakao da se redovne obaveze države, uključujući plate i penzije, finansiraju iz tekućih prihoda, dok deficit nastaje prvenstveno zbog velikih ulaganja u železnicu, auto-puteve, energetiku, bolnice i škole.
Prema njegovoj oceni, upravo takve investicije treba da povećaju proizvodni potencijal Srbije i daju dodatne efekte privredi u narednim godinama.
„Statistički trik zbog senzacionalističkog naslova“
Mali je posebno kritikovao način na koji je Ćulibrk predstavio stanje javnih finansija.
„Izbrisati 7% BDP-a investicija iz analize nije novinarstvo. To je statistički trik napravljen zbog senzacionalističkog naslova“, poručio je ministar.
Dodao je da bi Srbija, kada bi kapitalne rashode vratila na nivo od oko tri odsto BDP-a, kakav je bio u periodu koji kritikuje, mogla da ima budžetski suficit, ali uz cenu stagnacije sadašnje i buduće privredne aktivnosti.
„Dakle, bez razvoja“, naglasio je Mali.
Prema njegovim rečima, sve budžetske stavke su javno prikazane i ništa nije skriveno, uključujući deficit i rekordna kapitalna ulaganja.
„Veći prihodi nisu loše planiranje“
Mali je odbacio i tvrdnje da veći prihodi od prvobitno planiranih predstavljaju dokaz lošeg budžetskog planiranja.
„Tvrdnja da veći prihodi znače loše planiranje je dosetka, a ne analiza“, naveo je.
Objasnio je da budžet predstavlja projekciju zasnovanu na informacijama i ekonomskim pokazateljima dostupnim u trenutku njegovog donošenja, dok se tokom godine okolnosti mogu promeniti.
Pozvao se i na ocenu Fiskalnog saveta, koji je, kako je naveo, u oceni Zakona o budžetu za 2026. godinu konstatovao da su prihodi planirani kredibilno i realistički, u skladu sa makroekonomskim okvirom.
Mali je podsetio i da Fiskalni savet ima zakonski mandat da ocenjuje održivost javnih finansija, dok Vlada određuje ekonomske prioritete i za njih odgovara parlamentu i građanima.
Javni dug ispod 45 odsto BDP-a
Kao jedan od ključnih argumenata Mali je naveo i nivo javnog duga Srbije.
Javni dug trenutno iznosi 44,2 odsto BDP-a i nastavlja da pada.
Poređenja radi, naveo je da javni dug Evropske unije iznosi 82,9 odsto BDP-a, dok je u evrozoni 89,4 odsto. Istovremeno, mastrihtski kriterijum predviđa granicu od 60 odsto BDP-a.
Mali je ocenio da se Srbija nalazi na približno polovini prosečnog nivoa javnog duga EU, dok istovremeno ulaže oko sedam odsto BDP-a u kapitalne projekte.
Dodao je da kreditni rejting Srbije potvrđuje poverenje međunarodnih investitora. Prema njegovim navodima, S&P Srbiju ocenjuje investicionim rejtingom BBB- sa stabilnim izgledima, dok je Fitch potvrdio rejting BB+ uz pozitivne izglede.
„Milijarda evra nije pronađena“
Mali se osvrnuo i na dodatna izdvajanja države, uključujući milijardu evra namenjenu građanima.
Kako je rekao, novac nije „pronađen“, već su prihodi, rashodi i izvori finansiranja jasno prikazani u rebalansu budžeta.
Istakao je da su predviđene mere jednokratne i vremenski ograničene i da ne stvaraju trajnu budžetsku obavezu.
Na kraju je Mali poručio da je Ćulibrk pokušao da predstavi stanje javnih finansija dramatičnijim nego što ono jeste.
„Ćulibrk nije otkrio rupu u budžetu, otkrio je rupu u sopstvenoj računici“, zaključio je Mali.
Komentari (0)