Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poseti je Inovaciono-edukativnom parku Centra za razminiranje Republike Srbije u Velikoj Moštanici, gde će prisustvovati prezentaciji rada deminera na projektima čišćenja od neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Centar za razminiranje Republike Srbije i Sjedinjene Američke Države organizuju događaj povodom najave dodatnih 5,1 milion američkih dolara za finansiranje aktivnosti uništavanja konvencionalnog naoružanja (CWD) u Srbiji, uključujući čišćenje površina zagađenih neeksplodiranim ubojnim sredstvima (NUS) i nastavak aktivnosti razminiranja.
Vučića su dočekali direktor centra Bojan Glamočlija i otpravnik poslova ambasade SAD u Beogradu Aleksandar Titolo, direktor organizacije ITF za jačanje bezbednosti ljudi iz Slovenije, partner za sprovođenje projekta, ambasador Tomaž Lovrenčič, kao i predsednik opštine Rakovica Miloš Simić.
Kako se navodi u zvaničnim podacima Stejt departmenta koji su dostavljeni medijima, SAD su pružile Srbiji pomoć za razminiranje i bezbednost skladišta naoružanja sa više od 34 miliona dolara.
Zaključno sa martom 2026. godine, više od 18 miliona kvadratnih metara teritorije Srbije i dalje je potencijalno kontaminirano eksplozivnim sredstvima.
SAD su do danas pomogle Srbiji da ukloni i svu poznatu kontaminaciju kasetnom municijom na civilnim područjima i oslobodi više od 12 miliona kvadratnih metara zemljišta za bezbednu prodoktivnu upotrebu.
Takođe, SAD su pomagale Srbiji da ojača kapacitet Srbije za razminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava kroz Centar za razminiranje i unapredi bezbednost na četiri lokacije za skladištenje naoružanja kako bi se srpečilo nezakonito preusmeravanje naoružanja teroristima i transnacionalnim mrežama.
Srbija je dobila pomoć od Sjedinjenih država i da uništi 700 tona nestabilne municije koja je predstavljala rizik od slučajne eksplozije i ugrožavala obližnje zajednice.
Predsednik je upoznat s projektima koji su u toku, kao i razvoj kapaciteta Centra za razminiranje.
- Na ovom slajdu prikazana je trenutna situacija kada je u pitanju kontaminacija minama i eksplozivnim ostacima rata na teritoriji Republike Srbije. Kada je reč o kasetnoj municiji, civilna područja koja su nam bila poznata kao kontaminirana su očišćena, dok su u Bujanovcu novim izviđanjem otkrivena dodatna minski sumnjiva područja.
- Kada govorimo o NUS-u, na zemljištu trenutno je obuhvaćeno više od 15,5 miliona kvadratnih metara, na različitim lokacijama, među kojima su Paraćin, Kraljevo, Kragujevac, Vranje, Leskovac, Novi Pazar, Rakovica.
- Pored toga, avionske bombe i rakete predstavljaju problem na više od 150 lokacija širom Srbije; postoji i problem potopljene nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata, kao i podvodnog NUS-a.
- Identifikovano je 12 sumnjivih lokacija na Savi i Dunavu. Važno je napomenuti da je centar zadužen za razminiranje i čišćenje civilnih područja, dok su vojna područja i objekti u nadležnosti Vojske Srbije. Nakon pregleda trenutne situacije, na ovom slajdu prelazimo na rezultate rada Centra za razminiranje.
- Centar za razminiranje realizovao je 299 projekata deminiranja i ukupno očistio površinu preko 64 miliona metara kvadratnih, ukupno uništio preko 54. 000 mina i eksplozivnih ostataka rata. Centar za razminiranje, u skladu sa svojim nadležnostima, pored izrade projektne dokumentacije, sprovodi kontrolu kvaliteta i izdaje uverenje o razminiranju, rečeno je u prezentaciji sa slajdovima.
- Danas bismo želeli da vas bliže upoznamo sa aktivnostima i rezultatima na projektima koje su Sjedinjene Američke Države finansirale u Republici Srbiji. Svojim sredstvima SAD je podržala 80 projekata; od tog broja, 77 projekata je realizovano, 2 su trenutno u toku, a 1 projekat je u planu za otvaranje u oktobru mesecu.
- Ukupna površina očišćena od kontaminacije iznosi preko 13 miliona metara kvadratnih. Kroz ove projekte pronađeno je i uništeno ukupno 5. 347 različitih eksplozivnih ubojnih sredstava. Na grafikonu su prikazani završeni projekti prema vrsti kontaminacije: kasetna municija, mine i različite vrste NUS-a. Ovo su merljivi rezultati koji direktno doprinose poboljšanju ekonomskog i socijalnog života u pogođenim zajednicama. Predstavljaju konkretan doprinos podrške procesu humanitarnog razminiranja u Srbiji. Trenutno imamo otvorena 2 projekta čišćenja od NUS-a na teritoriji opštine Rakovica. Tokom bombardovanja SRJ od strane NATO-a 1999. godine, pogođeno je vojno skladište u Rakovici, kada su se u skladištu ubojna sredstva iz vojnog skladišta razletela po okolnom zemljištu.
- Municija i druga bojeva sredstva, usled bombardovanja i požara koja nisu eksplodirala, rasuta su po lokaciji i nalaze se u zemlji. U toku izgradnje kuća u naselju, građani su često prijavljivali pronađena neeksplodirana ubojna sredstva. Ukupno zagađena površina na teritoriji opštine Rakovica, prema procenama, je bila oko 182 hektara.
- Centar za razminiranje izradio je projekte za čišćenje i predmetnu površinu podelio na 5 projekata. U 2026. godini su završene tenderske procedure za finansiranje 3 projekta, od kojih su 2 već u toku.
Obilazak poligona
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, tokom posete Inovaciono-edukativnom parku Centra za razminiranje Republike Srbije u Velikoj Moštanici, da je važno da se u potpunosti očisti zemljište na teritoriji Bujanovca.
"Važno je da je Kopaonik očišćen, a moramo da očistimo i Bujanovac u potpunosti", rekao je Vučić tokom obilaska centra, gde je prisustvovao prezentaciji rada deminera na projektima čišćenja od neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Direktor Centra za razminiranje Republike Srbije Bojan Glamočlija je rekao da su prioritet mine u Bujanovcu koje su postavljale terorističke organizacije.
"To nisu klasična minska polja, nego su grupe mina. I jako je teško utvrditi gde se te mine sada nalaze, zato smo morali da organizujemo mešoviti tim. I sada smo počeli da dobijamo dobre informacije", rekao je Glamočlija.
Predstavio je Vučiću donaciju SAD - dubinski lokator.
"On do šest metara skenira kompletno zemljište, to je pasivni sistem. Sada, kroz donaciju sa Amerikom, očekujemo još dva ovakva pasivna, plus dva aktivna uređaja, tako da ćemo biti ubrzo spremni da kompletno zemljište do šest metara i dublje skeniramo. I na kompjuteru imamo sve tačke gde se šta nalazi pod zemljom, koje su zapremine tih predmeta i na kojim dubinama se nalaze", rekao je Glamočlija.
Govor otpravnika poslova Aleksandra Titola
Najava dodatnog finansiranja Sjedinjenih Američkih Država za uništavanje naoružanja
Predsedniče Republike Srbije Aleksandre Vučiću, direktore Centra za razminiranje Srbije Bojane Glamočlija, direktore ITF-a, Ustanove za jačanje bezbednosti ljudi, ambasadore Tomažu Lovrenčić, poštovani članovi timova za razminiranje i predstavnici medija, dobar dan i hvala vam svima što ste danas ovde.
Gospodine predsedniče, hvala Vam što ste nam se pridružili. Vaše prisustvo ovde danas govori o značaju ovog partnerstva, kao i o Vašem ličnom liderstvu u izgradnji nove ere u odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Srbije – ere zasnovane na međusobnom poštovanju i zajedničkim ciljevima.
Zadovoljstvo mi je što sam danas ovde, sa našim partnerima iz Vlade Srbije, Centra za razminiranje Srbije i ITF-a.
Decenija regionalnih sukoba ostavila je za sobom kontaminaciju neeksplodiranim ubojnim sredstvima koja već predugo predstavljaju pretnju srpskim zajednicama širom Srbije.
Do danas su Sjedinjene Američke Države pružile Srbiji više od 29 (dvadeset devet) miliona dolara pomoći za uklanjanje i uništavanje zaostalog oružja i eksplozivnih sredstava.
Ali, naš posao nije završen. Milioni kvadratnih metara teritorije Srbije i dalje su potencijalno kontaminirani minama ili neeksplodiranim ubojnim sredstvima.
Zato, danas sa ponosom mogu da najavim da će Sjedinjene Američke Države obezbediti dodatnih 5,1 (pet zarez jedan) milion dolara za podršku daljem uništavanju zaostalog naoružanja u Srbiji – čime će ukupna pomoć do sada premašiti 34 (trideset i četiri) miliona dolara.
Zahvaljujući ovim ulaganjima i zajedničkom finansiranju Srbije, očistili smo milione kvadratnih metara zemljišta u 17 (sedamnaest) opština. To uključuje Nacionalni park na Kopaoniku, Bujanovac, kao i projekte koji su trenutno u toku u opštini Rakovica.
Od početka radova u julu ove godine u Rakovici, naši partneri su već pronašli i uklonili više od 490 (četristo devedeset) komada neeksplodiranih ubojnih sredstava. Ovi rezultati najbolje govore o stručnosti i posvećenosti deminera koji svakodnevno rade na terenu.
Stoga, želim da iskoristim ovaj trenutak da zahvalim našim partnerima koji omogućavaju ovaj rad: Našim kolegama u Vladi Srbije, Centru za razminiranje Srbije, i ITF-u – Ustanovi za unapređenje ljudske bezbednosti.
Ova saradnja je jasan primer onoga što partnerstvo Sjedinjenih Američkih Država i Srbije može da donese – ne kao apstraktna diplomatska obaveza, već kao nešto što se vidi kroz konkretne rezultate: zemljište vraćeno poljoprivrednicima, bezbednije zajednice i poverenje izgrađeno između naše dve nacije.
Kao što znate, u julu ove godine smo pokrenuli Strateški dijalog između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, čime smo pokazali našu zajedničku posvećenost rešavanju zajedničkih izazova.
Projekat u Rakovici, koji je trenutno u toku, kao i dodatno finansiranje koje smo danas najavili, predstavljaju jedan od konkretnih primera našeg partnerstva na delu.
Hvala vam.
Obraćanje predsednika Vučića
Vučić se najpre zahvalio prisutnima i Ambasadi SAD na donacijama
-Prošlost ne možemo da menjamo, ali budućnost možemo. Za nas je nseumnjivo prekretnica strateški dijalog sa SAD. Tu nisu samo stvari koje se nama ili Amerikancima dopadaju. Posle ne lakih godina, pred nama je era novih odnosa, to je veoma dobro i na razvoj odnosa možemo da gledamo sa optimizmom. Ne govorim samo o Centru za razminiranje, već o svim važnim pitanjima. U septembru bismo mogli da završimo celu priču o NIS-u. Za mene je važno da smo otvoreni za saradnju u svim drugim oblastima, rekao je Vučić.
Predsednik kaže da je bitno garantovati svakom građaninu sigurnost, i istakao da je beskrajno zahvalan vladi SAD.
-Ostaje nam mnogo posla u odnosima sa SAD, kako budemo otvarali mnoge teme. Moramo hrabro da uđemo u to, američka strana je pokazala poverenje i poštovanje, naglasio je predsednik Vučić.
O Kosovu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je bezbednost Srba na severu Kosova i Metohije pitanje života i opstanka, ističući da će nastaviti da razgovara sa američkim zvaničnicima i traži veću sigurnost za srpski narod.
Vučić je rekao da pitanje bezbednosti Srba na severu KiM za Srbiju nije samo pitanje nacionalnih interesa, već pre svega pitanje života ljudi i njihovog opstanka.
Istakao je da je o toj temi u više navrata razgovarao sa američkim zvaničnicima i zahvalio im što su bili spremni da saslušaju stavove Srbije, iako su pozicije Beograda i Vašingtona po pitanju Kosova i Metohije različite.
Prema njegovim rečima, američka strana je tokom prethodnih meseci, a posebno tokom poslednje godine, više puta nastojala da doprinese sprečavanju novih tenzija.
Vučić je poručio da je odgovornost državnog rukovodstva da gradi bolje odnose, a ne da dodatno produbljuje sukobe.
„Posao nas koji se bavimo državom, koji smo dobili poverenje naroda, jeste da gradimo bolje, a ne lošije odnose. Nemamo mi pravo da zaboravljamo šta je bilo u prošlosti, ni mi ni oni, ali imamo obavezu da gradimo drugačiju i bolju budućnost“, rekao je Vučić.
Posebno je naglasio značaj odnosa Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama, poručivši da bi pogoršavanje tih odnosa bilo protiv interesa zemlje.
„Onaj ko misli da nam je potrebna budućnost sa lošijim odnosima sa Sjedinjenim Državama, taj ne zaslužuje da vodi državu“, poručio je predsednik Srbije.
Vučić je zahvalio američkoj strani na pokretanju strateškog dijaloga sa Srbijom i najavio da će pitanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji biti jedna od tema razgovora.
Kako je rekao, očekuje da je američki zvaničnik gospodin Titolo već preneo u Vašington njegove stavove i zalaganja.
Dodao je da će, ukoliko situacija ne bude išla u dobrom smeru, biti spreman da traži razgovore na svim nivoima u Sjedinjenim Državama, kako bi pokušao da doprinese većoj bezbednosti i sigurnosti srpskog naroda na severu Kosova i Metohije.
„Nemam alternativu, nemam izbor, ja moram da se borim za poziciju našeg naroda“, rekao je Vučić.
Govoreći o ulozi Evropske unije, Vučić je rekao da nije siguran da li će Brisel učestvovati u tim naporima, ali da se nada da hoće.
Istovremeno je naglasio da će Srbija posebno računati na Sjedinjene Države, za koje smatra da imaju najveći uticaj na Prištinu.
„Ako ne, moja je obaveza, za one koji imaju najveći uticaj na Prištinu, bez ikakve sumnje, a to su Sjedinjene Države, da njih molim i da se borim za naš narod, za naše građane“, zaključio je Vučić.
Univerzitet SPC
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o značaju obrazovanja i najavljenom Univerzitetu Srpske pravoslavne crkve, ističući da Srpska pravoslavna crkva ima dugu tradiciju obrazovanja i da među njenim sveštenstvom postoje ljudi sa izuzetnim znanjem iz različitih oblasti.
Vučić je podsetio da Srpska pravoslavna crkva i danas poseduje jednu od najvećih biblioteka, kao i da su među njenim sveštenicima, a posebno vladikama, brojni visokoobrazovani ljudi.
Kako je naveo, pojedine vladike govore veliki broj stranih jezika i imaju široko znanje iz filozofije, istorije i drugih naučnih disciplina.
„Samo ne znam što im toliko smeta kandilo“, rekao je Vučić, dodajući da veruje da će Univerzitet Srpske pravoslavne crkve značajno doprineti unapređenju znanja i obrazovanja u Srbiji.
Predsednik je poručio da će budući univerzitet imati punu podršku države i izrazio očekivanje da će, u skladu sa potpisanim ugovorima, memorandumima i drugim dokumentima, doprineti većem znanju, odgovornosti i ozbiljnosti mladih ljudi.
Vučić se osvrnuo i na stanje na pojedinim fakultetima, kritikujući ono što je opisao kao uništavanje univerzitetske imovine tokom prethodnih godinu i po dana.
„Ne bih da komentarišem one koji mrze knjigu, a u prethodnih godinu i po dana videli smo da mrze i klupe i zidove naših univerziteta, naših fakulteta“, rekao je Vučić.
On je ocenio da su pojedini fakulteti pretrpeli ozbiljna oštećenja i poručio da takvo stanje, prema njegovim rečima, nije viđeno ni tokom Prvog ni tokom Drugog svetskog rata.
Posebno je pozvao građane da pogledaju kako danas izgledaju Pravni fakultet u Beogradu i druge visokoškolske ustanove, navodeći grafite, različite natpise i druge sadržaje za koje smatra da im nije mesto u akademskim institucijama.
Vučić je kritikovao i, kako je rekao, unošenje stranačke politike na fakultete i formiranje političkih odbora za izbore, ocenjujući da je takvo delovanje suprotno Ustavu i zakonima Srbije.
„Otiđite danas da vidite na šta liči i Pravni fakultet u Beogradu i mnogi drugi fakulteti, prosto da vas bude sramota“, poručio je Vučić.
O CRTI i blokaderima
Vučić je odbacio tvrdnje da se preko građana sa dvojnim državljanstvom priprema izborna krađa, ocenivši da je reč o pokušaju da se unapred pronađe opravdanje za eventualni izborni rezultat.
Odgovarajući na navode blokadera da članovi SNS pozivaju građane sa dvojnim državljanstvom da dođu u Srbiju i glasaju, Vučić je rekao da su vlasti pre njega znatno više dodeljivale državljanstva ljudima iz regiona i drugih zemalja.
Prema njegovim rečima, sadašnja vlast je u pojedinim periodima davala i do devet puta manje državljanstava nego prethodne vlasti.
„U svakom slučaju, to je toliko glupo sve što pričaju“, rekao je Vučić.
Govoreći o istraživanju javnog mnjenja i procenama organizacije Crta, Vučić je rekao da broj građana sa državljanstvom i prebivalištem u Srbiji ne znači automatski i toliki broj ljudi koji će izaći na izbore.
Kako je objasnio, tokom telefonskih istraživanja ili kampanje „od vrata do vrata“ mogu biti kontaktirani građani koji imaju državljanstvo i prebivalište, ali to ne znači da će svi oni glasati.
Vučić je naveo da od, kako je rekao, više od 80.000 takvih građana na izbore obično izađe između 30.000 i 40.000 ljudi, što je, prema njegovim rečima, višestruko manje od ukupnog broja ljudi kojima je ranije dodeljeno državljanstvo.
„Ali ako neko traži uvek izgovore, tražiće ih doveka“, rekao je predsednik.
On je dodao da ni eventualna razlika na izborima, prema njegovoj proceni, neće iznositi 30.000 ili 40.000 glasova.
Vučić je zatim otvorio pitanje ranijih procena Crte, posebno onih koje su se odnosile na rejting tzv. "studentske liste".
„Jer kako će Crta da objasni da je rekla da "studentska lista" ima 45 odsto? Kako će to da objasne, samo mi recite? Šta će da kažu: ‘Lagali smo vas dva meseca pred izbore’?“ upitao je Vučić.
On je ocenio da očigledno postoje velika neslaganja između različitih istraživanja ili da, kako je rekao, pojedini nisu ni sproveli istraživanja već su obmanjivali javnost.
Vučić je naveo da SNS sopstvena istraživanja javnog mnjenja sprovodi i plaća svake nedelje.
Predsednik Srbije najavio je da će vladajuća stranka uskoro intenzivirati praćenje javnog mnjenja.
Kako je rekao, za oko 15 do 20 dana istraživanja će početi da se rade svakodnevno, kako bi se pratile promene raspoloženja građana nakon različitih događaja i političkih aktivnosti.
„To se zove takozvani roling sempl, radite svakog dana da možete da hvatate promene“, objasnio je Vučić.
Dodao je da, prema njegovim rečima, druga strana takve procese posmatra drugačije jer očekuje ubedljivu pobedu.
„Ali oni znaju bolje, pošto očekuju takvu ubedljivu pobedu, to za njih ništa ne predstavlja, nikakvu veliku muku“, zaključio je Vučić.
O Hrvatskoj
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je na tvrdnje koje, kako je rekao, dolaze iz Hrvatske o navodnom srpskom kukavičluku i hrvatskoj hrabrosti, poručivši da takvu interpretaciju istorijskih događaja smatra svojevrsnim crnim humorom.
Govoreći o hrvatskim medijima i javnosti, Vučić je rekao da mu ne smeta što prate događaje u Srbiji, ali je ocenio da su tvrdnje o tome da su Hrvati bili heroji, a Srbi kukavice, potpuno drugačije od istorijske stvarnosti.
„Ne mislim ni da su hrabri, ni da su kukavice; mislim da su običan narod, baš kao i mi. Ali da oni budu junaci, a Srbi kukavice...“, rekao je Vučić.
Vučić je podsetio na okolnosti u kojima su se odvijali sukobi tokom devedesetih godina, ističući da je Srbija tada bila u izuzetno teškom položaju.
Osvrnuo se i na izjave i fotografije američkog diplomate Pitera Galbrajta, napominjući da je, prema njegovim rečima, Galbrajt govorio drugačije od interpretacije koja mu je prethodno predočena.
Međutim, Vučić je ocenio da se ne treba zadržavati samo na pojedinačnim fotografijama, već sagledati širi kontekst i tadašnju međunarodnu podršku Hrvatskoj.
Prema njegovim rečima, Hrvatska je imala značajnu logističku podršku evropskih zemalja, Sjedinjenih Američkih Država i šireg Zapada. Dodao je da ni Rusija u tom periodu nije bila na strani Srbije i srpskog naroda.
„Kada sve to sagledate, nije im bio baš mnogo težak posao protiv prilično slabo naoružanog naroda i vrlo slabe Srbije koja nije mogla da pruži nikakvu podršku“, rekao je Vučić.
On je dodao da bi predstavljanje takvih okolnosti kao dokaza hrvatskog junaštva i srpskog kukavičluka predstavljalo „vrlo specifičan crni humor“.
Vučić je, međutim, naglasio da Srbija Hrvatsku smatra ozbiljnom i snažnom državom u regionu.
„Oni su veoma velika sila, jaka sila, mi ih poštujemo, prava regionalna sila“, rekao je predsednik Srbije.
Posebno je ukazao na saradnju Hrvatske sa Prištinom i Albanijom, navodeći da je Beograd formiranje takvog saveza razumeo kao ozbiljnu bezbednosnu pretnju Srbiji.
Zbog toga će, kako je poručio, Srbija nastaviti da radi na odvraćanju od bilo kakve potencijalne agresije, i to kroz diplomatiju, političko delovanje, ali i jačanje sopstvenih vojnih kapaciteta.
„Nastavićemo to da radimo, svojim diplomatskim aktivnostima, političkim delovanjem, i razume se veoma snažnim jačanjem naše vojske“, zaključio je Vučić.
O Jeleni Janković
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stao je u odbranu Jelene Janković nakon kritika zbog njenog angažmana u promociji EXPO-a, ističući njene sportske rezultate i odnos prema reprezentaciji Srbije.
Vučić je rekao da Janković, uz Anu Ivanović, spada među najuspešnije srpske teniserke, podsećajući da je bila prva teniserka sveta na WTA listi.
Posebno je istakao njen odnos prema reprezentaciji Srbije, navodeći da je među teniserkama koje su najviše nastupale za nacionalni tim, kao i da je, kako je rekao, uvek bila dostupna kada je trebalo da predstavlja zemlju.
„Uvek se borila za naš nacionalni grb, za našu nacionalnu zastavu. Nikada joj to nije bilo teško, nikada nije postavljala uslove. Uvek je bila tu za Srbiju, za svoju zemlju je dala sve“, rekao je Vučić.
„Ne promoviše Vučića, SNS, već svoju zemlju“
Vučić je rekao da će Janković biti angažovana na promociji EXPO-a, ali je naglasio da njen angažman ne treba povezivati sa njegovom politikom ili Srpskom naprednom strankom.
„Ona će biti neko ko promoviše EXPO. Ona ne promoviše Aleksandra Vučića, ona ne promoviše SNS, ona ne promoviše ništa sem svoje zemlje“, poručio je predsednik.
On je kritikovao način na koji su pojedinci, kako je naveo, napadali Janković i koristili uvredljive izraze na njen račun.
Vučić je ocenio da nije novinarstvo kada se u naslovu ne prenese ono što je određena osoba rekla, već se umesto toga iznese sud autora teksta.
„Da vi ocenjujete nekoga i da mu kažete da je klošarka, da kažete najstrašnije moguće stvari, da vi u naslovu ne kažete šta je ona rekla, već da vi stavljate svoj sud o tome, to nije novinarstvo“, rekao je Vučić.
„Većina Srbije voli i divi se Jeleni Janković“
Predsednik je ocenio da takav pristup može da izazove negativne reakcije prema pojedincu, ali da će, kako smatra, većina građana ipak imati drugačiji stav prema Jeleni Janković zbog svega što je postigla u karijeri.
„Većina Srbije voli i divi se Jeleni Janković na fantastičnim rezultatima, na tome što je dala i učinila za Srbiju“, rekao je Vučić.
Osvrnuo se i na novinara koji je to pisao, pitajući šta je on, kako je rekao, učinio za Srbiju u poređenju sa sportistkinjom koja je ostvarila velike rezultate i osvajala medalje za zemlju.
Vučić je zaključio da je reč o vremenu u kojem, prema njegovim rečima, postoje ljudi koji napadaju uspešne pojedince, ali da veruje da građani prepoznaju takvo ponašanje i da će na kraju doneti najbolju odluku.
Vučić odgovorio Ćulibrku
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je tvrdnje Milana Ćulibrka da će, ako se izuzme pandemijska 2020. godina, 2026. biti godina sa najvećim minusom u državnoj kasi u istoriji Srbije. Vučić je ocenio da takve tvrdnje ne uzimaju u obzir rast srpske ekonomije, javni dug i nivo državnih ulaganja.
Odgovarajući na Ćulibrkove navode, Vučić je rekao da će Srbija i u narednim godinama imati određeni budžetski deficit, ali da on, prema njegovim rečima, neće prelaziti tri odsto BDP-a, što je u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Istovremeno je uporedio stanje u Srbiji sa pojedinim evropskim državama, navodeći da je njihov deficit znatno veći.
„Nije naš deficit osam, devet i deset odsto kao u Rumuniji, Mađarskoj i mnogim drugim zemljama“, rekao je Vučić.
„Javni dug je 43 odsto, bio je 79 odsto“
Vučić je kao jedan od ključnih pokazatelja naveo odnos javnog duga prema BDP-u.
Prema njegovim rečima, javni dug Srbije trenutno iznosi oko 43 odsto BDP-a, dok je, kako je naveo, u trenutku kada je postao predsednik Vlade Srbije iznosio 79 odsto.
On je ocenio da je Srbija uspela da zadrži kontrolu nad javnim finansijama uprkos krizama koje su pogodile svet prethodnih godina, uključujući pandemiju, migracionu krizu, rat u Ukrajini i sukob Izraela i Irana.
„BDP nam je sada 100 milijardi, bio je 32 milijarde“
Predsednik Srbije posebno je ukazao na razliku između apsolutnog iznosa deficita i njegovog odnosa prema veličini ekonomije.
Kako je rekao, BDP Srbije danas iznosi oko 100 milijardi, dok je u periodu kada je došao na vlast bio oko 32 milijarde.
Zbog toga će, objasnio je Vučić, isti procenat deficita danas predstavljati znatno veći iznos u evrima nego ranije.
On je kao primer naveo ulaganja u infrastrukturu.
Srbija danas izdvaja oko sedam odsto BDP-a za investicije, dok je ranije taj nivo bio između dva i tri odsto.
„Dva odsto od 32 milijarde je manje od 700 miliona, a sedam odsto od 100 milijardi je nekih sedam milijardi“, rekao je Vučić, ističući da se novac ulaže u železnice, puteve, industrijske zone i drugu infrastrukturu, sa ciljem privlačenja novih investicija i daljeg jačanja ekonomije.
„Imamo najveća ulaganja u vojsku u istoriji Srbije“
Vučić je ocenio da građani nemaju razloga za zabrinutost kada je reč o stanju javnih finansija i pozvao ih da pogledaju procene MMF-a, Svetske banke i Evropske unije.
„Niko reč ne može da nam kaže, jer smo najbolji u Evropi po stopi rasta. Dakle, broj jedan“, rekao je Vučić.
Dodao je da Srbija ima izrazito nizak nivo javnog duga i deficit koji je pod kontrolom, ali je istakao da će država morati dodatno da ga smanjuje u narednim godinama.
Vučić je pritom posebno izdvojio izdvajanja za odbranu, navodeći da Srbija trenutno ima najveća plaćanja i ulaganja u vojsku u svojoj istoriji.
Kako je rekao, država istovremeno plaća nabavke iz različitih zemalja, uključujući Izrael i Kinu, a najavio je da će u oblasti vojne opreme biti još novih nabavki.
Na kraju je ponovio da građani ne treba da budu zabrinuti zbog budžetskog deficita.
„To je samo još jedan od onih pokušaja negiranja dobrih rezultata“, rekao je Vučić, dodajući da je dovoljno pogledati stope rasta, javni dug i njegov odnos prema BDP-u kako bi se, prema njegovim rečima, videlo gde se Srbija nalazi u odnosu na ostatak Evrope.
Komentari (28)