Zloupotreba dešavanja u Srebrenici iz jula 1995. godine više od tri decenije služi u svrhu napada na Srbe, Srbiju i Republiku Srpsku. Pokušaji da se naš narod proglasi genocidnim sada stižu iz Crne Gore, koja, predvođena nastavljačima politike Mila Đukanovića i DPS-a, Milojkom Spajićem i Jakovom Milatovićem, preuzima primat. Pre nje predvodnici kampanje bili su Hrvatska i Federacija BiH, kojima dominiraju hrvatska obaveštajna služba SOA i ekstremistički muslimanski elementi. Međutim, inicijative iz Podgorice da se 11. jul proglasi Danom sećanja na nepostojeći genocid opasnije su jer su deo šireg fronta protiv srpskog naroda, koji je jezički i kulturno većina u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Rane srpskog naroda i činjenica da smo najbrojniji izbeglički narod u Evropi, 30 godina nakon etničkog čišćenja i pogroma u zločinačkoj akciji „Oluja“, proterivanja iz Federacije BiH i od Srba očišćenih Sarajeva, Mostara i Zenice, ne blede i ne bole manje. Nakon godina stradanja i krvavih ratova konačno su stigle godine mira ili su se Srbi tome barem nadali.

Montenegrini nastavljaju rad ustaških i muslimanskih ekstremista

Najpre su Hrvati napadali Srbe povratnike i one koji nisu pristali da pod pritiskom napuste svoja imanja. Njih 500.000, okupljenih prošlog jula na zagrebačkom Hipodromu, gde su sa ushićenjem slušali veličanje grozomornih ustaških zlikovaca na koncertu Marka Perkovića Tompsona, poslali su svoju jasnu poruku Srbima.

U Federaciji BiH Srbi su danas na nivou statističke greške, a zločini nad njima nastavljeni su i u godinama neposredno nakon rata. Malo ko se danas seća iskasapljenih i spaljenih srpskih drvoseča u okolini Srebrenice u maju 1996. godine. Njih su ubili poslušnici Nasera Orića, divljački se iživljavajući nad njihovim mrtvim telima. Međutim, srpska suza nema roditelja i za Srbe pravde nema.

Danas je opet jul i približavamo se novoj godišnjici. Prošla je 31 godina od dešavanja u Srebrenici. Više od tri decenije Srbi traže pravdu kada je u pitanju taj gradić u blizini Drine. Jedan čitav narod je nepravedno optužen da je genocidan, a čitavo vojno i političko rukovodstvo presuđeno bez valjanih dokaza. Ipak, ništa od toga ne smeta crnogorskim vlastima da dosledno napadaju sopstvene građane tom haškom tezom nepravde i srbofobije.

Zapravo, posleratni napadi hrvatskih i muslimanskih ekstremista nisu boleli kao pretnje Mila Đukanovića i ekstremnih montenegrina da će Srbi i Crnu Goru napustiti na traktorima. Te pretnje sada u delo sprovode Spajić i Milatović. Poput svog političkog oca i ideoloških prethodnika iz Hrvatske i BiH, grade mit o genocidnim Srbima usvajanjem rezolucija o Srebrenici i uvođenjem Dana sećanja na nepostojeći genocid.

Ovo poslednje upravo je produkt rezolucije usvojene u junu 2021. godine. Treba se uvek podsetiti da je rezoluciju usvojila Skupština uz glasove opozicionog DPS-a, na inicijativu Vlade Zdravka Krivokapića, koji je navodno pobedio taj isti DPS i režim Mila Đukanovića. Zdravko i njegovi svedoci, uz učešće Demokrata Alekse Bečića, URA-e Dritana Abazovića i bivšeg režima Mila Đukanovića, zabili su nož u leđa čitavom srpskom narodu.

Kasnije su, podlo, to pokušali da „isprave“. Naime, velika prevara Srba u Crnoj Gori nastavljena je i kada je usvojena rezolucija o Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu u junu 2024. godine. Onako kako to samo znaju izdajnici, rezolucija je kolokvijalno, u pojedinim crnogorskim medijima, vezivana za Jasenovac, a zapravo je Jasenovac zloupotrebljen, pa su toj ustaškoj fabrici smrti pridodati i nacistički logori kako bi svi bili zadovoljni.

Zvanična koalicija DPS-a i Evropa sad preko Srebrenice?

Upravo to da svi budu zadovoljni, na račun Srba, gledamo ovih dana u crnogorskoj Skupštini. Ministar za ljudska i manjinska prava Fatmir Đeka, predstavnik albanske manjine, pokrenuo je najnoviju inicijativu da se realizuje odredba iz rezolucije o Srebrenici iz 2021. godine o uvođenju Dana sećanja.

Danas, kada su Pokret Evropa sad Milojka Spajića i DPS Mila Đukanovića nikada bliži formalizovanju koalicije, jasno je da Srbi više nisu potrebni. Nije potreban ni predsednik Skupštine Andrija Mandić, koji je pristao na više ustupaka, pokušavajući da uveri srbomrsce iz Crne Gore da je moguć suživot. Nije potreban ni Milan Knežević, jer je već izašao iz vlasti, a ona je opstala.

Predstavnici manjih partija koji se izjašnjavaju ili predstavljaju kao Srbi, Goran Danilović iz Ujedinjene Crne Gore ili Vladimir Joković iz Socijalističke narodne partije, tek nisu potrebni. Puzajuća koalicija DPS-a i Evrope sad mogla bi da bude formalizovana nakon usvajanja još jedne antisrpske inicijative, a Srbi zauvek izbačeni iz vlasti i društvenih tokova.

Kako izgleda antisrpski rad Milojka Spajića i Jakova Milatovića najbolje je opisao predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije za regionalnu saradnju Miloš Vučević.

„Nastavljaju zabrane ulaska srpskih državljana, nastavljaju progon Srba, zabranjuju srpski jezik i trobojku... To je sve tužno i licemerno za jednu državu koja se navodno zalaže za evropske vrednosti. Antisrbi koji su zahvaljujući Srbima došli na vlast sve rade protiv vitalnog interesa srpskog naroda. Sad ponovo pokreću neku inicijativu da se 11. jul proglasi za Dan sećanja na žrtve navodnog genocida u Srebrenici, stavljajući žig genocida na srpski narod. Navikli smo na njihove „prljave igre“. Pamtimo šta su radili u UN pre dve godine kada je predsednik Vučić branio interese srpskog naroda, međunarodno pravo i pravdu. Za razliku od njihovih „prljavih rabota“, Srbija nastavlja da radi svoj posao, da raste i razvija se, da jača ekonomski, da jača svoj međunarodni položaj, da bude još snažniji lider celog regiona, bezrezervno čuvajući svoj narod i braneći njegove interese u celom regionu. Nastavićemo još snažnije da pomažemo srpske kulturne institucije u Crnoj Gori, da pomognemo da čuvaju srpski jezik i ćiriličko pismo“, naveo je Vučević.

Zaista, „prljava rabota“ antisrpskih predstavnika koji su na vlast zajahali glasovima Srba, a nastavili i pojačali antisrpski rad Mila Đukanovića, ući će u istoriju kao najnečasnije delo. Onih 3.267 Srba iz srpskog Podrinja, ubijenih od strane Naserovih koljača, nebeski su zaštitnici celog srpskog naroda, ali i večna sramota onih koji na njih pljunu.

U Spajića i Milatovića danas gledaju tromesečna beba Mirjana Petrović i dvanaestogodišnji Slobodan Stojanović, zverski ubijeni, kojima ne trebaju truli kompromisi radi opstanka na vlasti, već pravda! Pravda i istina su takve da su Srbi žrtve, a ne genocidan narod, i to bi Spajić i Milatović trebalo da znaju.

(24sedam.rs)