Ako bi se uporedo sa predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji održali i izbori za dvojicu najpopularnijih deda i dve najpopularnije babe, kod baba bi bilo povuci-potegni ali kada su dede u pitanju izraziti favoriti su dede Žakline Tatalović i Miloša Parandilovića.

Po prostoru koji dobijaju u srpskim medijima, sa njima dvojicom mogu da se porede jedino Mesi i Mbape. I to samo zahvaljujući po njih srećnoj okolnosti da se ovih dana održava svetsko fudbalsko prvenstvo.

Prvo je blokaderska ikona Žaklina Tatalović izjavila da joj je deda čuveni akademik Nikola Hajdin. Akademik je odavno mrtav pa se nije izjašnjavao tim povodom ali se oglasio njegov sin jedinac Rade, takođe pristalica politike „blokadama do slobode kretanja“ izjavom da je on jedino Nikolino dete, da ima tri sina a da se nijedan od njih ne zove Žaklina.

Oko ovog slučaja još se lome blokaderska koplja a pojavio se novi. Još veseliji. Mediji su objavili izjavu izvesnog Draga Parandilovića, pristalice vlasti iz Priboja, koji tvrdi da je deda Miloša Parandilovića, jednog od lidera opozicije. (Ne)suđeni unuk se oglasio izjavom da se (ne)suđeni deda lažno predstavlja i zapretio da će ga tužiti sudu.

Sa obe bajke i njihovim glavnim junacima vlast i njoj naklonjeni mediji svakodnevno teraju sprdnju i zbijaju šale. Tako pokazujući da nisu dorasli istorijskom trenutku, odnosano da ne shvataju da je u pitanju problem od prvorazrednog nacionalnog i državnog značaja, koji treba hitno rešiti. Da bi se predupredila potencijalno velika šteta po Srbiju.

Može se dogoditi da Miloš Parandilović sutra bude izabran za predsednika Srbije, a Žaklina Tatalović za predsednika vlade. A da se ne zna ko im je deda. To bi bila njihova slaba tačka, kao što je Mesiju i Mbapeu Ahilova peta, na koju bi neprijatelji Srbije stalno igrali.

Dakle, slučaj treba pravovremeno rešiti. Ali kako? Mislim da je najbolje da Miloš Parandilović svog (samo)zvanog dedu Draga pokloni Žaklini Tatalović.

Na taj način bi dokazao da mu Drago Parandilković nije deda. Jer ko bi svog dedu poklanjao nekom drugom? Takva budalaština ne bi mogla da padne na pamet čak ni Milošu Parandiloviću. Na drugoj strani, Žaklina bi dobila dedu.

Jeste da nije akademik, ali deda je deda. A dedi se u zube ne gleda.
 

Dušan Marić