Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas u Beogradu svečanom otvaranju XXI Svetskog kongresa ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije.
Događaj je počeo u 10 časova u Sava Centru.
Obraćanje medijima posle govora
Vučić kaže da su danas u Beogradu mnoga važna svetska imena, i ističe da su tu i nosioci Nobelovih nagrada, i da je zadovoljan što je država Srbija pomogla da oni danas budu u Beogradu.
- Ono što je za ljude u Srbiji važno, mi smo u prvom kvartalu ove godine četvrta ekonomija Evrope po stopi rasta. Očekujemo da budemo u prva tri do kraja godine, i verujem da ćemo sledeće godine biti broj jedan po stopi rasta. Ono što je još važno da potražimo nove izvore rasta, u vremenu kada dolazi manje investicija spolja, pošto se svi zatvaraju u svoje krugove i gledaju kako da obezbede svoje interese. Istovremeno, moraćemo da vodimo računa o energiji, naročito električnoj energiji, pod dva to je voda, očekujem da nekih 35 odsto potreba za vodom poraste do 2050. godine, i mnoge zemlje će imati nestašice vode, i moramo se spremiti za to. I ono treće je da moramo ići u korak sa inovativnim tehnologijama, kako bismo ubrzavali svoj rast, i nikako se ne smemo zadovoljiti time što će nam ova i sledeće godine biti dobre, već moramo razmišljati godinama unapred - rekao je on.
Predsednik dodaje da imamo ljude koji znaju mnogo toga, ali i mnogo toga što tek treba da naučimo, i kaže da će biti uložen ogroman novac.
Odgovarajući na pitanje o velikom skupu u Beogradu, on kaže da Siniša i Ana vole da govore detalje novinarima, a da je njemu najvažnije šta će biti izrečeno kao plan za budućnost, šta je program i šta mora da se uradi u našoj zemlji.
- Ja se pripremam za to, radimo teško i naporno, pred ljude ćemo nešto 27, nešto 28. a nešto 29, to su dani kada ćemo mnogo toga da predočimo za budućnost. Mislim da će to ljudi razumeti, da vide gde je njihovo mesto u ovoj zemlji i da ih to najviše zanima - rekao je on.
O lažima o zvučnom topu i Sarajevo safariju, predsednik kaže da je čuo da su o Sarajevo safariju na N1 rekli da se zna da je to laž, i zapitao je što ranije nisu to rekli.
- Oni su promašili godinu u optužbama, šta treba svaki dan da izlazim i demantujem. Kako da prestane ta kampanja, šta je to što protivnici mogu da nam kažu. Da nam kažu da je bolja plata od 300 evra nego 1050? Da nam kažu da su bolje manje penzije od većih? Da kažu da je bolje kada imate nula urađenih pruga ili kada imate stotine kilometara pruga i puteva. Da kažu da je bolje da nemamo stadione nego da imamo? Oni su nula bolnica izgradili za 12 godina! Nula! Mi već sada izgradili preko 211 objekata, i gradi se još 35. Pošto ne možete to da kažete, onda morate da sipate mržnju. Imate svoje platforme za mržnju, kada one to pojačaju, deo ljudi misli da je to istina - kazao je Vučić.
Savo Manojlović je objavio snimak za hapšenje, na kom se nalazi i ime predsednika, i Vučić je još jednom poručio da zvučni top nije korišćen.
- Kažu da sam rekao FBI i FSB, ne i jedni i drugi su pozvani, i evo ja pozivam ponovo, i FBI, i sve evropske službe, tada zbog neobjektivnosti pojedinih iz Evrope, zvali smo Amerikance i Ruse. Bortnikov, šef FSB je stavio svoj potpis da toga nije bilo. Vi nam recite koju službu da pozovemo, mi ćemo je zvati. I ko god da dođe reći će vam da nije bilo zvučnog topa. Ne možete da izmislite nešto što se nije dogodilo. Svi ti koji nemaju nikakvu podršku naroda danas, moraju da budu žešći i snažniji u lažima protiv nas nego sami "studenti" blokaderi. Svi će da se ređaju, da glume heroje, iako svi znaju da nije bio zvučni top - kazao je on.
- Svi iz sektora bezbednosti znaju da je laž. Mi mislimo i da znamo od koga je potekla, ali ostavićemo da tužilaštvo radi svoj posao - naglasio je predsednik.
Da ne daj Bože pobede oni koji su Srbiju razarali, za tri dana bi zaboravili te priče, zato što znaju da lažu, kazao je Vučić.
On je najoštrije osudio napad na automobil sina Dinka Gruhonjića.
- Svakako to osuđujem i zahtevam od nadležnih organa da hitno nađu počinioce. Srbija mora biti sigurna za sve ljude. Mogu da mislim sve najgore o idejama Dinka Gruhonjića, ali to ne znači da bilo ko ima pravo da se sa njim i njegovom porodicom tako obračunava. A što se tiče njegovih pretnji, to što je Gruhonjić nama pretio nasiljem, nikoga na svetu ne opravdava da nad njime čini nasilje. Ja znam da je bes prešao na drugu stranu. Videćete u subotu, biće najtopliji dan ove godine, biće mnogo ljudi, i na moju žalost, ljudi koji su besni zbog svih laži i prevara. Ali ja to ne želim, ja želim da vidim ljude koji žele da saslušaju put u budućnost. Mi smo svi jedna porodica! Ne moramo ni mi da budemo u svemu u pravu, i ne bi to moglo ni da se izvodi kako je izvođeno da mi nismo pokazali nebrigu. Ali svejedno, mi smo jedna porodica i moramo da živimo u miru. Svakako, najoštrije osuđujem svako nasilje, a to što se tiče pretnji to nije ništa novo, da vide ljudi kakav je njihov jezik, ali morate i razumeti oca kada vidi da se nešto dogodilo njegovom sinu, i koji je tako reagovao - kazao je Vučić.
Dodaje da je i on čovek od krvi i mesa, i da se trudio da ne preti nikome, ali da je to njegova dužnost kao predsednika.
- Gruhonjić nije predsednik, on nema tu vrstu dužnosti. A biće mnogo toga zanimljivog u subotu, i nećemo dugo da držimo skup, biće jedan ili dva, tri govornika maksimalno. Kratko će da traje sam skup, ali biće važne poruke. A za nas su važne poruke i ljudi koji dođu, imaće glasačke kutije gde će moći da se izraze šta su najveći problemi, ali i da dopišu šta oni vide kao najveće probleme ako ih ne vide u tih 10 ili 15 tačaka. Dakle, svako će imati taj deo i olovku gde može da zapiše, šta je ono najvažnije da rešimo da bi Srbija mogla da ide što brže napred. Obezbedićemo desetine hiljada boca sa vodom, cisterne, pozivam ljude da dođu. Imaćemo stolice za najstarije, da mogu da odmore, ali postaraćemo se da bude organizovana i lekarska pomoć. To su tehnički detalji, i kada to rešimo, najvažnija je poruka, kako idemo u budućnost, a u budućnost moramo ići svi zajedno, ujedinjeni, a ne podeljeni onako kako su pokušavali da nas podele. To je ono protiv čega se borimo i što moramo da pobedimo - kazao je predsednik.
Vučićevo obraćanje
- Profesore Vlahoviću, uvaženi gosti, pripremili su tri različita govora za mene. Svi su predugački, moram iskreno da vam kažem. Veliko mi je zadovoljstvo da vas sve danas pozdravim. - rekao je Vučić na početku obraćanja. On se zahvalio svim učesnicima, posebno onima koji su doputovali izdaleka.
- Tema ovogodišnjeg kongresa je globalna ekonomska realnost, zato što živimo u periodu kada padaju u vodu sve teorije koje su vladale decenijama - rekao je on.
Vučić ističe da je danas svet međusobno povezan, ali i fragmentiran, i da je ta kontradikcija u srži raznih izazova.
- Želim da podelim sa vama jedno od mojih iskustava, koje se desilo još 2021. godine. Išao sam u Davos, to je bila jedna od mojih 12 poseta tom švajcarskom rizortu, i uvek sam nameravao da slušam ljude koji su se obraćali publici u Davosu. Da biste nešto pričali sa tim pametnim ljudima, morate i da ih slušate. Te godine je gost bio Si Đinping, i ja sam video na koji način su svi bili zapanjeni njegovim govorom, on je prigrlio globalizam, ali je okrenuo naopačke sve vrednosti koje smo mi tada znali, ali sam čuo i evropske lidere koji su počeli da govore o protekcionističkim merama - rekao je predsednik, i dodao da je to iznenadilo svet.
Evropa danas gradi mehanizme da štiti svoju ekonomiju i industriju, zato što druge sile, SAD i Kina, su dominantne u polju modernih tehnologija, poručio je Vučić.
- Evropa ne može da prati takvu tržišnu trku. Tada sam shvatio da ništa u budućnosti neće biti isto - rekao je predsednik.
On je naglasio da je to znak za uzbunu za sve nas u Evropi, i da Evropa, kaska za Kinom i SAD po raznim pitanjima.
- Ako se ne promenimo, taj jaz će se produbiti u budućnosti. Srbija, koja je na raskršću Evrope, doživela je sve te promene. Dugo godina, multipolarnost je bila odbacivana, a sada je to jednostavno opis stvarnosti. Na početku ovog veka ekonomija Kine je bila trilion dolara, danas je ona 22 triliona! Do 2030. godine svetska srednja klasa brojaće više od 5 milijardi ljudi, 70 odsto od toga u Aziji. Te promene menjaju geografiju globalnog rasta, i možda najveća greška koju možemo da napravimo je da mislimo da se globalizacija završava. Ne završava se, već se menja - kazao je on.
Predsednik dodaje da male i srednje zemlje moraju da se povinuju tuđim pravilima, i kaže da raste neizvesnost na tržištima.
- Svedoci smo zato povratka industrijske politike, industrija se ponovo smatra strateškim sredstvima, a ne samo ekonomskim. Pojava Kine i njen uspon kao vodeća proizvodna ekonomija je primer tog trenda. Ali to se vidi po sve jačem akcentu na industrijsku politiku u SAD, Evropi i Indiji - rekao je Vučić.
Predsednik je potom rekao da kada je god pitao Kristalinu Georgijevu šta da radimo, da li da agresivno investiramo ili čuvamo finansijske bafere, odgovor je uvek bio da se očuvaju finansijski baferi.
- A onda da se ulaže što više može. Još jedno pitanje je pitanje AI. Veštačka inteligencija ima potencijal da potpuno preobrazi produktivnost, sve. MMF procenjuje da će 40 odsto poslova biti pogođeno AI, i biće potrebna pomoć radnicima da se prilagode. Neka od najvećih ograničenja sledećih decenija će biti fizička, poslednja istraživanja kažu da ovo neće biti samo privremena kriza. Imamo i nestašice vode, sa kojima se suočava 4 milijarde ljudi. Suše koštaju 300 milijardi godišnje, ugrožavaju bezbednost hrane, poljoprivredu i produbljuju nejednakosti - naglasio je on.
Odgovarajući na pitanje o velikom skupu u Beogradu, on kaže da Siniša i Ana vole da govore detalje novinarima, a da je njemu najvažnije šta će biti izrečeno kao plan za budućnost, šta je program i šta mora da se uradi u našoj zemlji.
- Ja se pripremam za to, radimo teško i naporno, pred ljude ćemo nešto 27, nešto 28. a nešto 29, to su dani kada ćemo mnogo toga da predočimo za budućnost. Mislim da će to ljudi razumeti, da vide gde je njihovo mesto u ovoj zemlji i da ih to najviše zanima - rekao je on.
Helpman: Na Svetskom kongresu ekonomista u BG biće predstavljeni najbolji naučni radov
Predsednik Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA) i profesor sa Harvard univeziteta Elhanan Helpman, izjavio je danas, na otvaranju 21. Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu, da će na skupu, kada je reč o naučnom delu, biti predstavljeni najbolji radovi i zahvalio svima koji su radili na organizaciji kongresa. Helpman je izrazio očekivanje da će nakon kongresa svi učesnici otići sa stečenim novim znanjima.
"Zahvalni smo Srpskoj asocijaciji ekonomista, sa kojom smo sarađivali na organizaciji ovog skupa. Lokalni organizacioni odbor, na čijem čelu je profesor Aleksandar Vlahović, uradio je sjajan posao. I, ono što je još važnije, naš generalni direktor, Andrea Kavalo, je takođe uradio svoj deo posla na fantastičan način. Oni su zajedno omogućili organizaciju skupa. Želim da odam priznanje Eriku Maskinu, narednom predsedniku, koji je bio na čelu odbora koji je pripremio naučni deo programa, zajedno sa velikom grupom volontera", naveo je Helpman. Dodao je da su oni proučavali radove i odabrali najbolje, koji će biti predstavljeni na forumu. "Erik je organizovao na fantastičan način grupu uvaženih govornika i panela koje ćemo čuti na kongresu. Dakle, želim da se svima zahvalim, svima koji su omogućili ovaj skup, i nadam se da ćemo svi otići odavde pametniji nego što smo bili", rekao je predsednik IEA.
Vlahović: Svetski kongres ekonomista prilika za jačanje veza SRB i akademske zajednice
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je danas na otvaranju 21. Svetskog kogresa ekonomista u Beogradu da je to jedno od najvažnijih međunarodnih okupljanja u oblasti ekonomije koje predstavlja dragocenu priliku za jačanje veza između Srbije i Jugoistočne Evrope, kao i globalne akademske zajednice i kreatora javnih politika.
"Velika mi je čast i istinsko zadovoljstvo da vam poželim dobrodošlicu u Beograd i na 21. Svetski kongres Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA). U ime Saveza ekonomista Srbije, srdačno pozdravljam sve učesnike - ugledne govornike, cenjene kolege iz celog sveta, kreatore ekonomskih politika, naučnike i partnere koji su nam se danas pridružili", poručio je Vlahović na svečanom otvaranju u Sava centru kojem prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vlahović je istakao da je Svetski kongres IEA mesto gde se ideje razmenjuju, razmatraju i razvijaju, ali i mesto na kojem nastaju nove perspektive i buduća saradnja. "Posle gotovo 20 godina, Svetski kongres se vraća u Evropu i po prvi put se održava u Jugoistočnoj Evropi. Posebno smo ponosni što je Savezu ekonomista Srbije poverena organizacija ovog značajnog događaja i što naš region postaje sve aktivniji deo globalnog ekonomskog dijaloga", naglasio je Vlahović. Kako je rekao, ekonomisti se okuplja u trenutku kada se svet suočava sa velikim izazovima - geopolitičkim tenzijama, brzim tehnološkim promenama, klimatskim pitanjima i promenama u globalnim ekonomskim odnosima.
"U takvim okolnostima, otvorena, odgovorna i na budućnost usmerena ekonomska rasprava važnija je nego ikada", poručio je Vlahović. On je podsetio da već dugi niz godina Savez ekonomista Srbije ima značajnu ulogu u unapređenju ekonomske misli i javnog dijaloga u Srbiji i širem regionu. "Radili smo na povezivanju akademske zajednice, kreatora javnih politika i poslovne zajednice, podstičući odgovorno i informisano donošenje ekonomskih odluka. Naša misija oduvek je bila da podržavamo znanje, dijalog i saradnju. Organizacija ovog kongresa zato nije samo velika čast za naš savez, već i priznanje radu i posvećenosti mnogih ljudi koji su doprineli razvoju ekonomske nauke i profesionalne razmene u našoj zemlji i regionu", rekao je Vlahović.
On je napomenuo da istovremeno ovaj kongres predstavlja dragocenu priliku za jačanje veza između Srbije, Jugoistočne Evrope i globalne akademske zajednice i zajednice kreatora javnih politika. "Ovaj kongres okuplja neke od vodećih svetskih ekonomista, dobitnike Nobelove nagrade, ugledne naučnike i kreatore javnih politika. Pod centralnom temom 'Suprotstavljene vizije sveta' (Contrasting World Visions), kongres nas poziva da razmotrimo neka od ključnih pitanja našeg vremena: demokratiju i autokratiju, globalizam i nacionalizam, multilateralizam i bilateralizam. Ova pitanja sve više oblikuju ne samo političke odnose već i budućnost ekonomskog razvoja, prosperiteta i međunarodne saradnje", naveo je Vlahović. Tokom narednih dana, kaže, sa više od 1.000 učesnika, brojnim naučnim radovima i mnogobrojnim diskusijama, kongres će postati živ i dinamičan forum za razmenu ideja, iskustava i novih rešenja. Zahvalio je Međunarodnoj ekonomskoj asocijaciji na poverenju koje je ukazalo SES-u. "Takođe želim da zahvalim svim partnerima, institucijama, kolegama i volonterima čija su posvećenost i podrška omogućile održavanje ovog događaja. Posebnu zahvalnost upućujemo Vladi Srbije, generalnom pokrovitelju kongresa, kao i kompanijama Delta Holding i AIK Banka, našim generalnim sponzorima, i svim ostalim sponzorima na njihovoj dragocenoj podršci", istakao je Vlahović. Izrazio je očekivanje da će učesnicima kongresa boravak u Beogradu biti, kako je rekao, istovremeno profesionalno koristan i nezaboravan. "Takođe se nadam da ćete uživati u duhu, energiji i gostoprimstvu našeg grada, mesta gde se tradicija i moderne ideje susreću. Dobro došli u Srbiju. Dobro došli u Beograd. Dobro došli na 21. Svetski kongres IEA", poručio je Vlahović. Svetski kongres ekonomista, najveći naučni skup iz oblasti ekonomije Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), počeo je danas u Beogradu i trajaće do 26. juna u Beogradu. Kongres će okupiti više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući i dobitnike Nobelove nagrade i tokom pet dana biće organizovano 12 plenarnih sesija i plenarnih panela, kao i više od 200 paralelnih panela. Među ključnim temama 21. Svetskog kongresa ekonomista biće budućnost globalizacije i pitanje da li se taj proces završava ili se nastavlja u novim oblicima. Posle gotovo 20 godina, ovaj najznačajniji svetski događaj u ekonomskoj struci vraća se u Evropu, a po prvi put će biti organizovan u regionu jugoistočne Evrope. U narednim danima najavljeno i učešće prvog potpredsednika vlade i ministra finansija Siniše Malog, kao i guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković. Među učesnicima biće i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju: Žan Tirol sa Tuluške ekonomske škole, Ester Diflo sa Univerziteta Masačusets i Erik Maskin sa Harvarda. Tema ovogodišnjeg kongresa je "Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji".
Komentari (62)