Mesec dana unapred blokaderi-plenumaši najavljivali su, kako su govorili, „ogroman skup“ u Novom Sadu. U saopštenjima su pretili „poslednjom porukom“, govorili o „prelomnom trenutku“ i samouvereno proglašavali pobedu još pre nego što je ijedan čovek izašao na ulicu.

U javnosti su pokušavali da stvore utisak masovne podrške, da je Srbija navodno na ivici nekakvog preokreta i da se „narod budi“. Međutim, kada je došao dan okupljanja, stvarnost je brutalno razbila propagandu.

Na mestu koje je trebalo da pokaže „snagu plenuma“, pojavilo se jedva oko 150 ljudi.

To je bilans mesec dana pumpanja, pretnji i velikih reči.

Umesto mase – šačica istih lica. Umesto istorijskog trenutka – tišina. Umesto „poslednje poruke“ – poruka smeha i razočaranja, čak i među onima koji su ih do tada podržavali.

Blokaderi su još jednom pokazali da su mnogo glasniji na društvenim mrežama nego na terenu. Njihova strategija zasniva se na iluziji, na stvaranju privida snage, dok realnost neumoljivo pokazuje da iza parole nema naroda.