DEKONSTRUKCIJA Danilo Marunović ideologijom pokušava da zataška toksikologiju

Taj podatak Marunović potpuno prećutkuje u brojnim nastupima u kojima nastoji da sebe predstavi kao političkog prognanika i borca za slobodnu Crnu Goru.

Marunović je, uoči izvođenja svoje predstave „Gospoda Glembajevi“ u Beogradu, privremeno zadržan i ispitan od strane bezbednosnih službi Srbije. Po njegovim tvrdnjama, radi se o „psihološkom ispitivanju“ i „sistemskoj represiji“, a razlog je, kako navodi, njegovo pisanje o Vidovdanu kao „mitološkoj konstrukciji“. Iako ove izjave odgovaraju narativu samoproglašenog otpora, izostaje i najmanji osvrt na rezultate zvaničnih analiza kojima je, po zakonu, bio podvrgnut tokom postupka - analize koje potvrđuju prisustvo kokaina u organizmu.

Ovaj detalj nije ni nebitan ni marginalan. On suštinski menja karakter slučaja i dovodi u pitanje kredibilitet svih naknadnih izjava koje Marunović daje u javnosti. Umesto suočavanja sa tim podacima, reditelj konstruiše narativ u kojem je on žrtva velikodržavnog aparata, a njegova predstava simbol otpora. Pri tom se zanemaruje činjenica da je u Srbiji boravio legalno, da je izvođenje predstave u Narodnom pozorištu omogućeno, kao i da mu je, po sopstvenom priznanju, čak uvažen lični zahtev da bude sproveden na granični prelaz Đeneral Janković, ka Severnoj Makedoniji, umesto uobičajene rute deportacije do Dobrakova i Crne Gore.

U javnom obraćanju, Marunović izjavljuje: „Bio sam ponosan kad su me priveli. Znao sam da tamo idem u ime svojih ideja.“ No, postavlja se pitanje: može li osoba koja je u trenutku privođenja bila pod uticajem opojnih supstanci zaista predstavljati bilo kakve ideje, osim one o ličnom nemaru i neodgovornosti? I nije li upravo zataškavanje tog podatka pokušaj da se diskredituje ozbiljnost bezbednosnog postupanja i umanji značaj realnih indikatora rizika?

Dodatni sloj kontroverze donosi način na koji se Marunović, bez ikakvih dokaza, obračunava sa kritičarima. U svojoj izjavi tvrdi da „svaki Crnogorac koji napada crnogorske aktiviste, svesno ili nesvesno radi za interese BIA“. Takav stav, osim što je duboko uvredljiv, otkriva i duboku netoleranciju prema svakoj vrsti neslaganja. Umesto demokratskog duha dijaloga, dobijamo dogmatski koncept: ko se ne slaže - radi za službu.

Marunović ne krije da je njegov pristup umetnosti politički angažovan i da svoje nastupe doživljava kao „pobunu“. Ali, upravo zato što se poziva na javni prostor, mora prihvatiti i javnu odgovornost. Ako u centar priče stavljate „borbu za slobodu“, onda i sami morate biti spremni na potpunu transparentnost. To uključuje i odgovore na pitanja: Da li ste bili pod uticajem narkotika u trenutku privođenja? Zašto taj podatak prećutkujete?

Ovaj slučaj, dakle, ne govori samo o odnosu umetnosti i politike, već i o potrebi za istinom, bez obzira na to koliko ona bila neprijatna. Jer sloboda nije jednosmerna ulica. I ako se Marunović poziva na moralnost i ideje, onda je prvi korak ka tome upravo odricanje od obmane.

(Aloonline.me)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI