KONAČAN DATUM ZA SPAS GODINE "Posle toga nema smisla govoriti o nadoknadi nastave na fakultetima"

Đukić Dejanović je za TV Prva rekla da nije dobro što mnogi fakulteti ne rade i što neki, kako kaže, nemaju nameru ni da razmatraju mogućnost nadoknade nastave i naglasila da su, ako fakulteti uskoro ne počne da rade, ugrožene dve akademske godine.

"Ako se ne nadoknadi propušteno, a zaista je 15. april poslednji termin, iza toga skoro da više nema smisla razgovarati o nadoknadama", rekla je Đukić Dejanović.

Na pitanje šta će se dešavati ako se studenti ne vrate na fakultete posle 15. aprila, Đukić Dejanović je navela da studije u našem sistemu obrazovanja nisu obavezne, ali da uvek postoji mogućnost da se druge institucije uključe u rešavanje tog problema.

"Ali to onda nije problem obrazovanja, nego pravosuđa i raznih negativnih konsekvenci, što zaista ne bismo želeli. Kragujevački univerzitet, na primer, razmatra mogućnost na svim fakultetima kad treba početi sa nadoknadama i produžiće školsku godinu, bar su tako rekli", rekla je Đukić Dejanović.

Govoreći o tome kako će se blokade fakulteta odraziti na akreditacije fakulteta, pre svega specifičnih fakulteta kao što je Medicinski fakultet, Đukić Dejanović je rekla da je nacionalno akreditaciono telo zaduženo za akreditacije na fakultetima i da se ti programi moraju da odvijaju u prostoru, vremenu i sa nastavnim kadrom koji podrazumeva tu akreditaciju.

"Dakle, onog momenta kad se ti fakulteti ne organizuju na taj način, oni postaju trn u oku struci koja ide i van naše granice", rekla je Đukić Dejanović.

Komentaruišući to što je nastavno-naučno veće Pravnog fakulteta u Beogradu odlučilo da ne glasa o predlogu da se studenti preko platforme e-student izjasne da li su za nastavak školske godine, Đukić Dejanović je rekla da je zakon vrlo jasan i da ne sme biti prekida kontinuiteta rada u javnim delatnostima koje su od posebnog interesa za funkcionisanje države kao što je reč o oblasti zdravstva i obrazovanja.

Ona je ukazala da čak i kad dođe do izražavanja nezadovoljstva kroz štrajk koji je zakonom predviđen za razliku od blokada, postoji minimum rada na fakultetima koji podrazumeva konsultacije i da rukovodstvo fakulteta mora obezbediti konsultativne aktivnosti za studente koji to žele, mora da obezbedi uslove da polažu ispite, da se organizuju prijemni i završni ispiti, izdavanje dokumenata.

"Taj minimum procesa rada, ko ne poštuje, mora da snosi određene sankcije", rekla je ministarka.

Na podsećanje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio da se nerad neće plaćati i pitanje šta će biti sa platama nastavnika i profesora, Đukić Dejanović je rekla da je država tokom novembra, decembra i januara pokazala ogromno razumevanje sa pozivom i molbama da se nastavnici i profesori vrate nastavi bez ikakvih obustava u finansijskom smislu.

''Vlada je ocenjivala da treba da imamo neko razumevanje za nezadovoljstvo i da će se ono što se izgubilo nadoknaditi, pa nema razloga da se odbija od plate. Ali, sasvim je bilo jasno već za februar da se to neće dogoditi i doneli smo uredbu da se plati ono što je svaki nastavnik i profesor na fakultetu uradio'', rekla je Đukić Dejanović.

Ona je podsetila da su u dogovoru sa sindikatima date najveće moguće povišice plata od 16 odsto prosvetnim radnicima i zaposlenima u visokoškolskim institucijama.

''Ta uredba je imala određeni put i bili su relativno zadovoljni. Kada smo doneli uredbu u istoj proceduri o tome da se neće plaćati nerad, nezadovoljstva su bila jezivija i da su rezultirala određenim pretnjama, a niko se nije zapitao kako je moguće da Vlada Hrvatske za jedan dan nerada donese odluku o tome da se neće ništa platiti, čak ni ono što mi mislimo da treba dati prosvetnom radniku'', rekla je Đukić Dejanović.

Ona je kazala da je u periodu nadoknade nastave, nastavnicima i profesorima biti plaćen svaki čas i sve što nadoknade i pozvala ih da se vrate poslu jer je to, kako je istakla, pre svega u interesu učenika.

''Imaju mogućnosti da sve što nije do sada plaćeno nadoknade, ako ispune punu normu i pun sadržaj rada. Sistemi su takvi da mi znamo ko koliko radi.  Najveća odgovornost je na direktorima škola i dekanima, jer se obračuni o tome koliko neko radi i koliko mu treba platiti rade na nivou škola, odnosno, fakulteta'', objasnila je ministarka.

Na pitanje o napadu na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Đukić Dejanović je rekla da osuđuje svaki napad i da ne sme da postoji tolerancija na bilo kakvu agresivnost.

''Kako možete podržati nekog ko vrši bilo kakvo nasilje nad bilo kim? Ali za mene je najveće nasilje već učinjeno prema deci u osnovnoj školi koja su prvi put izvedena iz svojih učionica da daju podršku nekom protestu. Deca imaju dve obaveze, da uče i da se igraju. To su njihove obaveze i roditelji, nastavnici i čitav naš sistem treba da radi da budu što bolji uslovi za decu'', rekla je Đukić Dejanović.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI