N1 I NOVA S - FABRIKA ZA SPINOVANJE: Od 1 sindikalca Pošte i 1 radnika Kolubare ŠOLAKOVI PRODAVCI MAGLE naprave da "studente podržavaju radnici Kolubare i PTT"

Uz dužno poštovanje za sve mlade ljude koji, vođeni željom da žive u boljem, lepšem i pravednijem svetu, ovih dana izlaze na ulice, ne možemo se oteti utisku da svi oni koji se uz njih švercuju a nisu ni idealisti, ni nekorumpirani, ni nestranački, stvaraju izvesnu pijačarsku atmosferu. Gledaju nas u oči i bestidno varaju na meri.

Jer, šta je drugo nego varanje kad Šolakovi mediji jave da „studente štrajkom podržavaju radnici Kolubare i PTT“? A ispod naslova piše da će „predstavnik Sindikata radnika Pošte ‚Sloga‘ Stefan Mitrović… danas obustaviti rad u beogradskoj Pošti u Bulevaru umetnosti“!

Printscreen

 

Što se Kolubare tiče, jasno je da ovi pijačni prodavci magle, kad napišu da „zaposleni u Kolubari stoje uz studente“ imaju na umu ulogu rudara u prevratu Petog oktobra. Ko ne zna, da podsetimo: kad se Kolubara pobunila Milošević je shvatio da je izgubio. Zato vest o štrajku kolubarskih radnika ima posebnu težinu. Ali štrajka danas nema, pa Šolakovi mediji, koje je predsednica Skupštine Ana Brnabić optužila za izvođenje obojene revolucije, kad nam prodaju laž moraju malo na kvarno da pritisnu vagu… Šta stoji sitnim slovima ispod njihovog naslova „Protesti podrške studentima dela radnika EPS i Kolubare“?

Printscreen

 

Stoji da je protest najavio u budućnosti(!) „predstavnik Radnog tela Jedinstvo Kolubara Goran Perišić“. U ime Kolubare i u ime EPS… A šta je Radno telo Jedinstvo? To je privatna fejsbuk stranica građanina Gorana Perišića koji se, prema sopstvenim rečima, odmetnuo od svih sindikata, da bije svoju bitku…

Kad se podvuče crta, sve u svemu, „prodali su“ vam podršku rudara, poštara i zaposlenih u EPS, a kući ste doneli ovu dvojicu, jednog sa šaltera u Bulevaru umetnosti i drugog influensera u pokušaju.

Naravno, problem sa prebrojavanjem je mnogo širi: nikada i nigde do sada nismo dobili informaciju o tome koliko je studenata „za“ blokadu, a koliko „protiv“? Koliko njih želi da polaže ispit u januaru, a koliko se tome protivi?

Ne znamo ni koliko je nastavnika u školama za obustavu nastave, a koliko njih želi da drži časove. Odjednom više „brojevi nisu važni“, nego „principi“. Najeklatantniji primer ovakvog načina razmišljanja – koji duboko zadire u temelje demokratije i razara ih – je osporavanje sporazuma koji su sa vladom postigla četiri reprezentativna sindikata. Da bi sinidikat bio reprezentativan, dakle smatran relevantnim sagovornikom , treba da na nivou Republike okuplja najmanje deset odsto zaposlenih. Zatvaranje škola traže grupe prosvetara, odnosno sindikati, koji se takvim ne mogu smatrati. Manjina, dakle, traži da bude po njenom, jer je uverena da je ona „u pravu“, i da se zanemare interesi i volja većine.

Printscreen

 

Isti je slučaj i sa vestima o roditeljima koji prekidaju časove u školama svoje dece. Reč je o često o stranačkim aktivistima ili ostrašćenim pojedincima koji svoja uverenja stavljaju iznad uverenja većine i iznad interesa svoje dece. Uslov da čovek živi pored drugog u istom domu, zgradi, gradu, državi je saglasnost oko zajedničkih stvar. Saglasnost se postiže razgovorom kojim se postiže dogovor, ali nema ni r od razgovora ni dogovora ako jedna strana po svaku cenu nastoji da istera svoje…
Još je gore ako nastoji da to postigne silom i lažima, kao što opozicija u Srbiji i njeni mediji čine sada.

I kad smo kod toga, laži i prevare koju smo nazvali pijačarskom, ukažimo na izjavu bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića. Ocenjujući bojazan đačkih roditelja da će njihova deca protestima dela nastavnika biti oštećena, Verbić ih teši: „U zakonu piše da ako se ne održi trećina nastave, onda to nije regularna godina. Mi smo daleko od toga, celo prvo polugodište je završeno. Znači, sada bi u nastavku trebalo da ne rade ništa praktično, da bi ušli u tu zonu da nije regularno i ne verujem da će se to desiti.“

I nakupci na pijaci suptilnije kradu prodajući paprike! Kako u pola školske godine stane dve trećine nastave? I još važnije: da li bivši ministar misli da je ono što đaci nauče u jednom polugodištu dovoljno za prelazak u sledeći razred, ili na sledeću godinu fakulteta? I najvažnije: sve i da đacima i studentima budu poklonjene odlične ocene, da li im se time čini usluga ili će ih, naprotiv, propušteno gradivo pratiti kao trajni hendikep u daljem školovanju?

Đilas i ostali opozicioni lideri, i profesori koji su stranačku pripadnost stavili ispred svog profesionalnog zvanja, imaju spremljen odgovor na ovo. Uče mlade, kažu, moralu!

Možda je tako, kažemo mi. Samo što će sa vašim moralom moći da rade samo na pijaci. Dok ih ne uhvate...

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI