UŽASAVAJUĆE! PROGOVORIO ALBANAC KOJI JE VADIO ORGANE U ŽUTOJ KUĆI: "Dobro sam kasapio Srbe... Srce je bilo 300.000 maraka, 60.000 bubreg..."

Albanac saradnik specijalne jedinice "Tigrovi" takozvane OVK svedočio o stravičnim zločinima nad Srbima na Kosovu i Metohiji, detaljno opisujući kako su Albanci trgovali njihovim organima, a otkrio je i ko je iz tadašnje državne bezbednosti učestvovao u ovim nezapamćenim zločinima.

– Mene su zvali Kasap, jer sam dobro kasapio Srbe. Glavni su uzimali velike pare za to, jer je jedno srce bilo 300.000 maraka, 60.000 maraka bubreg, sve je imalo svoju cenu. 5 litara krvi 10.000 maraka, posebno nulta krvna grupa negativna, jer je ona retka. Takođe, ljudi nisu uzimani tek tako za operacije, birani su najzdraviji koji su prošli sve preglede – ispričao je, što je preneto na TV Pink u emisiji "Jutro sa dušom" Jovane Jeremić. 

– Kada smo bili povadili sve organe, telo bi ušili da ne bi curelo i da ne bi ispala creva, a zatim bi ulazila ekipa koja je sredila prostoriju, a mi smo otišli da se operemo. Koristio sam više vozila za transport organa, nisam išao jednim autom, jer je uz put bilo tenkova i srpske policije.

Naime, reč je o svedoku-saradniku u postupku Žuta kuća, jednom od Albanaca u postupku Gnjilanske grupe u Gnjilanu.

Svedok-saradnik naveo je i da je glavni u tom poslu bio Jakub Krasnići, mozak svega, a u organizatore su spadali Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Sabit Geci.

– Oni, pošto su bili komandanti, oni su nama naredili ko, kada i gde da prebaci zarobljenike i to se tako radilo. Bilo je puno vojnika koji pojma nisu imali šta se radi sa zarobljenicima, jer je malo nas znalo do kraja šta biva sa zarobljenicima – dodao je svedok-saradnik u svom iskazu.

Potom je, u daljem iskazu, pričao i kako su pripadnicima jedinica takozvane OVK dodeljivani nadimci.

– Ja sam dobio nadimak Kasap, jer sam bio između dve vatre – majčine i očeve, i moramo sam te neke stvari da radim (da kasapim), da bih preživeo i ovo sam morao da radim da bih stekao poverenje. Tako sam ja ušao u tu igru – ispričao je.

Kako je otkrio, vojnici koji su dovodili zarobljenike često nisu znali kakva ih sudbina čeka, a mali broj njih bio je upoznat sa tim šta se sa Srbima dalje dešava.

– Niko nije lud da tek tako kupuje organe. To se sve radilo da bi se ovi obogatili – zaključio je.

Kako je dalje naveo svedok-saradnik, svi tragovi krvi uklanjani su betolitom.

– Taj betolit, to je kanta od 3 litra i džak u prahu, pa se to pomeša i namaže. To je drvokompolitna izolacija. Ona kad se pravi, to, taj prah i mleko kad se spoje, dobije se masa koja se premaže preko betona, a mogu i zidovi. To je jedna vrsta izolacije da se prikriju i ne otkriju tragovi krvi – glasi dalje njegov iskaz.

– Nama je cilj bio da se izvadi organ, a na sve to je bila jedinica koja je čistila iza nas. U ovom događaju, taj zatvorenik što smo mu uzeli organ, on je u početku bio živ. Njemu su zatvorili usta, on nije imao snage. On je negde bio uplašen, bio mi je prvi put, pa nisam merio vreme, znam da je izgubio svest. Kada sam mu stavio nož, više mi je bilo svejedno. Ni sam možda nisam bio priseban šta sam tad uradio, jer sam morao te neke stvari da uradim. Sad to nikad ne bih uradio, pre bih da me ubiju – kazao je i dodao da je dr Ljutfim pomagao u operacijama i doktor iz Peći "sa dugačkim nosem".

- Taj zatvorenik što sam opisao, to vađenje organa prvi put što sam uradio - bio je u početku živ, ali je u jednom trenutku izgubio svest, pa mogu da kažem tačno u kom trenutku. Ja nisam smeo da pitam gde je otišao frižider sa srcem, pa zato nisam ni pitao - rekao je svedok-saradnik.

Prema njegovom svedočenju, tela su najverovatnije pokopana u Eljšanu.

– Bio je smrad kod jezera Eljšana i znam da je to udaljeno jedno 5-6 km od škole iz sela. To je malo jezero, nije veliko i znam prema pričama i prema vrsti smrada koji sam osetio, pretpostavljam da su tu sahranjena tela. Bila je zima, znam da sam osetio smrad mrtvih tela. videlo se po snegu i tragovima da je tu nešto dirano, jer se videla zemlja i nije tu ni trave bilo na tom mestu i videla se mala uzvišica od zemlje, a taj prostor je bio malo veći. Da li su divlje svinje ili neke druge divlje životinje tu kopale, ne znam, ali se osećao smrad. Pa onda kada sam slejake pitao šta tamo toliko smrdi, oni su rekli da je crkla krava, ali nisam u to poverovao. Mislim da je onaj zatvorenik što smo mu uzeli srce, upravo završio tamo – ispričao je, a zatim dodao:

– To znam jer sam više puta odlazio u Eljšan te zime, zbog prelaženja agranice sa novim vojnicima.Tog puta sam otišao sa Sulejmanom Sulimijem Sultanom koji me je poveo sa sobom, jer je trebalo da stigne Hašim Tači, da bismo mi i seljani, sa našom jedinicom, njega preveli na Kosovo. U međuvremenu, ne znam zašto je kasnio tri dana, a onda se razboleo Biljaj Sulja koji mi je rekao da pošto su ovde svi novi, da odvedem neke vojnike i pokažem im kako se to radi.

Kasap je takođe detaljno opisao i kako je vadio srce srpskih zarobljenika i kako mu je doktor objasnio da izvede operaciju "na živo".

– To mi je rekao doktor, da ubacim lagano šaku ispod kosti u grudima da ne bi oštetio organe i da sečem nožem do moje šake. I tu se zatvorenik odjednom ućutao i nije se mrdao. Kada sam uspeo polako da uklonim grudni koš, kako sam sklanjao džigericu, što mi je doktor rekao, jer su džigerice odozgo preklapale srce, pa smo pazili da ne oštetimo. Džigerica bela još je mrdala i srce je kucalo. A kada smo prišli srcu, doktor je rekao da moramo da isečemo 3,5 ili 5 cm iznad srca. Tu smo stopirali krvni sud sa koncem od 0,6 što ne može rukom da se pokida. Mi smo vezali na tri mesta ili četiri i iznad tog konca odsekli i lagano srce sa rukom spustili - ispričao je.

(Kurir)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI