KURTIJU ODZVONILO Ameri mu okreću leđa

Đurić je, za RTV, istakao da ono što Kurtijev režim radi izlazi iz svih okvira.

„Kada krenete na centre za socijalni rad, Fond za socijalno i penzijsko osigranje, pokazujete da to nije obično neprijateljsvo, već da se radi o politici koja je vođena mržnjom prema Srbima“, naglasio je on.

Đurić je, upitan šta država Srbija radi, kazao da se više godina pripremala promena stava međunarodne zajednice prema tom problemu.

On je objasnio da se svakodnevnim razgovorima i izveštavanjem o našem uglu o svakom incidentu koji se tamo događa došlo do toga da sada neke od zemalja koje su snažno podržavale nezavisnost Kosova sada jasno govore protiv svega što se dešava.

Naveo je da se to vidi ne samo u objavama preko društvenih mreža.

„Ono što su SAD odlučile da suspenduju svaki strateški dijalog sa Kosovom do daljeg je značajna odluka koja ima implikacije i na političku scenu na Kosovu. To je poruka svim ljudima na Kosovu i Metohiji da politika zatiranja srpskog prisustva na Kosovu, politika protiv normalizacije, politika jednostranih poteza i eskalacije nema podršku međunarodne zajednice“, dodao je on.

Kazao je da je to zvono za uzbunu Albancima koji će uskratiti podršku Kurtijevom režimu.

„Kao ministar moj posao je da obezbedim diplomatsku podršku. Postoje i drugi vidovi podrške u drugim segmetima sistema. Materijalna porška Srbima na Kosovu i Metohiji u prethodnim godinama ne samo da je nastavljena u tim teškim okolnostima, već je i povećana.I to ne mislim na pojedinačne dodatke, već je država zaposlila dodatni broj ljudi, ima različite programe podrške i osigurala da ono što Kurti želi da iseče linije života za Srbe ne uradi“, istakao je on.

Đurić je rekao da se na terenu dešava istiskivanje srpskih institucija, ali one i pored toga ne prestaju da rade.

Na konstataciju da se penzije isplaćuju u Raški kazao je da biranje da se uopšte ne isplaćuju i da to bude u Raški jeste pitanje opstanka Srba.

Podsetio je, kada je reč o statusu Kosova, da je 28 država u vreme ove vlasti povuklo priznanje, i da je tri nažalost priznalo.

„Imamo još neka iznenađenja u rukavu. Nismo zanemarili aspekt međunarodnog priznanja“, rekao je Đurić.

Đurić je naglasio da ni u svetlu najvećih pritisaka, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije nikada nisu prihvatili, niti će prihvatiti nezavisnost Kosova.

„Nikada to nećemo prihvatiti ne samo zato što je to naša formalno-pravna obaveza, već je naše uverenje da je ono što se desilo 2008. godine politički kriminal i nepravda. Nelegalno prohlašena nezavisnost Kosova i Metohije, suprotno međunarodnom pravu, Ustavu, bez referenduma u Srbiji, čak ni na KiM. To je nešto što je predstavljalo uvredu za većinu građana, jer to nije samo 13 odsto teritorije, nego ishodište našeg identiteta“, rekao je ministar Đurić.

Na konstataciju da se Srbija, od dolaska SNS na vlast, odrekla govovo svih nadležnosti na Kosovu, ne dobivši Zajednicu srpskih opština, Đurić je rekao da sa takvom ocenom ne može da se saglasi, jer se, ističe, Srbija nije odricala nadležnosti, već je njih Kurtijev režim na silu otimao, odnosno otimao je prostorije u kojima su te nadležnosti vršene.

Podsetio je da je 2011. godine, znatno pre nego što je SNS preuzela vlast u Srbiji, tadašnja vlast napravila dogovor o carinskim pečatima i o katastru.

„To su činjenice i ne možemo tvrditi da to ima veze sa vlašću. Tadašnja Demokratska stranka i tadašnji režim stvorio je pravne pretpostavke u korist Prištine, koje je ona iskoristila da fizički otme deo nadležnosti. Mi smo se tom suprotstavljali“, rekao je Đurić.

Dodao je da Zajednice srpskih opština, nažalost, još nema, ali da podrška Srbima na Kosovu ne samo da nije prestala, već je sačuvan i mir.

„Niko nije mogao ni da sanja da će oni partneri koji su podržali nezavinsnot tzv. Kosova, danas da budu bliži poziciji i stavovima Srbije. To nije slučajno, već je rezultat ozbiljnog rada“, podvukao je Đurić.

Na pitanje kako to može danas da pomogne, primera radi, Srbima koje iseljavaju iz stanova, Đurić je odgovorio da je kao čovek koji je osam i po godina bio na čelu Kancelarije za KiM, radio za Kosovo, gde ima brojne prijatelje, koje doživljala i kao porodicu, izuzetno frustriran zbog svega što se dešava, ali da Srbija ne prestaje da se bori, i nastaviće to da čini do postizanja željenih rezultata

„A, ta vrišteća nepravda, koju čini režim Aljbina Kurtija, a ne srpska strana, ne mislim da treba da bude tema i poligon za unutrašnje obračune“, dodao je Đurić.

Na podsećanje da član 4 Ohridskog sporazuma, koji je predsednik Vučić usmeno prihvatio, predviđa da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, Đurić je rekao da to nije tačna interpretacija događaja, budući da je predsednik Srbije odmah nakon sastanka na Ohridu jasno i javno istupio rekavši šta za Srbiju nije prihvatljivo.

„Za Srbiju je članstvo Prištine u Ujedinjenim nacijama apsolutno neprihvatljivo“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Naveo je da će to predsednik Vučić ponoviti i naredne nedelje pred Generalnlom skupštinom UN, kao što je to govorio i svake godine do sada, te da će se i tamo boriti za status Kosova i ukazivati u kakvom su položaju Srbi na Kosovu.

Na pitanje u vezi sa najavljenim zakonima o proglašenju Kosova za područje posebne socijale zaštite i za uspostavljanje organa za procesuiranje krivičnih dela počinjenih na Kosovu, a koje je, prema saznanjima medija vlada premijera Đura Macuta povukla sa dnevnog reda, Đurić je rekao da je u politici sve stvar tajminga, te da ono što je u jednom trenutku bilo dobro i oportuno, u drugom može da nanese više štete nego koristi.

„Ono što je bilo predmet regulisanja tih zakona, dobrim delom je regulisano uredbama, odlukama i drugim podzakonskim aktima Vlade Srbije, osiguravši na taj način socijalnu zaštitu. Drugim rečima, biramo trenutak, način i mesto kako delujemo da bismo ostvarili određeni cij, fleksibilno, jer želimo da u širem kontekstu osiguramo da na našoj strani imamo kritičnu masu podrške u međunarodnoj zajednici i da na terenu naše mere mogu da deluju najbolje moguće“, objasnio je on.

Na pitnje ko su te zemlje ili državnici koji danas bolje razumeju poziciju Srbije nego pre 2012, ministar je rekao da svako ko prati medije može da uoči dramatičan kontrast u stavovima nekih od ključnih zapadnih zemalja.

„Složićete se, na primer, da nije bilo uobičajeno i često da nemački visoki zvaničnici istupaju na pozicije koje su pre svega fokusirane na sprečavanje kršenja ljudskih prava Srba na KiM, kao što je juče bio slučaj sa direktorom za Balkan u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. Ili ova odluka administracije Donalda Trampa da na neoređeno vreme suspenduje strateški dijalog sa Prištinom. To su stvari koje imaju ozbiljne implikacije. Ali, mi smo za sve to vreme zadržali nama dragocenu, snažnu podršku Rusije, Kine i drugih ključnih zemalja, poput Indije, Meksika…“ naveo je Đurić.

Upitna kako zadržati Srbe koji se masovno iseljavaju u centralnu Srbiju, konstatovao je da je to ogromna tragedija.

„Neki podaci govore da se i do 20 odsto ljudi iselilo zbog Kurtijevog terora. Precizne podatke nisam mogao da dobijem, međutim, to je još jedan pokazatelj da je Srbima na KiM bilo onemogućeno da na popisnim aktivnostima učestvuju na ravnopravan način. U vreme dok sam ja bio na čelu Kancelarije za KiM, imali smo oko 108.000 pripadika srpske zajednice“, rekao je Đurić.

Na podsećanje da je njegova izjava da u dijalogu sa Prištinom „Beograd vodi 5:0“, te upitan „koji rezultat na semaforu dijaloga danas stoji“, Đurić je rekao da je to izjava izvučena iz konteksta, nakon jedne runde dijaloga, čija su tema bile energetika, telekomunikacije, integrisano upravljanje prelazima, i koja se odnosila samo na taj jedan sastanak i konkretne teme.

„Ali, stavljena je groteskan i polušaljiv kontekst, kao da sam maloumnik pa ne razumem težinu pozicije Srbije… Ali, ta izjava je i pokazatelj koliko smo neozbiljno pristupali debati o Kosovu i Metohiji, da u društvu nismo na ozbiljan i odgovoran način razgovarali o KiM“, rekao je Đurić. 

Upitan da li će biti promene politike prema Izraelu pošto se optužuje za genocid, ministar je kazao da Srbija mora da vodi računa u diplomatskom postavljanju šta su interesi države – da sačuva odnose sa izraelskim prijateljima, sa arapskim svetom, i pomogne ljudima u nevolji da dobiju pomoć. 

Ukazao je da je među ljudima u nevolji i srpski državljanin Alon Ohel, koji se nalazi preko 800 dana u zatočeništvu.

Naravno, dodao je, Srbija šalje pomoć i ostalim ljudima koji pate i u Gazi.

Kada je reč o medijskim navodima o izvozu naoružanja u Izrael, podsetio je da su poslovi izvoza oružja klasifikovani kao poverljivi, ali je podvukao da se Srbija striktno pridržava svih kriterijuma UN. 

„Nikada Srbija ne izvozi naoružanje nedozvoljenim krajnim korisnicima. U lanac odlučivanja uključen je odnedavno Savet za nacionalnu bezbednost sa ciljem uzimanja u obzir nacionalnih interesa i međunarodnih obaveza“, objasnio je Đurić.

Podvukao da je da hiljade porodica u Srbiji živi iod  radi u namenskoj industriji i naglasio da kada UN odluče da neki krajni korisnik nije prihvatljiv tog momenta Srbija će poštovati tu odluku.

Na pitanje o stavu ambasadora Srbije u Moskvi, koji je rekao da postoje prijateljske države u EU, ali i one koje nisu prijateljski naklonjene Srbiji, naglasio je da ambasador Babić nije ništa pogrešio kada je rekao da su Slovačka i Mađarska veoma prijateljske prema Srbiji. 

„Ali smatram da moramo da se vorimo za to da imamo što više prijatelja i da pridobijemo one koji imaju drugačije stavove. Nije netačno da ima i onih koji nemaju baš prijateljski stav prema nama“, dodao je on.

Istakao je da je Srbija opredeljena članstvu u EU i da je njen nacionalni interes da ravnopravno odlučuje sa drugima o spoljnoj i bezbednosnoj politici, te podsetio da više od 70 odsto trgovine Srbija ostvaruje sa Unijom. 

„Ako to možemo da uradimo čuvajući nacionalne interese i kada je reč o Kosovu i Metohiji i drugih prijateljstava tim pre i bolje“, naglasio je on.

Ukazao je da treba praviti razliku između pojedinih poslanika u Evropskom parlamentu i stavova zvaničnika institucija EU.

Upitan za istraživanje Evrostata, prema kojem u mnogim zemljama članicama ne postoji podrška za prijem Srbije u EU, rekao je da to pokazuje koliko je potrebna dvosmerna debata i zajednički rad da se slika promeni.

„Potrebno je da u zemljama EU razbijamo predrasude o nama. Evropska ideja mora da se zasniva na prevazilaženju predrasuda“, zaključio je Đurić.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI