Živimo u paklu, porodici je stavljena meta na čelo!

Tekstopisac i kompozitor iz Borče u ekskluzivnom razgovoru za „Alo!“ kaže da je ostao snažan zahvaljujući veri i molitvi, da svaki slobodan trenutak provodi sa ćerkom Janom, koja je u najranjivijem periodu svog života prvo izgubila majku, a njegovim hapšenjem ostala i bez oca, a našim čitaocima najavljuje da aktivno radi na povratku na muzičku scenu.

Kako izgleda jedan vaš dan, kako provodite vreme i da li radite u svom muzičkom studiju?

- Uglavnom sam posvećen detetu. Svakog vikenda gledam da je odvedem u bioskop, na izložbu, na predstavu, u muzej ili na neko drugo interesantno mesto i dešavanje. Što se tiče muzike, uz sve muke i nepravde koje sam prošao, ne manjkaju mi muzičke ideje! U fazi sam povezivanja opreme koja mi je potrebna za realizaciju tih muzičkih ideja. Sve ovo vreme oprema mi je bila, takoreći, na stendbaju. Prvo ću završiti nekih desetak započetih pesama, koje od tog 2. aprila stoje netaknute i čekaju nekog izvođača.

Kako se ljudi ophode prema vama na ulici, u prodavnici…? Da li nešto komentarišu, da li ste doživeli neku neprijatnu situaciju na javnom mestu od kada ste postali poznati?

- Ima raznih ljudi! Čak i u lepom periodu mog života, dok mi je supruga bila živa, bilo je zavidnih i zlih jezika kojima u tuđem dvorištu i voćke smetaju, dok se u njihovom od korova ni prag ne vidi! Pogotovo su aktivni u ovom periodu, kada su potkrepljeni raznoraznim tračevima, klevetama i neistinama koje su kružile o meni.

Deset meseci ste bili u pritvoru, kako ste tamo provodili dane i kako su se prema vama ophodili zatvorenici i čuvari?

- Što se tiče pritvorske jedinice u njoj sam proveo gotovo 11 meseci. Mnogo mi je teško sve to palo… Iščekivao sam pronalaženje i hapšenje osobe koja je počinila taj zverski zločin i moje dete ostavila bez majke, a mene bez supruge koju sam mnogo voleo! Pravi zločinac nije uhapšen, a nada mnom je počinjena nepravda veka tako što su me ni krivog ni dužnog strpali u pritvor. Što se tiče zaposlenih u Centralnom zatvoru, mogu da im uputim samo pohvale i kažem sve najbolje. Neki pritvorenici su skloni, kada izađu iz pritvora, da izmišljaju kako su tamo trpeli torturu zaposlenih kako bi prikazali da su hrabri i izdržljivi. To su priče za malu decu, možda je tako bilo nekada. Svi od komandira do upravnika su saosećajni, civilizovani ljudi. Umeju da popričaju sa pritvorenikom kada vide da je nekome teško i tako mu olakšaju zatvorske dane. Posebno sam bio pozitivno iznenađen kada sam video da ne može da prođe neki od praznika - Nova godina, Božić, Srpska nova godina, a da komandiri, kao i upravnik, ne obiđu svaku sobu i čestitaju praznik svakom pritvoreniku! Sve u svemu, tretman je odličan i postoji zatvorsko načelo „ispoštuj pravila i red pritvorske jedinice i bićeš uvek ispoštovan“.

Da li ste vreme u pritvoru iskoristili da napišete neku pesmu ili da zapišete svoje misli?

- Sve moje misli i sva moja osećanja dok sam bio u pritvoru bila su usmerena ka mojoj ćerki Jani, koja je u to vreme bila i bez majke i bez oca! Od kada nam je Jelena ubijena, Jana je imala samo mene. Nisam je ispuštao iz naručja i očinskog zagrljaja, znajući da majku ne može niko da joj zameni, a kao otac sam svim srcem i svom dušom bio uz nju. Da bi kasnije, usled nečije surove igre ili možda greškom usledilo moje hapšenje i tim činom dete je privremeno lišeno i drugog roditelja, koji je u njenom životu jedina karika koja može da joj pruži roditeljsku ljubav i snagu za težak period u kojem se našla zbog gubitka majke.

Otkako je Jelena brutalno ubijena, vaša ćerka Jana je bila pod lupom javnosti, da li se plašite za nju i njeno odrastanje? Kako u budućnosti vidite njen život?

- Jana, kao i cela moja porodica, bila je izložena neviđenom pritisku javnosti. Neutemeljene, neargumentovane optužbe napravile su od naših života pakao. Sramno i bez skrupula stavljena je meta na čelo celoj mojoj porodici. Maksimalno sam se trudio da dete zaštitim i od tuge i od patnje koja je konstantno prisutna u porodici. Najpre zbog gubitka Jelene, kao i zbog nepravde koju je porodica doživela.

 

 Da li Jana pominje Jelenu, koliko vam je teško da s njom razgovarate o tome?

- Normalno da pominje... Pričamo o njoj sa mnogo ljubavi i ne damo da nam sećanja na Jelenu izblede! Vreme mi je dragoceno, s obzirom na to da sam maksimalno posvećen Janinom odrastanju. Prisutan sam u svakom njenom danu, trudim se da joj vreme ispunim što interesantnijim sadržajima za njen uzrast. Osim toga, aktivno radim na povratku autorskom radu i kreiranju muzike.

 

 Da li su se prijatelji udaljili od vas posle Jeleninog ubistva? Da li imate prijatelja kome možete da otkrijete i najveću tajnu, koji zna da je čuva?

- Posle svega što se desilo, moji prijatelji su se samo filtrirali. Oni pravi i dalje su uz mene, a oni koji nisu bili pravi otišli su iz mog života, što je dobro. Jednostavno ne možeš živeti a da nikome ne veruješ. Moja vera i gospodnje zapovesti mi ne dozvoljavaju da postanem zao i budem čovekomrzac zato što su mi upravo takvi ljudi naneli strašnu nepravdu. Verujem da će pravda biti zadovoljena i da će se stideti oni koji su iz ko zna kojih interesa bili spremni da žrtvuju celu jednu porodicu.

Psihički ste izuzetno jaki, da li idete na psihoterapiju i da li vam trebaju saveti stručnjaka kako da prevaziđete teške trenutke?

-  U spartansku borbi za istinu neposustajem ni duhovno ni mentalno zahvaljujući veri i molitvi, upravo onako kako nam pripovedaju naši pravoslavni sveti oci, duhovnici i monasi.