"Želim da prijavim ubistvo" rekao je mlađi ženski glas dežurnom kraj telefona 29. oktobra 1996. godine...

"Želim da prijavim ubistvo", rekao je mlađi ženski glas dežurnom kraj telefona u policijskoj stanici, 29. oktobra 1996. godine.

"Moja baka je ubijena. Izbodena…”, kazala je devojka. Patrola se odmah uputila u Ustaničku ulicu, a prestonicom se kao munja pronela vest o zločinu.

Inspektori ne pamte da su ikada videli takav prizor. Kosara B. (72) bila je izmasakrirana. Ležala je u lokvi krvi na podu dnevne sobe. Njena unuka Marija B. (19) prestravljeno je gledala policajce.

 

"Bila sam u gradu. Kada sam se vratila kući, baku sam našla mrtvu”, tiho je rekla. Inspektori su posmatrali sitnu plavokosu devojku drhtavog glasa na poprištu jezivog zločina. Krv je bila svuda. Marija je ćutala. Uviđaj je sporo odmicao. Inspektorima je odmah upalo u oči da vrata stana nisu obijena. Ko je ubicu pustio u stan?

Kasnije će obdukcija pokazati da je nesrećna žena ubijena s čak 133 uboda nožem. Zločin iz strasti, znali su odmah oni iskusniji. Iz nepodnošljive mržnje.

Nijedan razbojnik to ne bi uradio samo da bi savladao staricu koju želi da opljačka. I kockice su počele da se slažu. Nedelju dana kasnije, zbog ubistva je uhapšena Marija. Pored nje, iza rešetaka se našla i njena nerazdvojna drugarica iz srednje škole Nataša N.

Istraga je utvrdila da je Marija dala Nataši ključ od stana, a zatim s bakom otišla u šetnju. Nataša je ušla i čekala.

Kada je Kosara ušla u dnevnu sobu, Nataša je napala i izbola nožem skakavcem. Starica se branila i uzalud dozivala pomoć. Pod ubodima sečiva u ruci pomahnitale devojke, nije imala šanse. Devojke su zatim otišle u spavaću sobu, ali krvavi pir tu nije završen. Nataša se vraćala i nastavila da ubada Kosaru jer se Mariji činilo da je još živa.

„Ubila sam Kosaru jer me je Marija nagovorila. Bila sam pod uticajem njenih čarolija”, rekla je Nataša u policiji, pritisnuta dokazima.

Natašin advokat Milan Vujin ukazivao je da je između devojaka postojala duboka emotivna veza, da su to utvrdili psihijatri i da je zapravo Nataša bila pod Marijinim uticajem. Čitavo suđenje proteklo je u međusobnim optužbama nekada najboljih drugarica, koje su sedele jedna pored druge u tada najvećoj sudnici beogradske Palate pravde.

Pre više od dve decenije, ovaj nezapamćeni zločin privukao je veliku pažnju javnosti. Suđenja su pratili novinari ali i znatiželjni advokati i studenti. Svi su saglasno komentarisali kako je Nataša očigledno dominantna nad Marijom i fizički i mentalno, dok je Marija delovala krhko i uplašeno.

Za sud je ključan bio nalaz psihijatara koji nisu našli psihopatološke promene kod devojaka, pa čak ni uticaj sekte, već su utvrdili da je smrt Kosare B. klasično ubistvo. Obe devojke su, po oceni psihijatara, natprosečno inteligentne, ali su u vreme ubistva bile smanjeno uračunljive. Ipak, pravi motiv zločina nikada nije sa sigurnošću utvrđen.

Da li je reč o ritualnom ubistvu, zločinu iz strasti ili o osveti, znale su samo one. Devojkama je tada pretila smrtna kazna jer je još bila važeća po našem zakonu. Dve godine kasnije, Okružni sud u Beogradu osudio je Natašu na 10, kao direktnog počinioca, a Mariju na osam godina zatvora zbog podstrekavanja na zločin. Sud je kao olakšavajuću okolnost uzeo njihovu mladost. Vrhovni sud je uvažio žalbu tužioca i Nataši kaznu povećao na 12, a Mariji na 10 godina. Obe su odslužile kaznu u ženskom zatvoru u „Zabeli”.