Zbog nečeg što mu se desilo sa 12 godina, Jovanović za žrtve bira devojčice! Šišanjem izražava strah od kastracije!

 

Ninoslav Jovanović (46), poznatiji kao Malčanski berberin, za kojim se traga pod sumnjom da je pre osam dana oteo Moniku Karimanović (12) iz Suvog Dola kod Niša, psihopata je koji je trajno oštećen, njemu ne mogu pomoći ni kastracija, ni resocijalizacija u zatvoru, kaže kriminolog Zlatko Nikolić. On ističe da takvi kao Jovanović ne ubijaju svoje žrtve, već ih seksualno zlostavljaju i vrše neki vid rituala osvete.

Istražujući profil otmičara, on veruje da je Monika živa, ali ne i da NIJE silovana. Zbog nečeg što mu se desilo sa 12 godina, Jovanović za žrtve bira devojčice u tom uzrastu koje šiša čime izražava strah od kastracije.

- Nije slučajno što bira devojčice od 12 godina, a to znači da mu nema pomoći. Za njega je duševna bolnica, ali pošto to nije ludilo već samo perverzija on može samo biti stalni gost zatvora. Sve u svemu, ja očekujem da to dete preživi jer takvi kao on nisu ubice. Osim, ako u ovom slučaju on nije "pričepljen", da tako kažem, od organa gonjenja, pa napravi glupost koju do sad nije radio - objašnjava Nikolić i dodaje:

- Reč je o pedofilu koji seče kosu, a ne ubija žrtve. Samo ih seksualno eksploatiše i maltretira. Na taj način se takvi poput njih svete a sebi šalje poruku "ne kastriraju oni mene nego ja njih". Taj ritual šišanja je, zapravo, njegov strah od kastracije. Hvata žrtve od 12 godina, odnosno one koje su u pubertetu kada je nastala neka trauma u njegovom razvoju. Zbog svega ovoga, možemo da se nadamo je Monika živa, ali ne možemo da se nadamo da je nije silovao. To je sigurno uradio. On nema empatije. On mora da vidi tuđu patnju i bol.

S obzirom na to da nije uhvaćen ni osmi dan potrage, prema Nikolićevim rečima, Malčanski berberin pokazuje sposobnost jazavca, koji je spreman da izmakne tolikoj poteri.

Takođe, s obzirom na to da se radi o pedofilu sa trajnim oštećenjima, resocijalizacija kod njega ne uspeva.

- Ni kastracija im ne bi pomogla. Ovde nije u pitanju erotski naboj, već način da se prevaziđe ta patnja, taj potisnuti strah što je preživeo - ističe Nikolić.

Na resocijalizaciji sa pedofilima u zatvoru rade vaspitači, pedagozi, psiholozi, socijalni radnici, defektolozi.

- Među njima sam bio i ja. Sa 26 godina sam ušao u zatvor. Oni, uglavnom, hoće da sarađuju jer su ugroženi od drugih osuđenika. Naročito pedofile niko ne voli. U svim zatvorskim pobunama prve koje poubijaju osuđenici jesu cinkaroši i pedofili jer se svi plaše za svoje potomstvo ili bliske ženske osobe. Zbog toga su oni upućeni na zatvorski sistem kao zaštitu. I ja sam morao da štitim te od kojih mi se povraćalo i prevrtao želudac - iskren je Nikolić.

Svaki ovakav osuđenik se prvo klimatizuje i adaptira na zatvor, a gotovo odmah i sa striktnim kaznama i nagradama.

- Takve treba odmah kažnjavati, a ne posle 6 meseci, jer su oni psihopate, a one nemaju istoriju jer ponavljaju iste greške. Međutim, kod ove kategorija pedofila resocijalizacija je uvek neuspešna. Sreća je što takvih nema mnogo - kaže Nikolić.

Na pitanje, može li običan građanin da prepozna ovakvog nasilnika, kao iz topa kaže ne:

- Nažalost, možete ih prepoznati tek kada počine prestup. Na osnovu rukopisa i pečata u toku delovanja, oni koji se bave njima, mogu da prepoznaju koliko su oštećeni i o kakvom se pedofilu radi.