Zarađivala sam za dečka, sada sam svoj gazda!

Kada je čula da pišemo priču o prostituciji, kao iz topa pristala je da da izjavu. Naravno, pod uslovom da je ne slikamo, niti da objavimo njeno ime kako joj roditelje ne bismo ponizili. Kaže, ono što im je uradila dovoljno im je za ceo život.

- Pristajem da govorim o svom sadašnjem životu prostitutke samo da devojkama dam do znanja da nikome ne veruju slepo. Nekoliko dana pred svoje punoletstvo došla sam u Beograd kako bi kupila haljinu za slavlje koje su mi roditelji spremali. Od njih sam dobijala sve što sam želela. Moje je bilo samo da učim. Posle srednje škole govorili su mi da ću moći da studiram u Beogradu i da će prodati sve što imaju da završim fakultet. Dok sam sedela u kafiću, prišao mi je pravi beogradski šmeker, stariji od mene nekoliko godina. Zaljubila sam se na prvu loptu, jer je bio divan. Razmenili smo brojeve telefona, a ja sam se vratila u selo. Već sledećeg dana po dogovoru sa njim došla sam u Beograd da se vidimo. Za manje od mesec dana pobegla sam od kuće kako bi se udala za njega, ostavila sam i majku i oca i sve moje stvari. Život je bio kod mojih roditelja, a nakon toga - pakao. Dotakla sam dno... - počinje svoju ispovest beogradska prostitutka.

Kako sama kaže, jednog dana momak joj je predložio da uveče dođu njegovi drugovi. Nije imala razlog da se buni jer je bio divan prema njoj. Kada ju je pijan pozvao u sobu i tražio od nje da se skine, shvatila je šta je čeka. Iživljao se nad njom, ali i njegovih nekoliko drugova.

- Dao mi je nešto da popijem tako da se i ne sećam šta mi je ko od njih radio. Sledećeg dana mi je saopštio da više ne mogu da živim kod njega, a da ništa ne radim. Kako sam lepa, najbolje bi bilo da prodam to što imam. Nisam imala gde, majka i otac su me se odrekli. Niko nije znao ni da li sam živa ili mrtva. Počela sam karijeru prostitutke. On je birao mušterije i od njih uzimao novac. Bila sam zatvorena u stanu... Davao mi je da jedem, i to je sve. On je bio taj koji je određivao koliko ću muškaraca imati na dan. Dobijala sam batine svaki put kada bih mu se usporotivila. Nisam komunicirala ni sa kim. Posle nekoliko meseci navikla sam se na svoj posao. On mi nije davao novac, ali sam od mušterija saznala koliko zarađujem. I nije bilo malo, mesečno i do hiljadu evra - kaže naša sagovornica.

Znala je da je jedini način da spase svoj život tako što će pobeći, što je i uradila. Odmah je otišla kod svojih roditelja, ali tu je naišla na zatvorena vrata. Porodica je se odrekla.

- Nisam imala gde. Vratila sam se na ulici i evo me tu već dve godine. Radim za sobu, hranu i cigarete. Sanjam o domu, deci i porodici... Po svemu sudeći, zasad je to samo san - završava priču naša sagovornica. Kako sama kaže, izdvojila je sat vremena za nas, a za to vreme mogla je zaraditi bar hiljadu dinara.