Uz tihi jecaj truba i Tiho noći sahranjena braća! Ljubomirov brat istrčao je iz dvorišta kuće i povikao: "Pajo, pali motor, braca tako sa neba želi"
Tuga!
facebook.com
* Dejan Tot i Ljubomir Marinkov zajedno poginuli na motoru
* Zakucali se u traktor
* Tragedija se dogodila u Srpskom Itebeju
Sve je za trenutak stalo u Srpskom Itebeju, jednom od najstarijih srpskih sela.
Pust je bio park u centru u kojem uvek ima dece i mladih, zatvorene prodavnice, pošta, Mesna kancelarija...
Svi su tiho i dostojanstveno želeli da se oproste od dva vredna i poštena momka, dvadesetpetogodišnjeg Ljubomira Marinkova Bebuša i njegovog dve godine mlađeg najboljeg druga, Dejana Tota, koji su u nedelju 28. jula u 02.45 časova poginuli na putu od Torka prema rodnom selu, kada se motor koji je vozio Ljubomir, zabio u nedovoljno osvetljenu "balirku".
Smrt je bila neizbežna, prizor kažu oni koji su prvi stigli na mesto nesreće, užasan.
Kažu meštani ništa manje potresno nije bilo ni u ponedeljak popodne, kada su tela dvojice najboljih prijatelja sa obdukcije u novosadskom Zavodu za sudsku medicinu, dopremeljena u porodične kuće.
Beli kovčeg sa telom Dejana Tota, kaže komšinica u ulici Jaše Prodanović, bio je uz dozvolu medicinskog osoblja, za kratko otvoren, kako bi se majka Verica, otac Tibor, mlađa sestra Milica i ostala najuža rodbina, oprostili od sina, koji je bio ponos i dika porodice i spremao se na put u Nemačku.
Uz insistiranje i silne molbe majke Suze, kovčeg sa telom njenog sina Ljubomira, Bebuša, kako su ga svi u selu zvali, ostao je zatvoren.
Uz tihi jecaj truba i Tiho noći, stariji brat pokojnog Ljubomira, Goran, istrčao je iz dvorišta kuće i povikao: "Pajo, pali motor, Ljuba tako sa neba želi..."
Nebo i zemlju zaparao je zvuk preko 50 motora bajkera iz Torka, Srpske Crnje, Karađorđeva, Ečke, Belog Blata, Zrenjanina... Kao poslednji pozdrav poginulim drugovima, bajkeri su napravili počasni krug.
Pročitajte još:
Jecala je majka Suza, "Ljubo moj, da te majka sa kućnog praga poslednji put pozdravi".
Ništa manje potresna slika ni u dvorištu porodične kuće Totovih. Sestra Milica grčevito stežući sliku sa tamnim florom svog starijeg brata, tiho je jecala... Mnogobrojni prijatelji, drugarice i drugovi u neverici da više nikada neće videti vedro i uvek nasmejano Dejanovo lice...
Kada su se na uglu susrele dve tužne kolone, povorka do hrama Svetog Save u centru sela, gde je služeno opelo, bila je duga više od kilometra. U njoj neutešni roditelji, braća i sestra, rodbina, prijatelji, komšije, poznanici.
BONUS VIDEO: Pitali smo građane šta misle o Borisu Džonsonu - jedan odgovor je HIT