U laži su kratke crvene linije!

Naš domaćin je poznati instruktor poligrafije Zoran Luković, penzionisani inspektor MUP-a.

Kako sam kaže, broj ljudi koje je testirao je veliki, ali novinara „Alo!” testira prvi put. On je taj koji je svojim znanjem i veštinom razotkrio stotine zločina. Kaže da je svaki priča za sebe. Tokom svoje višegodišnje karijere preneo je znanje i na mlađe kolege koji taj posao u policiji obavljaju besprekorno.

- Poligraf predstavlja uređaj koji je povezan sa kompjuterom i na čijem se ekranu jasno odslikavaju linije koje beleže osam različitih komponenti, odnosno parametara kojim se precizno odslikavaju reakcije ispitanika: grudno i stomačno disanje, ispunjenost ekstremiteta krvlju, znojenje, odnosno takozvana galvanska reakcija, rad srca i promena pulsa i krvnog pritiska, muskularna napetost. Dok traje poligrafsko ispitivanje, ispitanik je priključen na dva velika elastična kabla - jednim oko stomaka, i drugim oko grudnog koša. Oko leve ruke ima manžetnu, na prstima iste ruke dve trake, dok se na srednjem prstu desne ruke nalazi štipaljka - objašnjava Luković i daje znak za početak testiranja. Sedam u stolicu i kreće priključivanje. Traje nekoliko sekundi, nakon koga sebi izgledam kao astronaut. Luković daje istrukcije, nema pomeranja dok traje poligrafsko testiranje, biram tačku u koju ću gledati. Sami nas dvoje u prostoriji.

- Da li ćete govoriti istinu - na prvo pitanje odgovaram potvrdno, a onda se setim da ne postoji čovek koji do sada nije slagao. Ipak ću se truditi da poligraf ne prevarim i prođem ga.

U razmaku od šesnaest sekundi Luković postavlja kratka pitanja. Vodi me kroz oblast i sferu mog posla. Svaki moj svesni i nesvesni pokret beleži mali uređaj. Kako vreme prolazi, sve mi je stolica uža, a kablovi stežu. Dlanovi se znoje. On je taj koji jednim tonom postavlja pitanja i deluje smireno.

Nakon dvadesetak minuta dobijam svoj rezultat i prolazim poligraf - svoj posao volim, ne odajem poslovne tajne i ne potkradam poslodavca. Srećna sam jer ću konačno ustati sa stolice istine koja sama po sebi ima ugrađene senzore koji služe za testiranje.

Inače, poligraf je humana metoda, 90odsto ispitanika biva isključeno iz postupka.

- Zabluda je da se na poligrafu isključivo direktnim, izričitim pitanjem tipa: „Da li si ukrao, silovao, ubio“, zaključuje da li je neko izvršio delo, jer svako se uzbudi kome se takvo pitanje postavi. Naravno, to je tačno, ali to uopšte i nije praksa poligrafskih ispitivača. Barem nama, poteklih u MUP-u, ta vrsta neprofesionalizma nije padala na pamet. To je lekcija koju smo na prvom času specijalizacije apsolvirali. Takođe, neuko je validnost poligrafa ceniti po tome što poligrafski nalaz nije dokaz na sudu. Naime, poligraf potvrđuje ili eliminiše indiciju, poligrafom se ispituju detalji kojim se ispitanici dovode u vezu sa predmetnim događajem (neko je primetio ključnu osobu na određenoj lokaciji, automobil, detalje odeće obuće, detalje razgovora...). Prisutnost na licu mesta nije prekršaj ili krivično delo. Zato i nije i ne treba da bude dokazno sredstvo na sudu, ali je dragocen detalj za dalji rad. Poligraf je zasnovan na principu dobrovoljnosti, može da se prihvati ili odbije. Ovaj na kojem sada radim je najsavremeniji u Srbiji i teško ga je prevariti. Čovek koji se testira mora da bude odmoran, sit, da nije pod dejstvom lekova, alkohola ili droga. Za poligrafsko testiranje nisu podobna lica starosti ispod 16 godina, trudnice i srčani bolesnici - objašnjava Luković.