Srbiji poklonio hrast od 300 godina
Borac za ljudska prva i direktor novosadske humanitarne organizacije „Sigurna pozicija“ poklonio je Zavodu za zaštitu prirode Srbije hrast star više od 300 godina! Hrast se nalazi na porodičnom imanju Nestorovića, u malom šumadijskom selu Resnik, između Kragujevca i Topole, osnovanom 1719. godine, a činom osveštenja postao je sveto drvo zapis.
- Hrast je posvećen svecu pravde Svetom Mini Aleksandrijskom. Čitanjem molitve svetih otaca je zaštićen i sada je imovina Zavoda za zaštitu prirode Srbije i nacionalno blago. Hteo sam da ga zaštitim, da nekome ne bi palo na pamet da ga, kojim slučajem, iseče i proda preko noći. Za vreme komunizma, pokojni blagopočivši vladika Valerijan je izrazio želju da hrast verski pripadne Crkvi i da se služi slavska litija kroz selo, ali porodica iz straha nije smela da obavi hrišćanski obred zbog tadašnjeg državnog uređenja. Hrast je velika svetinja i ljudi veruju da će se onome ko poseče zapis kuća ugasiti, ruka usahnuti, a potomci mučiti. Pre 20 godina, jedan meštanin je pokušao da odseče deo krošnje ovog hrasta i umro je preko noći. Hrast je simbol ovog šumadijskog sela, u kojem sve više mladih koji žele da ostanu u Srbiji preuzima mala poljoprivredna gazdinstava, koja se pretežno bave voćarstvom - kaže za “Alo!” Dejan Nestorović, čija nevladina organizacija „Sigurna pozicija“ i volonterski pravni tim podražavaju sve napredne projekte u Srbiji, pogotovo infrastrukturne i građevinske projekte Vlade Srbije i premijerke Ane Brnabić.
Za misiju u Africi uči od najboljih
Dejan Nestorović je diplomirao na Fakultetu za sport u Novom Sadu, gde je bio i stručni saradnik, a sada se posvetio svojoj drugoj ljubavi - medicini. Trenutno kao medicinski tehničar volontira u Kliničkom centru Kragujevac na odeljenju za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju kod primarijusa dr Dejana D. Vulovića i hoće da se priključi humanitarnoj medicinskoj misiji u Dakaru, na obali Afrike. - Zahvalan sam celom medicinskom timu ovog odeljenja. Ponosan sam na zlatne medicinske sestre, sa glavnom sestrom Dalindom Pešić na čelu, od koje bi i mnogi lekari mogli dosta da nauče, pogotovu u lečenju teških dekubitalnih rana i intrahospitalnih infekcija. Podržavam inicijativu Ministarstva zdravlja da se prvo medicinskim sestrama primarno povećaju plate, jer su one aorta svakog odeljenja i drže živote pacijenata u svojim rukama - kaže volonter Nestorović.
povezane vesti
Komentari (1)
Žika moravac
16.07.2018 12:50
Jel' ovo primer kako će Srbija da izgleda u toj Evropskoj uniji? Neka hvala sa ovakvima ne bih ni u isti autobus. Više volim da sam zaostali Balkanac.