Sin mu iz škole doneo svoje umrlice. Otac Predrag ne želi da se seća snimka "sahrane": Gde je bila učiteljica 34 minuta?

Umrlica za Aleksu Bajića. Poginuo 20.4.2017. Ubili su ga nepoznati bilderi u školi na 3. času. Žele mu najbliži crko dabogda. Pe*eru jedan.

Kratak tekst, nacrtan krst i tri puta ispisano "amin" na listu sveske predstavljali su umrlicu za morbidnu dečju igru koja se odvila na školskom času u Gornjem Milanovcu pre dve godine.

Nasred učionice đaci jednog odeljenja igrali su se sahrane svoga druga. Dečak, koji je tada bio četvrti razred, iz školske klupe je posmatrao svoje opelo.

- To je bila prava "sahrana". Pop, popadija, umrlice, nekakvi paketići i „Očenaš“. Deca su držala su olovke umesto sveća. On je samo sedeo i snimao svoje opelo. Nekoliko dece je i nakon tog "sprovoda" išlo za njim i pevalo "Očenaš" – kaže Predrag Bajić, otac ovog dečaka.

I posle dve godine Predrag se trese kada se seti dana kada mu je sin uplakan došao iz škole, držeći u rukama svoje umrlice.

- Oteo ih je deci i doneo kući. Bio je uznemiren, plakao je. Pustio mi je snimak sahrane – puna 34 minuta, skoro ceo školski čas. Kako su mi deca rekla, učiteljica je bila prisutna sve to vreme. A i ako nije, gde je bila 34 minuta dok se sve to dešavalo? Još nisam dobio odgovore. Odslušao sam snimak, ali na kraju nisam više mogao da podnesem saznanje da postoji. Rekao sam sinu da ga izbriše i da ću se svejedno obratiti školi – kaže Predrag.

Još jedna umrlica ispisana je u učionici tog dana. Na njoj je nacrtan dečak sa krstom preko grudi i stomaka.

- Umro 20.4.2017. Ubili ga nepoznati bilderi u školi. Neka mu je večna slava i hvala. Bio je dobar čovek – piše na drugom papiru.

Škola bez odgovora

Predrag se, kako kaže, odmah obratio nadležnim instancama.

- Već sutradan otišao sam kod pedagoga, a ona je pozvala direktorku. Otada je prošlo dve godine, a za sve ovo vreme, ništa nije preduzeto. Niko nije odgovarao. Obraćao sam se i zaštitniku građana, i prosvetnoj inspekciji, koja je uvela nadzor. No, koliko se sve promenilo dovoljno govori činjenica da su već iduće godine, u petom razredu, deca mom sinu skidala odeću, a da se to u školi prećutalo – tvrdi on.

Kako tvrdi ovaj otac, ni njegovom mlađem sinu školski dani nisu med i mleko otkako Bajić insistira da se slučaj „sahrane na času“ reši. S obzirom da, kako Predrag priča, za dve godine škola nije uradila ništa, a da je njegovim sinovima sve teže, on je morao da svoj slučaj iznese u medijima.

Redakcija portala Telegraf.rs obratila se OŠ „Sveti Sava“ iz Gornjeg Milanovca, zamolivši da nam potvrde i ispričaju detalje navodnog opela u učionici.

- Osnovna škola "Sveti Sava" iz Gornjeg Milanovca razmatrala je slučaj Predraga Bajića, preduzela sve što je po zakonu obavezna i sve odgovarajuće mere . Napominjemo da je učenik tada bio u mlađim razredima, a sada je učenik 6. razreda – bio je jedini odgovor direktorke Gordane Nešković koji smo uspeli da dobijemo.

Na pitanje koje su to mere bile u pitanju, da li je tačno da je učiteljica bila prisutna za vreme časa, te da li se tokom dve godine došlo do zaključka da je u pitanju neukusna igra ili jasno zlostavljanja deteta, nismo dobili odgovore.