Nišlija Boris umalo sahranio nepoznatu ženu umesto majke (70): U kapeli su mi umesto mame dali golu debeljucu od 100 kila!

On za „Alo!“ kaže da je nepoznati čovek iz Bora samo dva sata uoči sahrane u Vrežini pokraj Niša preuzeo telo njegove majke! Radnicima u kapeli je rekao da je u sanduku navodno njegova žena, sit ju je izljubio pred njima, a onda je odvezao u Bor. Na pola puta do Bora, radnici iz kapele su pozvali pogrebnika i rekli mu da se hitno vrati u Niš! Izbezumljeni Ilijev je pitao neznanca: „Kako si pogrešio? Da li je moguće da nisi prepoznao rođenu ženu?“, ali je on samo slegao ramenima!

- Otišao sam u kapelu po majčino telo, koja je preminula dan ranije posle operacije. Kad sam radniku u kapeli rekao ime i prezime pokojnice, on mi je uzvratio: „Ona otišla.“ Bio sam u čudu! Pitao sam: „Gde je, bre, otišla? Da li je ustala i išetala?“. Onda mi je rekao da je pre mene bio čovek na identifikaciji i da je odvezao telo u Bor, a mene su rođaci čekali u selu Vrežina kod Niša na zakazanoj sahrani. Pogrebnici su mi rekli da je čovek koji je došao po ženu izljubio moju majku, koja je bila kao od majke rođena. Ništa mi nije bilo jasno, kao ni njima, jer je moja mama bila sitna, imala je sedu kosu, beo ten i oko 60 kilograma - kaže Ilijev i dodaje da je agonija trajala sve dok jedan od radnika nije rekao da imaju još jednu pokojnicu sličnog imena.

- Odveli su me u kapelu, podigli čaršav, a tamo je bila tamnoputa žena od više od 100 kilograma, i to skroz gola! U čudu sam držao stvari koje sam poneo za majku i samo sam rekao: „Au!“, a pogrebnik je zgrabio telefon i rekao prevozniku, koji je već stigao do Knjaževca, da se vrati. Kad sam u sanduku video potpuno golu majku, okrenuo sam se ka neznancu tamnije puti koji je napravio zbrku, a on je rekao samo: „Izvinite, greška.“ Viknuo sam: „Kakva, bre, greška, vidiš da je moja majka starija, svetlije puti i da nema nikakve sličnosti sa tvojom ženom“, ali je on mrmljao „da je pogrešio“. Mučila se poslednjih pet- šest godina i ne bih dozvolio da joj kosti počivaju u tuđoj grobnici - kaže na kraju Ilijev. 

Muči ga sumnja

Ilijev kaže da posle drame koju je preživeo čuje razne priče o zameni pokojnika.

- Od stresa još ne mogu da se oporavim! Evo me kod kuće, boli me kičma. Sve shvatam, ali gde su tu odgovornost i ljudskost? Posle ove drame niko me od nadležnih nije pozvao da mi se barem izvini. Muči me pomisao da ovo ipak nije bila greška i razmišljam da tužim pogrebno preduzeće da se ovako nešto ne bi ponovilo - ogorčeno kaže Ilijev.